Сматрања

Žan-Pjer Maričić, voditelj projekta u Preduzetničkom inkubatoru BIOS (koji uspešno posluje 20 godina i nalazi se u Osijeku) kako i sam navodi u intervjuu, imao je šarenoliko obrazovanje.

Почнимо са општеприхваћеном чињеницом – технолошки друштвени утицај не постоји. Другим речима, технологија је сама по себи друштвено неутрална.

Миграције у Србији и на простору Западног Балкана су се убрзале као последица економских кретања на која утичу односи и стање у највећим државама и економијама Европске уније.

Док седимо на клупи, поред нас пролази мушкарац средњих година користећи једно од најновијих и тренутно, вероватно најомраженијих видова транспорта – електрични тротинет

О концепту природе се дискутовало вековима а његово значење се мењало са различитим перспективама и дефиницијама разматраним од стране разних научника и филозофа; али такође и кроз општу заступљеност у свакодневном говору.

Као један од основних разлога за мањкавост системских и индивидуалних активности на пољу заштите животне средине у региону, редовно се провлачи материјална заосталост за „светом“ (западним светом) јер наводно, не можемо да бринемо о некаквој екологији ако не достигнемо одређени

Често чујемо у јавном дискурсу да је недовољно развијена еколошка свест главни или један од главних разлога пасивности грађана у контексту заштите животне средине.

Битно је да дигитализација продре у све поре друштва, јер она олакшава пословање јавном и приватном сектору, али и свакодневни живот грађанима.

У клинчу између два става, првог да млади не желе да раде и да је некада омладина била боља; и другог, да млади немају могућност да се запосле нити им се нуде достојанствени послови и плата; тешко је имати улогу

Информационо-комуникационе технологије су постале саставни део живота већине нас и њихов пробој у наше животе ће се наставити у будућности.