Да ли је потребна нова правна форма за стартапе?

OPEN

Da li je potrebna nova pravna forma za startape?

NA OSNOVU ANKETE SPROVEDENE NA UZORKU OD 167 STARTAPA U SRBIJI, KOJU JE REALIZOVAO STARTAP SKENER U OKVIRU INICIJATIVE DIGITALNA SRBIJA – BROJ STARTAPA U SRBIJI SE ZNATNO POVEĆAO.

Od anketiranih 167 startapa, 10% je osnovano u intervalu od 2010. do 2015. godine, jedna trećina (34,7%) u intervalu od 2016. od 2019., dok je više od polovine (55,4%) registrovano u periodu od 2020. do 2022. godine. U centralnom registru skoro 90% startapa je zavedeno u formi društva sa ograničenom odgovornošću. Ovi podaci ukazuju da je interesovanje za tehnološke inovacije eksponencijalno uvećano u poslednjoj deceniji. Za razliku od tradicionalnog preduzetničkog sektora, koji svoje aktivnosti bazira u trgovini, prerađivačkoj industriji i ugostiteljskim uslugama, startap preduzetnici se koncentrišu u novim tehnološkim granama. Posmatrano prema tipu tehnološke oblasti, startapi su zastupljeni u polju upravljanja bazama podataka (28,1% anketiranih), u polju razvoja i korišćenja veštačke inteligencije (26,9% anketiranih) i u polju mašinskog učenja (21,9%).

Ovakva raspodela startapa po sektorima se može dovesti u vezu sa očekivanim zaradama po sektorima. Na osnovu podataka o registrovanim prosečnim zaradama za mesec avgust 2023. godine, koji objavljuje Republički zavod za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji je iznosila 86.112 dinara. Prosečna zarada u delatnosti računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti tri puta veća – 261.990 dinara. Ako u obzir uzmemo podatak da je skoro 90% startapa vezano za razvoj softvera, startap zajednica nosi visok potencijal za generisanje pre svega prosečnih zarada, ali i ukupnog rasta i razvoja privrede Republike Srbije.

Prema Zakonu o inovacionoj delatnosti, startap je novoosnovano privredno društvo ili preduzetnik koje obavlja inovacionu delatnost i koje ima potencijal brzog i velikog rasta.

S obzirom na to da okupljaju timove koji razvijaju nove tehnologije i nove kanale komunikacije, startapi se suočavaju sa brojnim problemima. Više od 60% anketiranih navodi da im je osnovni problem finansiranje i nepostojanje odgovarajuće pravne forme koja odgovara modernom tipu poslovanja. Finansiranje startapa je složeno i oslanja se na korišćenje sopstvenog kapitala – 91,6% anketiranih je navelo da je jednim delom finansirano iz sopstvenih izvora. Drugi oblici kapitala koji su značajno zastupljeni u finansiranju startapa su grantovi i bespovratna sredstva (60,5% anketiranih), zatim sredstva dobijena od biznis inkubatora (20,4%) i poslovnih anđela (18%).

Takođe, prema pomenutom istraživanju Startap skener, 7 od 10 anketiranih startapa smatra da su poreske olakšice veoma bitne za podsticanje povoljnog razvojnog okruženja, dok 30% rešenje vidi u edukaciji o značaju inovativnog preduzetništva. Zaključno, tri od četiri anketirana startapa smatra da bi osnivanje nove pravne forme koja se prilagođava savremenim poslovnim modelima bio najbolji pravac državne pomoći. Sve ovo ukazuje da bi jedan o ekonomskih ciljeva naredne vlade trebalo da bude definisanje i uspostavljanje ove pravne forme.