Feugiat pretium nibh ipsum consequat nisl velavida trum quisque non tellus orci rudor ellus mauris a diam maecenas arcu.

Tel: +(123) 456 7890

contact@theme.com

620 Eighth Avenue, New York

НАУКА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ, ИЛИ НАУКА ЗА ЛИЧНИ ЏЕП?

 - Сматрања  - НАУКА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ, ИЛИ НАУКА ЗА ЛИЧНИ ЏЕП?

НАУКА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ, ИЛИ НАУКА ЗА ЛИЧНИ ЏЕП?

ОСТВАРИВАЊЕ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА КРОЗ ПРИНЦИПЕ ОТВОРЕНЕ НАУКЕ – НАУКА БЕЗ ГРАНИЦА 

Замислите следећу ситуацију. Једног викенда, помажете својој баки да среди таван и проналазите стару, прашњаву, али добро очувану гитару. Имате доста слободног времена, па одлучите да је очистите и научите да свирате. Прво покушате сами, видите да имате талента и слуха али вам ипак требају неки приручници, књиге и остали алати за учење како би напредовали. Интеракција са неким ко свира гитару би вам такође добро дошла. Распитали сте се и сазнајете да се у вашем крају целокупно музичко знање искључиво врти у уском кругу професионалних музичара који држе кључ од музичке библиотеке са основним едукативним материјалом и богатом колекцијом нотних записа. Окупљају се искључиво у затвореним просторијама музичке школе где заједно свирају и размењују искуства. Ви немате средства за приватне часове и школарину па одлучујете да наставите да учите сами, хватајући мелодије на слух уз помоћ неколико старих часописа које сте такође пронашли на тавану, поред гитаре. 

Након годину дана, посећујете пријатеља којег нисте дуго видели јер живи у другом месту. Видите да и он свира гитару и то много боље од вас. Не само то, професионални музичари у његовој средини су такође бољи. Разговарајући даље, он вам објашњава како се сви они редовно виђају како би заједно свирали, вежбали и размењивали искуства. Музичка школа петком има дан отворених врата када свирају са хобистима, уличним свирачима и осталим ентузијастима. Њихова музичка библиотека је отворена за све грађане. Константно стварају нове песме, развијају алтернативне технике и експериментишу са звуцима, ритмовима и тактовима. Ови музичари су развили своје активности на основу три једноставна али суштинска принципа: транспарентност, дељење и инклузивност у свим фазама учења и стварања. То им је омогућило да се повезују, сарађују, стварају, иновирају и постижу изврсне резултате на групном и индивидуалном нивоу. Ово се преноси и на њихову заједницу која ужива у чешћим и квалитетнијим музичким наступима, богатијем музичком наслеђу, и већој друштвеној кохезији. 

Исти принципи представљају темеље отворене науке као својеврсног покрета и скупа конкретних пракси развијених са циљем да се истраживачки процеси, подаци и информације учине што отворенијим и доступнијим. 

ВИЗИЈА ОТВОРЕНЕ НАУКЕ ЛЕЖИ У УСПОСТАВЉАЊУ ИНКЛУЗИВНИЈЕГ, САРАДЉИВИЈЕГ, ПРАВЕДНИЈЕГ И ДЕМОКРАТИЧНИЈЕГ ИСТРАЖИВАЧКОГ ОКРУЖЕЊА НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ, КОРИШЋЕЊЕМ САВРЕМЕНИХ ДИГИТАЛНИХ ТЕХНОЛОГИЈА И КООПЕРАТИВНИХ АЛАТА, У КОРИСТ НАУКЕ И ДРУШТВА. 

Ово се постиже применом и унапређивањем концепата и пракси попут отворених података, FAIR (срб. ФЕР) принципа, отвореног приступа, нове метрике за евалуацију истраживања и грађанске науке. Ово није исцрпан списак, и сваки елемент отворене науке има иза себе читав низ мерљивих индикатора те може бити тема за себе. За потребе овог текста, покрићемо само неколико битних концепата. 

Под отвореним подацима се подразумева да подаци треба да буду доступни свима за приступ, коришћење и дељење у свим фазама научног процеса. Ово обухвата приступ у раној фази истраживања, приступ током трајања истраживачког процеса и дугорочни приступ након његовог завршетка кроз отворене репозиторијуме као што је Zenodo. Постоје и случајеви у којима неселективно дељење података може имати негативне друштвене последице. Када такви ризици надмаше користи може се разматрати да ли је ипак одређени облик ограничења приступа оправдан. FAIR принципи се односе на карактеристике података и метаподатака (подаци о подацима) који би требали да буду приступачни, доступни, интероперабилни и погодни за вишекратну употребу. Основна идеја је да подаци треба да буду отворени колико је могуће, и затворени колико је неопходно. 

Принцип отвореног приступа се фокусира на објављивање научне литературе и захтева да су публикације доступне свима преко интернета, без накнаде. Ово се односи на рецензиране чланке у научним часописима али и истраживачке извештаје, радове са конференција и сл, објављене преко платформи које обезбеђују отворени приступ или постављене у репозиторијума отвореног типа. 

Нова метрика за евалуацију истраживања подразумева превазилажење традиционалних, превасходно квантитативних индикатора за евалуацију истраживања попут фактора утицаја часописа (енг. Impact factor) и броја цитата као примарних показатеља квалитета истраживања. Циљ је проширити опсег ових индикатора како би се видела шира вредност, значај и друштвени утицај научних истраживања. Визија је створити окружење у којем рад на научној каријери и квалитетно бављење науком са високим друштвеним утицајем значе исту ствар. Данас су ова два циља, нажалост, неретко у сукобу. 

Грађанска наука односи се на учешће грађана и других не-експерата у свим могућим фазама истраживања и производње научног знања. Овај приступ унапређује квалитет самог истраживања, повећава ефикасност процеса прикупљања података, чини процес стварања научног знања инклузивнијим и повезује науку са другим сферама друштва. На пример, отприлике половина свих уноса у контексту примећених врста, са којима управља Global Biodiversity Information Facility (GBIF) дошла је кроз неки облик грађанске науке. 

ОТВОРЕНА НАУКА НИКАДА НИЈЕ БИЛА ТОЛИКО РЕЛЕВАНТНА И КЉУЧНА КАО ДАНАС КАДА СЕ СУОЧАВАМО СА ГЛОБАЛНИМ ИЗАЗОВИМА ПОПУТ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА. 

Глобални изазови захтевају глобалне и заједничке напоре, а глобални и заједнички напори захтевају системске промене како би били ефикасни и одрживи. Отворена наука као кровни термин и еволуирајући концепт има доказани потенцијал да пружи оквир за ове системске промене у области истраживања и иновација који су кључни за повећање друштвеног утицаја научног знања. Због тога је отворена наука један од политичких приоритета Европске комисије и у потпуности је подржана од стране угледних организација као што су CESAER и Лига европских истраживачких универзитета. Такође представља један од главних стубова ERA приоритета као прва акција ERA агенде 2022–2024. 

На оперативном нивоу, успостављене су разне платформе за убрзање примене принципа отворене науке, укључујући Европски облак отворене науке, Платформу за политике отворене науке, Европски портал отворених података и Европску платформу за грађанску науку. Ипак, чак и када имамо сву потребну дигиталну инфраструктуру за ширење принципа и спровођење политика у домену отворене науке, у многим случајевима нисмо успели да остваримо завидне резултате, чак и када смо се суочавали с озбиљним глобалним изазовима. На пример, 65% података о еболи није било отворено током кризе од 2014. до 2016. године. 

ПАНДЕМИЈА COVID-19 ДОДАТНО ЈЕ ОТКРИЛА ПОТРЕБУ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈОМ ОТВОРЕНИХ НАУЧНИХ ПРАКСИ И ПОКАЗАЛА КОНКРЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ У ОБИМУ У КОЈЕМ СУ ОНЕ СПРОВЕДЕНЕ. 

Око 40% свих академских чланака имало је отворен приступ током пандемије. У 2021. години, ако погледамо чланке везане за COVID-19, удео чланака са отвореним приступом био је преко 85%. Ово можемо узети као парадигматичан пример потенцијала отворене науке јер је била од суштинског значаја за управљање пандемијом. 

Глобални изазови јасно показују користи отворене науке, али унапређење ових пракси доноси користи и на регионалном, националном, институционалном и индивидуалном нивоу. Демократизација знања подржава учешће грађана и јавности у процесу доношења одлука, информише развој јавних политика и унапређује друштвену кохезију. 

Праксе отворене науке омогућавају истраживачима да побољшају видљивост, квалитет и утицај својих истраживања, добију више могућности за финансирање (усклађеност са све строжијим захтевима програма за финансирање истраживања) и унапреде међународну сарадњу и учешће у пројектима са високим степеном кооперације. 

На индивидуалном нивоу, грађанска наука повећава капацитет појединаца у контексту разумевања научног метода, развија критичко мишљење, унапређује функционалну научну писменост и промовише доживотно учење. На крају, учествовање не-експерата у иницијативама грађанске науке повећава осећај власништва над научним резултатима и доноси шире друштвене бенефите попут поверења јавности у науку.  

Кључно је да универзитети, истраживачке организације и друштво у целости прати развој отворене науке, доносе и спроводе релевантне политике и примењују добре праксе које су усклађене са нашим социо-економским специфичностима и јавним интересом. 

 

Аутор: Синиша Борота, социолог 

Слика: Преузето са сајта Freepik

Пошаљи коментар