EKONOMIJA I BLED
Bledski strateški forum, prilika za razmenu mišljenja onih koji kreiraju politike i onih koji prate predloge politika, ocenjuju ih i predlažu unapređenja, ali i šire javnosti. Govorilo se o trenutnom stanju demokratije u svetu, sa naglaskom na Evropu, ljudskim pravima, međunarodnim odnosima, a dominantna tema je bila rat u Ukrajini i njegove posledice. Neke od njih već živimo, a o nekima možemo da govorimo samo apstraktno. Otvoreno je i pitanje arhitekture sveta nakon preživljene pandemije i nakon završetka rata. Bilo je reči o trenutnoj ekonomskoj situaciji kako u Evropskoj uniji, tako i u svetu.
OVA GODINA ĆE POKAZATI „TRI EKONOMSKA LICA“
Na panelu čiji su učesnici bili predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj Mark Bovmen, predstavnica slovenačkog Ministarstva finansija Katja Lautar, predsedavajući Međunarodne akademije za ekonomski i socijalni razvoj iz Italije Valerio de Luka, predstavnik Evropskog parlamenta koji se bavi poreskim pitanjima Paul Tang i guverner Slovenačke banke Boštjan Vasle, zaključeno je da preživljavamo teška ekonomska vremena i da će tekuća godina tek pokazati svoje najgore lice. Početak godine je bio izrazito pozitivan. Privrede su počele da se oporavljaju od posledica pandemije koronavirusa, otvarana su nova radna mesta, države su počele da dostižu stope rasta poput onih pre pandemije. Međutim, 24. februara se dogodilo neočekivano, agresija koja je uzdrmala svet u oporavku. Godina pokazuje drugo lice, stope rasta usporavaju, ali još uvek nas drži zalet sa početka, koji polako popušta i priprema nas za novo lice, za koje nismo sigurni kako će izgledati. Jedino što je sigurno, biće ružnije od prethodna dva. Suočićemo se sa visokim cenama energenata, rastućom inflacijom, koja je već tu i biće prisutna i naredne godine, kao i nestašicama gasa. Procene panelista su da će inflacija biti izrazito velika u narednim kvartalima i da njeno postepeno usporavanje, a potom pad možemo očekivati tek krajem naredne godine. Niko nije bio optimističan po pitanju kraja tekuće godine, svi očekuju negativan rezultat. Pitanje je samo koliko će biti loše, koliki će biti pad. Veličina pada zavisi od tržišta energenata i privatne potrošnje.
Džerom Pauel je najavio u Americi da se pripreme za period pun znoja, krvi i suza. Situacija u Evropi neće biti bolja, a to kako će se nositi sa krizom koja nailazi, odrediće položaj Evrope u budućnosti. Jasno je kakva nam zima predstoji i da nigde neće biti lako. Evropska unija se priprema, mogu se čuti najave o težini predstojećeg perioda, u čijem fokusu je tema mogućeg deficita energenata i krize na ovom tržištu.
Već postaje jasno da je glavna tema bio energetski sektor, a pre svega situacija u ovom sektoru u Evropi, koja je zavisna od ruskih energenata. Pitanja koja su otvorena tiču se investicija u ovaj sektor, u pogledu rasta efikasnosti, čistijih, obnovljivih i zelenih izvora energije.
JASNA PORUKA JESTE DA ONAJ KO IMA SREDSTVA, TREBA DA INVESTIRA U ENERGETSKI SEKTOR. ULOGA EVROPSKE UNIJE U BUDUĆNOSTI U SVETU ZAVISI UPRAVO OD TRENUTNOG NAČINA UPRAVLJANJA KRIZOM U ENERGETSKOM SEKTORU – jedan je od zaključaka foruma.
Evropi su trenutno potrebna brza i efikasna rešenja u ovom pogledu. Jedno koje se javlja je ograničenje cene gasa. Ovo je samo kratkoročno rešenje, gde će država morati da nadomesti razliku između tržišne cene gasa i one koju je ograničila. Dužina trajanja ove mere zavisi od raspoloživih budžeta država. Dakle, u budućnosti se očekuje aktivna uloga države na tržištu. Kakve će biti posledice ovakvih politika, ostaje nam da vidimo. Rizik koji sa sobom nosi mera ograničenja cene energenata je taj da može rezultirati rastom tražnje.
Pored tržišta energenata, javilo se i pitanje tržišta čipova. Evropa je u potpunosti zavisna od inostranstva, najviše od Tajvana kada je u pitanju nabavka čipova. Već smo se suočili sa krizom deficita čipova na tržištu i rastom cena tehnike, što je posledica krize lanca snabdevanja koja se javila tokom pandemije. Plan je da se radi na smanjenju zavisnosti od drugih zemalja kada je u pitanju tržište tehnike kroz razvoj adekvatne infrastrukture za proizvodnju čipova na kontinentu. Ovo je podjednako dugoročan i kapitalno zahtevan proces, koliko i smanjenje energetske zavisnosti.
ŠTA PRIVATNI SEKTOR MISLI I OČEKUJE OD BUDUĆNOSTI, A ŠTA SE OD NJEGA OČEKUJE?
Predstavnici kompanija Simens, Porše, Interzero i Heliot govorili su o održivim poslovnim modelima, digitalnoj i zelenoj transformaciji, kao i o poslovanju u kriznim vremenima.
Glavno pitanje koje „muči“ velika preduzeća, koja posluju u regionu, ali i u Evropi i svetu je kako se prilagoditi promenama koje razvoj društva donosi, ali uz zadržavanje starih vrednosti na kojima počiva ceo sistem. Pokušavaju da zadrže svoju prepoznatljivost na tržištu, stare kupce, ali i da privuku nove. Kako uklopiti novo i staro, a da sve zajedno bude održivo.
Osnovni izazov sa kojim se suočavaju jeste održivost. Kada se govori o održivosti, uglavnom mislimo na održivost čiji je cilj umanjenje efekata klimatskih promena. Većina velikih preduzeća koja posluju na tržištima više evropskih zemalja se bavila ovim pitanjima kroz uvođenje zelenih politika u svoje poslovanje. Do sada su zelene politike za jedan broj preduzeća značile sađenje drveća, čišćenje parkova i javnih površina, kupovinu recikliranog papira, ali ovo je samo zrno peska u peščanoj dini. Uzimajući u obzir trenutno stanje prirode, kao i pitanja izvora energenata sa kojima su sve privrede u Evropi iznenada suočene ove godine, neophodan je ozbiljniji pristup zelenim politikama, kako od strane preduzeća tako i od strane javnog sektora.
POTREBNO JE CELOKUPNI PROIZVODNI PROCES REORGANIZOVATI KAKO BI BIO ODRŽIV I TROŠIO MANJE ENERGENATA, ALI I POSTAO CIRKULARAN.
Jedna kompanija ne može sama postići održivost, potrebno je učešće svih zainteresovanih strana, a naročito javnog sektora. Kompanije očekuju od vlada da se aktivnije uključe u ovaj proces delovanjem, što može podrazumevati poreske podsticaje, postavljanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva u domenu održivosti, ali i odobravanjem grantova za kompanije koje se transformišu.
Osim finansijskih i regulatornih podsticaja, preduzećima je u procesu transformacije bitno da javni sektor razume značaj podataka. U današnje vreme, bitno je raspolagati tačnim i pravovremenim informacijama i podacima kako bi se mogle doneti ispravne poslovne odluke. Digitalizacija je preduzećima omogućila da mere efekte svog poslovanja, da imaju podatke u trenutku. Ali oni sami ne mogu da kreiraju velike baze podataka na osnovu kojih bi se donosile odluke. Bitno je da digitalizacija prodre u sve pore društva, jer ona olakšava poslovanje javnom i privatnom sektoru, ali i svakodnevni život građanima. Naravno, i digitalizacija ima negativne efekte, o kojima treba da mislimo i da ih umanjimo što je moguće više.
OTPAD JE RESURS!
Bitno je da svi shvate da nema otpada, da je otpad jedne jedinke vrednost za drugu i da se na osnovu ovoga povežu kako bi sačinili lanac dobavljača, proizvođača i potrošača bez otpada. Ovo je bitno shvatiti i zbog realizacije cilja umanjenja energetske i tehnološke zavisnosti od drugih kontinenata. Nedostatak dobre i kvalitetne diplomatije u Evropskoj uniji doveo je do toga da su neke resurse u Africi preuzele Rusija, Kina i druge azijske zemlje. Time je poslata još jedna poruka evropskim zvaničnicima, a to je da je potrebno promeniti način vođenja spoljne politike EU.
Ton predstavnika institucija, kao i predstavnika privatnog sektora, nije bio pozitivan. Teška vremena su neizbežna, ali bitno je pripremiti se dobro za njih. Investicije u održive i zelene izvore energije su jedan od načina da se dugoročno obezbedi dobar položaj Evrope u svetu. Međutim, potrebno je podneti žrtve u kratkom roku, pošto ne postoji lak i brz put da se reše izazovi i problemi sa kojima se Evropa, ali i svet trenutno suočavaju.
Autor: Marija Suzić, diplomirani ekonomista