Feugiat pretium nibh ipsum consequat nisl velavida trum quisque non tellus orci rudor ellus mauris a diam maecenas arcu.

Tel: +(123) 456 7890

contact@theme.com

620 Eighth Avenue, New York

Да ли је инфлација лична ствар и кога највише боли?

 - Сматрања  - Да ли је инфлација лична ствар и кога највише боли?

Да ли је инфлација лична ствар и кога највише боли?

Инфлација је једна од ствари која занима готово свакога, јер се тиче свачијег џепа, али и тога колико са платом или пензијом можете да купите мање него пре. И чим се нешто тиче критичне масе, а тешко је мерити феномен, онда иде све редно како и доликује у друштвеној науци – резултати истраживања и статистика се одбацују, мета подаци и методологија истраживања се не читају, а ту су и незаобилазне теорије завере и слободни тумачи података. Када се на то дода да је у Србији инфлација посебно болна тема, јер подсећа на дешавања из 1990-их; као и то да неки чланови академске заједнице неопрезно или злонамерно помињу реч ,,штампање новца”, онда је неразумевање и слободно тумачење инфлације ,,на изволте”.

ДА БИ СХВАТИЛИ ДА ЛИ ИНФЛАЦИЈА СВАКОГА ПОГАЂА ИСТО, ИЛИ ЈЕ ФЕНОМЕН КОЈИ СВАКО ДРУГАЧИЈЕ ДОЖИВЉАВА, ТРЕБАЛО БИ НАЈПРЕ РАЗЈАСНИТИ КАКО СЕ ОНА МЕРИ И КОЈА ИНФЛАЦИЈА СЕ ПОСМАТРА.

Да би схватили да ли инфлација свакога погађа исто, или је феномен који свако другачије доживљава, требало би најпре разјаснити како се она мери и која инфлација се посматра. Као званична мера инфлације користи се Индекс потрошачких цена који Републички завод за статистику обрачунава на месечном нивоу. То се ради на начин што се прате цене изабраних роба и услуга које домаћинства купују. Робе и услуге које домаћинства купују су побројане у оквиру корпе где имају своје уделе у тој корпи. Овде лежи и главни изазов, јер добра и услуге имају своје уделе и свако може рећи да ти удели не одговарају стању на терену и њиховој корпи добара, и да баш нама или људима из нашег окружења храна не чини око 30% издатака месечно, а вино нешто око 1%, како се посматра при обрачуну стопе инфлације, и самим тим не признајемо званичну стопу инфлације.

И имају људи право, свачија се потрошачка корпа разликује, и сваког боли инфлација другачије, али није све до методологије и не би требало одбацивати због тога обрачун инфлације и шта он показује. Економски феномени нису ипак физика, па да су неке ствари константа. Лабавост друштвене науке даје и могућности, ето да сами израчунате колика је ваша инфлација за жељену корпу добара и услуга. То није неки претерано захтеван процес, већ се уз званичне податке и основне рачунске операције може израчунати стопа инфлације за корпу добара и услуга каква год вам падне на памет.

када имате ниска примања од 30 до 40 хиљада динара, и издвајате 50% тога на храну, а месо поскупи 5%, поврће 8%, вас то и те како заболи по џепу.

Тако је мене занимало колика је стопа инфлације у 2021. била замишљеном пензионеру са пензијом од око 30 хиљада динара. Претпоставио сам да њему у потрошачкој корпи храна учествује са 55%, као и да комуналије које плаћа односе 20% потрошачке корпе, док на пример нема издвајања за образовање. Цифра која се појавила ми је показала да је инфлација за њих 4,2%, што није ниска инфлација и смањује животни стандард, али сам искрено очекивао да више одступа од 4% колико је стопа инфлације била у 2021. години према потрошачкој корпи коју посматра Републички завод за статистику, и за коју сви на прву лопту кажемо да није репрезентативна. Нисам седео скрштених руку, па сам брзо израчунао стопу инфлације за замишљену младу особу која има плату већу од просека, око 100 до 120 хиљада динара, и за коју сам претпоставио да 20% њене потрошачке корпе троши на храну, док су јој учешће за гориво, културу и издвајања за ресторане већа од оне уобичајене потрошачке корпе која показује да је стопа инфлације била 4,0%. Резултат који сам добио јесте да је инфлација таквој особи у 2021. години износила 4,1%. Опет, за мене изненађујуће да не одступа превише од оне стопе коју Републички завод за статистику објављује.

Иако се сама стопа инфлације не разликује значајно до тога каква вам је потрошачка корпа то не значи да она све грађане погађа исто. Први разлог је то што трошак потрошачке корпе тј. колико она кошта није исти за свакога. Када имате ниска примања од 30 до 40 хиљада динара, и издвајате 50% тога на храну, а месо поскупи 5%, поврће 8%, вас то и те како заболи по џепу, али вас и приморава да мање купујете тих добара. С друге стране, ако су вам примања између 100 и 150 хиљада динара, инфлација ће исто утицати на вас, али ће на дубину вашег џепа вероватно највише утицати то што је гориво поскупело 12,5% и што ако сте издвајали на њега месечно око 15 хиљада динара, сада ћете морати око 17 хиљада динара.

ЗАКЉУЧАК ЈЕ ДА ИНФЛАЦИЈА НАЈВИШЕ БОЛИ И ПОГАЂА НАЈУГРОЖЕНИЈЕ И ОНЕ СА НАЈМАЊЕ ПРИХОДА, ДОК ЈЕ ЗА ДРУГЕ ОНА ФЕНОМЕН КОЈИ СМАЊУЈЕ КУПОВНУ МОЋ, АЛИ КОМЕ СЕ ЧОВЕК ПРИЛАГОЂАВА.

Из претходно наведеног, и онога што је постављено као питање у наслову, закључио бих да се мерењу стопе инфлације и репрезентативности потрошачке корпе не може замерити онолико колико обично чујемо у јавности; јер колико год мењали уделе добара и услуга у потрошачкој корпи, стопа инфлације не одступа превише од стопе која се добија корпом коју посматра Републички завод за статистику. На крају крајева, подаци о инфлацији појединачних добара и услуга су јавно доступни, па је уз једноставну рачуницу могуће обрачунати личну инфлацију коју сте имали у 2021. години и тако знати у децималу колико морате издвојити више новца да бисте сачували стандард, и колико да тражите повећање плате да се она реално не би смањила. Зашто се онда љутити на репрезентативну потрошачку корпу.

Други закључак је да инфлација највише боли и погађа најугроженије и оне са најмање прихода, док је за друге она феномен који смањује куповну моћ, али коме се човек прилагођава. Инфлација погађа оне са најмањим приходима јер се они не могу претерано прилагодити да купују мање меса, горива, поврћа и троше мање електричне енергије – њихова потрошачка корпа је већ на минимуму или испод минимума за нормалан живот и функционисање. Из тога би при повлачењу мера економске политике, пре свега требало имати на уму ову групу људи, и уважавати њихове потребе, пре свега оне егзистенцијалне.

П.С. Ко жели да обрачуна личну инфлацију потрошачке корпе у 2021, нека пише да му доставимо ексел табелу – да обрачун буде брз и прецизан.

 

Аутор: Ненад Јевтовић, диплoмирани економиста (Ауторски текст развијен у оквиру пројекта „Пиши о јавним“, подржаног од стране Амбасаде Сједињених Америчких Држава)

Фото: Мондо.ба

Пошаљи коментар