Да ли је потребна нова правна форма за стартапе?

Да ли је потребна нова правна форма за стартапе?

НА ОСНОВУ АНКЕТЕ СПРОВЕДЕНЕ НА УЗОРКУ ОД 167 СТАРТАПА У СРБИЈИ, КОЈУ ЈЕ РЕАЛИЗОВАО СТАРТАП СКЕНЕР У ОКВИРУ ИНИЦИЈАТИВЕ ДИГИТАЛНА СРБИЈА – БРОЈ СТАРТАПА У СРБИЈИ СЕ ЗНАТНО ПОВЕЋАО.

Од анкетираних 167 стартапа, 10% је основано у интервалу од 2010. до 2015. године, једна трећина (34,7%) у интервалу од 2016. од 2019., док је више од половине (55,4%) регистровано у периоду од 2020. до 2022. године. У централном регистру скоро 90% стартапа је заведено у форми друштва са ограниченом одговорношћу. Ови подаци указују да је интересовање за технолошке иновације експоненцијално увећано у последњој деценији. За разлику од традиционалног предузетничког сектора, који своје активности базира у трговини, прерађивачкој индустрији и угоститељским услугама, стартап предузетници се концентришу у новим технолошким гранама. Посматрано према типу технолошке области, стартапи су заступљени у пољу управљања базама података (28,1% анкетираних), у пољу развоја и коришћења вештачке интелигенције (26,9% анкетираних) и у пољу машинског учења (21,9%).

Оваква расподела стартапа по секторима се може довести у везу са очекиваним зарадама по секторима. На основу података о регистрованим просечним зарадама за месец август 2023. године, који објављује Републички завод за статистику, просечна нето зарада у Србији је износила 86.112 динара. Просечна зарада у делатности рачунарско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности три пута већа – 261.990 динара. Ако у обзир узмемо податак да је скоро 90% стартапа везано за развој софтвера, стартап заједница носи висок потенцијал за генерисање пре свега просечних зарада, али и укупног раста и развоја привреде Републике Србије.

Према Закону о иновационој делатности, стартап је новоосновано привредно друштво или предузетник које обавља иновациону делатност и које има потенцијал брзог и великог раста.

С обзиром на то да окупљају тимове који развијају нове технологије и нове канале комуникације, стартапи се суочавају са бројним проблемима. Више од 60% анкетираних наводи да им је основни проблем финансирање и непостојање одговарајуће правне форме која одговара модерном типу пословања. Финансирање стартапа је сложено и ослања се на коришћење сопственог капитала – 91,6% анкетираних је навело да је једним делом финансирано из сопствених извора. Други облици капитала који су значајно заступљени у финансирању стартапа су грантови и бесповратна средства (60,5% анкетираних), затим средства добијена од бизнис инкубатора (20,4%) и пословних анђела (18%).

Такође, према поменутом истраживању Стартап скенер, 7 од 10 анкетираних стартапа сматра да су пореске олакшице веома битне за подстицање повољног развојног окружења, док 30% решење види у едукацији о значају иновативног предузетништва. Закључно, три од четири анкетирана стартапа сматра да би оснивање нове правне форме која се прилагођава савременим пословним моделима био најбољи правац државне помоћи. Све ово указује да би један о економских циљева наредне владе требало да буде дефинисање и успостављање ове правне форме.