Feugiat pretium nibh ipsum consequat nisl velavida trum quisque non tellus orci rudor ellus mauris a diam maecenas arcu.

Tel: +(123) 456 7890

contact@theme.com

620 Eighth Avenue, New York

КО ТО ЖЕЛИ ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈЕ И ПЛАТУ ОД 100 ХИЉАДА ДИНАРА?

 - Сматрања  - КО ТО ЖЕЛИ ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈЕ И ПЛАТУ ОД 100 ХИЉАДА ДИНАРА?

КО ТО ЖЕЛИ ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈЕ И ПЛАТУ ОД 100 ХИЉАДА ДИНАРА?

У клинчу између два става, првог да млади не желе да раде и да је некада омладина била боља; и другог, да млади немају могућност да се запосле нити им се нуде достојанствени послови и плата; тешко је имати улогу непристрасног тумача и истраживача. И не само што је тешко бити објективан према ова два става, а истраживач то мора бити, него је основни проблем што нису доступни детаљни подаци особа на тржишту рада којe су старe између 15 и 30 година, а нити раде нити се школују. Чим не постоје подаци на основу којих би било могуће спровести анализу и дати економску дијагнозу проблема, онда је и предлагање економских политика за решење проблема ових младих људи готово потпуно тумарање у мраку.

Званична статистика, прецизније Анкета о радној снази, у првом кварталу 2022. године је препознала нешто мање од 1,1 милион младих између 15 и 29 година старости. Од 1,1 милион младих, њих 179 хиљада нити је радило нити се школовало и било на обуци – били су у тзв. НЕЕТ положају. Што указује да свака шеста особа у Србији стара између 15 и 29 година није имала своје место на тржишту рада нити се било како спремала за тржиште рада, и представљала је у потпуности неискоришћен људски ресурс Србије. Од поменутих 179 хиљада младих у НЕЕТ положају (Neither in Employment nor in Education and Training) њих 103 хиљаде је старости од 15 до 24 године, а око 76 хиљада је старо од 25 до 29 година. Детаљнији подаци о овим младима у званичној статистици не постоје, па је зато сваки извор или база података јединствена прилика да се нешто сазна о младим људима који траже своје место на тржишту рада. 

ОД 1,1 МИЛИОН МЛАДИХ, ЊИХ 179 ХИЉАДА НИТИ ЈЕ РАДИЛО НИТИ СЕ ШКОЛОВАЛО И БИЛО НА ОБУЦИ – БИЛИ СУ У ТЗВ. НЕЕТ ПОЛОЖАЈУ.

Институт за развој и иновације спроводи пројекат преобуке за графичке дизајнере намењен младима који су у неповољном положају на тржишту рада. Кроз позив на преквалификације се допрело до минимум 70 хиљада људи путем кампање; 757 се пријавило за преобуке, а 65-оро изабраних пролази интензиван програм преобука од четири месеца. Зато је била одлична истраживачка прилика учесницима доставити анкету и сазнати неке од њихових социо-економских карактеристика. Иако овај узорак и број испитаника статистички нису репрезентативни, добијени одговори и социо-економске карактеристике су одличан почетни корак за креирање будућих економских политика државе, као и за стратегије запошљавања приватних фирми у будућности.

Млади од 15 до 30 година који су високо мотивисани и изабрани да прођу преобуке за графичке дизајнере долазе из свих делова Србије; 46% њих је незапослено, 20% су студенти, а 34% је запослено. Оно што је карактеристично за запослене и незапослене који су део преобука јесте веома лош положај на тржишту рада, незапослени у просеку траже посао већ 10 месеци, а запослени раде слабо плаћене послове и немају сви стално запослење. Као највећи проблем приликом проналаска посла већина наводи неискуство, и да због тога не пролазе селекциони процес за позиције на које се пријављују. Поред тога, наводе и малу понуду послова за струку за коју су се школовали, што је разумљиво услед неусклађености тржишта рада и система образовања, али и карактеристика испитаника. У погледу образовања готово две трећине има високо и више образовање које су стекли на државним и приватним факултетима, а уочава се да су углавном бивши или садашњи студенти факултета на којима се изучавају друштвене науке (филозофски, учитељски, политичке науке, факултети за менаџмент). Приликом анализирања позиције ове групе младих људи, битно је сагледати и њихова очекивања на тржишту рада, пре свега у погледу плате. Питање на које су одговарали се односило на то колика би им плата била потребна да живе у Србији у складу са својим жељама. У просеку су одговорили да је то 100 хиљада динара, а највећи број одговора је смештен у распону од 65 до 120 хиљада динара. Ово питање је циљано постављено „лабаво“, а не технички прецизно као на интервјуима за посао јер смо желели да сазнамо колика је то плата коју ови млади људи желе да би се у потпуности осећали материјално испуњено. Врло вероватно је да би и делимично нижа плата од стране њих била прихваћена приликом понуде да се запосле. 

МЛАДИ НА ПРЕОБУКАМА КАЖУ ДА ИМ ЈЕ ПОТРЕБНА ПЛАТА ОД 100.000 ДИНАРА КАКО БИ ЖИВЕЛИ У СРБИЈИ у СКЛАДУ СА СВОЈИМ ЖЕЉАМА.

Што се тиче осталих социо-економских карактеристика које су анализиране код изабране групе, половина њих живи у сопственом стану или кући, 15% је код родитеља, док готово трећина изнајмљује стан или кућу. Од укупног броја полазника преобука који су изабрани, готово 85% живи у градском или приградском насељу, док 15% живи на селу. Такође, у погледу образовања у односу на родитеље, учесници преобука су у просеку образованији од својих родитеља, иако структура образовања родитеља није неповољна – 48% има више или високо образовање, 45% средње образовање, а 8% је стекло само основно образовање. У погледу размишљања о одласку из земље тј. емигрирању, половина се изјаснила да размишља о томе, а половина да не размишља.

Уз још једно наглашавање да се за ову групу не може никако тврдити да је репрезентативан узорак, али да је њена социо-економска анализа значајан траг нама економистима који предлажемо економске политике, закључио бих да су млади у НЕЕТ положају велика прилика за бржи економски развој Србије. Њихово усмеравање ка извозно оријентисаним секторима ИКТ услуга, и дефицитарним професијама, је нешто што би био добар правац делања државе и економских политика будуће владе. Поред владиних, важни су и потези приватних фирми које жуде за кадровима, што ће тек бити изазов у годинама које долазе. Приватне компаније би требало да креирају посебне програме за праксу, обуку и запошљавање ових младих људи. Да се не ради о малом броју људи говори и податак да је 179 хиљада младих од 15 до 29 година у НЕЕТ положају, и да ако их владине економске политике и кадровске политике приватних компанија не буду у кратком року интегрисале на тржиште рада то ће учинити најмоћније економије у Европи, али и оне из нашег блиског суседства попут Словеније. 

ПОРЕД ВЛАДИНИХ, ВАЖНИ СУ И ПОТЕЗИ ПРИВАТНИХ ФИРМИ КОЈЕ ЖУДЕ ЗА КАДРОВИМА, ШТО ЋЕ ТЕК БИТИ ИЗАЗОВ У ГОДИНАМА КОЈЕ ДОЛАЗЕ.

Рекао бих да су млади сребрни на тржишта рада у Србији којој је потребно добро полирање да би засијала, и да је за то потребна координација владиних економских политика и ширег сагледавања кадровских политика приватног сектора. Верујем да се у овим људима крије ентузијазам и оптимизам, а то темељим на основу одговора на питање како оцењују своју позицију на тржишту рада на скали од 1 до 5, где је просечна оцена била 2,9. Разумевањем шта значи НЕЕТ позиција, пре него што сам видео резултате одговора на ово питање био сам уверен да оцена неће прећи 1,5 и да ће сви неповољно и песимистично гледати на своју позицију, али сам демантован резултатима. Дакле, њима је потребна само подршка кроз додатне обуке и шанса за прво запослење, све остало ће сами!

 

Аутор: Ненад Јевтовић, дипломирани економиста

Пошаљи коментар