Feugiat pretium nibh ipsum consequat nisl velavida trum quisque non tellus orci rudor ellus mauris a diam maecenas arcu.

Tel: +(123) 456 7890

contact@theme.com

620 Eighth Avenue, New York

КАКО СВИ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА БУДУ ДИГИТАЛНИ ГРАЂАНИ, ТО И ПОСТАНУ?

 - Сматрања  - КАКО СВИ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА БУДУ ДИГИТАЛНИ ГРАЂАНИ, ТО И ПОСТАНУ?

КАКО СВИ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА БУДУ ДИГИТАЛНИ ГРАЂАНИ, ТО И ПОСТАНУ?

Информационо-комуникационе технологије су постале саставни део живота већине нас и њихов пробој у наше животе ће се наставити у будућности. Оне су присутне и у приватном и у пословном животу, купујемо путем интернета, комуницирамо са колегама, пословним партнерима и пријатељима путем интернета, гледамо филмове, читамо књиге и многе друге активности обављамо на мрежи. Зато је потребно максимално искористити погодности које нам оне доносе. То се не односи само на приватни живот и пословање, већ и на државу, која треба да прати трендове у сектору информационо-комуникационих технологија и прилагођава своје услуге тако да грађанима буду што доступније. Држава као један од приоритетних циљева Стратегије развоја информационог друштва и информационе безбедности за период од 2021. до 2026. године поставља дигитализацију услуга у јавном и приватном сектору. Међутим, која је улога државе у дигитализацији друштва, шта је држава до сада урадила и шта треба да уради како се ниједан грађанин не би осећао изопштено из дигиталне заједнице?

ДРЖАВА ТРЕБА ДА ПРАТИ ТРЕДНОВЕ У СЕКТОРУ ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА И ПРИЛАГОЂАВА СВОЈЕ УСЛУГЕ ТАКО ДА ГРАЂАНИМА БУДУ ШТО ДОСТУПНИЈЕ.

шта је до сада урађено на пољу дигитализације?

Држава је стратешки приступила дигитализацији 2010. године, доношењем прве Стратегије развоја информационог  друштва до 2020. године. Реализација циљева постављених у овој Стратегији се може посматрати кроз неколико области. Једну област представљају е-управа, е-здравство и е-правосуђе у оквиру којих је унапређен регулаторни оквир и функционалност постојећег портала еУправа. Такође, значајан помак је постигнут у оквиру размене података између институција, где су базе података шест институција (МУП, ЦРОСО, НСЗ, МДУЛС, Пореска управа и Републички ПИО фонд) повезане тако да је размена података значајно убрзана и олакшана. Друга област представља увођење информационо-комуникационих технологија у образовање, науку и културу. У оквиру ове области се такође, радило на регулаторном оквиру и успостављању сервиса е-Просвета. Значајан део ове области чини дигитална писменост. Претходних година се радило на побољшању дигиталне писмености како ученика, тако и наставника. Трећа област је е-трговина, где се, као и у претходне две области, радило на успостављању законског оквира, платног система за инстант плаћања и дефинисању листе квалификованих услуга од поверења, што је нарочито значајно купцима. Област у којој је највећи напредак остварен је е-управа. Међутим, е-управа још увек није на задовољавајућем нивоу функционалности и развијености, већ постоји значајан простор за њен даљи развој.

Држава је стратешки приступила дигитализацији 2010. године, доношењем прве Стратегије развоја информационог  друштва до 2020. године. Реализација циљева постављених у овој Стратегији се може посматрати кроз неколико области.

ШТА ПЛАНИРАМО И ТРЕБА ДА УРАДИМО НА ПОЉУ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ?

Државни органи треба да прате привреду и подрже је у развоју информационог друштва. Привреду конкурентске силе подстичу да прилагоди своје пословање модерним технологијама. Предузећа у све већој мери уводе могућност е-трговине како би била приступачнија купцима и како би на тај начин остварила конкурентску предност. Међутим, код државних органа не постоји конкурентски притисак, пошто је у питању монопол. То је један од разлога што је ниво електронске комуникације министарстава са грађанима на изузетно ниском нивоу. Како се у самој Стратегији развоја информационог друштва и информационе безбедности за период од 2021. до 2026. године наводи, тек седам министарства има електронску адресу за подношење поднесака, а толико их и пружа електронске услуге, док остали нису електронски отворени ка грађанима.

Обезбеђивање инфраструктуре обухвата, на првом месту, развој широкопојасне интернет конекције у целој земљи. Тренутно је 90% Београдског региона покривено широкопојасном интернет конекцијом, међутим покривеност осталих региона у земљи је испод 80%. Непостојање квалитетне интернет конекције одбија не само грађане од коришћења е-услуга, већ отежава посао и запосленима у државним органима и органима јединица локалне самоуправе. У наредном периоду потребно је, пре свега, учинити доступном широкопојасну интернет конекцију, како би сви грађани и органи (како државни тако и органи јединица локалне самоуправе) имали приступ квалитетном интернету.

Тренутно је 90% Београдског региона покривено широкопојасном интернет конекцијом, међутим покривеност осталих региона у земљи је испод 80%.

Поред адекватне инфраструктуре, електронска управа треба да буде доступна свим грађанима у једнакој мери. Сервис еУправе треба да буде једноставан за коришћење свим грађанима. Досадашња истраживања јавног мњења су показала да тек 60% грађана који имају приступ интернету користи портал еУправа. Искуства грађана су разноврсна. Најчешћа примедба је да је портал компликован и да је потребно доста времена како би се на њему пронашла одређена опција. Портал је организован у виду великог броја падајућих менија који садрже велики број опција и подопција, тако да за новог корисника може бити изазовно да пронађе опцију која му је потребна. Портал није прилагођен особама са неком врстом инвалидитета, те је њима коришћење потпуно онемогућено. Поједностављење портала је битан корак у привлачењу нових корисника услуга. Креатори портала треба да имају на уму да портал треба да буде визуелно једноставан и лак за коришћење, са лако уочљивим опцијама, које ће користити сви грађани, а не уско специјализовани грађани који су по занимању инжењери којима су информационе технологије блиске.

Портал еУправе је у надлежности Канцеларије за информационе технологије и еУправу, којој грађани треба да се обрате уколико наиђу на неке проблеме приликом коришћења портала. Међутим, једини начин комуникације са наведеном Канцеларијом је путем електронске поште, што је често спор и неефикасан вид комуникације, где се дуго чека на одговор. Често управо ово одвраћа грађане од коришћења портала, јер док се сачека одговор, много је једноставније отићи до органа пружаоца услуге. Оснивање корисничког центра путем ког би грађани телефонски могли да комуницирају са еУправом би могло позитивно да утиче на број нових корисника портала.

Оснивање корисничког центра путем ког би грађани телефонски могли да комуницирају са еУправом би могло позитивно да утиче на број нових корисника портала.

Како би више грађана користило портал еУправа, потребно је активније радити на његовој промоцији. Грађани нису увек упознати са услугама које могу електронски обавити. Одличан пример су услуге које су везане за пандемију коронавируса. Грађани су путем медија, како електронских (телевизија и портали), тако и штампаних, били упознати са могућношћу заказивања вакцинације против коронавируса, добијања Зеленог дигиталног сертификата и заказивања тестирања на коронавирус. Управо оваква медијска кампања, поред нажалост, актуелности теме, довела је до тога да је скоро 1,5 милиона грађана поднело захтев за добијање Зеленог дигиталног сертификата.

Поред активне медијске кампање, начин за привлачење нових корисника може да буде и смањење или потпуно укидање такси за услуге које грађани обављају путем портала. Финансијски подстицаји најчешће дају најбоље резултате када је у питању привлачење нових корисника одређене услуге. Временом ће грађани увидети да осим уштеде новца, коришћењем е-услуга штеде и време и остварују друге користи.

Финансијски подстицаји најчешће дају најбоље резултате када је у питању привлачење нових корисника одређене услуге. Временом ће грађани увидети да осим уштеде новца, коришћењем е-услуга штеде и време и остварују друге користи.

Битно је дигитално описменити грађане. Међу циљевима које је држава поставила у новој Стратегији развоја информационог друштва и информационе безбедности је подизање нивоа дигиталних вештина свих грађана, тако да могу несметано да користе достигнућа информационог технологија у свакодневном животу и у комуникацији са управом. Један од разлога зашто неки грађани не користе е-услуге јесте то што немају потребне вештине. Према подацима Републичког завода за статистику, преко 90% грађана млађих од 55 година користи се интернетом. Међутим, тек око 50% грађана старијих од 55 година се користи интернетом. У питању су грађани који одлазак до органа како би обавили неку услугу посматрају као социјалну активност. Организацијом различитих радионица на којима би се радило на унапређењу њихове дигиталне писмености се може постићи синергетски ефекат, пошто би грађани на радионицама остваривали социјалне контакте, а са друге стране, учили би како да користе е-услуге.

Како би Србија постала потпуно дигитална земља, потребни су различити ресурси који се морају користити стратешки и плански. Поред финансијских, време је најважнији ресурс. Добар план и приступ дигитализацији креирањем приоритетних група корисника е-услуга и одређивањем приоритетних услуга за дигитализацију, настаће друштво у коме ће скоро све услуге моћи да се обаве електронски, а ниједан грађанин неће бити изопштен из процеса дигитализације.

 

Аутор: Марија Сузић, дипломирана економисткиња

Пошаљи коментар