Smatranja

Globalno zagrevanje, uništenje biodiverziteta, neizdrživi rast nejednakosti i društvenih tenzija posledice su strukturnih falinki kapitalizma.

Svaka bazična priča teži da iz svog ugla opiše stvarnost, njene zakonitosti i predstavi je kao nešto što se podrazumeva. Takve priče nazivamo ideologijama.

Iako se pojam kapitala javlja u gotovo svim važnim ekonomskim debatama, udžbenicima i dnevnopolitičkim pitanjima, čini se da je shvatanje kapitala potpuno proizvoljno. Novac, mašine, alati, imovina, bogatstvo i finansijski derivati – izbor je na čitaocu! Da li je zapravo

Uz nezaobilazne post(pred)izborne teme koje diktiraju političari, a kojima se mediji i celokupna javnost bave, dve teme su još uzburkale javnost – izbor pesme koja će predstavljati Srbiju na Evroviziji, kao i pitanje niskih domaćih investicija.

Kako preterana zavisnost od konsalting agencija onesposobljava države, smanjuje njihov kapacitet i ugrožava javni interes?

Društvena funkcija nauke se ogleda u povećavanju razumevanja stvarnosti proizvodnjom znanja. U javnom interesu je da se to znanje, između ostalog, iskoristi za umanjivanje neznanja ili popularno, za „podizanje društvene svesti”.

Da li su za unapređenje poslovnog okruženja i privrednog rasta u Republici Srbiji potrebne nove pravne forme za poslovne subjekte, kao što su startapovi ili firme osnovane od mladih koji to čine prvi put?

Žan-Pjer Maričić, voditelj projekta u Preduzetničkom inkubatoru BIOS (koji uspešno posluje 20 godina i nalazi se u Osijeku) kako i sam navodi u intervjuu, imao je šarenoliko obrazovanje.

Počnimo sa opšteprihvaćenom činjenicom – tehnološki društveni uticaj ne postoji. Drugim rečima, tehnologija je sama po sebi društveno neutralna.

Migracije u Srbiji i na prostoru Zapadnog Balkana su se ubrzale kao posledica ekonomskih kretanja na koja utiču odnosi i stanje u najvećim državama i ekonomijama Evropske unije.