Feugiat pretium nibh ipsum consequat nisl velavida trum quisque non tellus orci rudor ellus mauris a diam maecenas arcu.

Tel: +(123) 456 7890

contact@theme.com

620 Eighth Avenue, New York

ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈИ ПОТРЕБНА АКТИВНИЈА ПОЛИТИКА ПРОТИВ ДЕПОПУЛАЦИЈЕ?

 - ОПЕН  - ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈИ ПОТРЕБНА АКТИВНИЈА ПОЛИТИКА ПРОТИВ ДЕПОПУЛАЦИЈЕ?

ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈИ ПОТРЕБНА АКТИВНИЈА ПОЛИТИКА ПРОТИВ ДЕПОПУЛАЦИЈЕ?

НЕГАТИВНИ ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЈЕ ЗА ОСАМ ГОДИНА ИЗНОСИО 400.000 СТАНОВНИКА, ШТО ЗНАЧИ ДА ЈЕ У ОВОМ ПЕРИОДУ НЕСТАО ГРАД ВЕЛИЧИНЕ НОВОГ САДА.

На основу месечног извештаја Републичког завода за статистику, од јануара до септембра 2023. године, број живорођених у Републици Србији је износио 45.551, док је број преминулих лица износио 71.881. У овом периоду, у Републици Србији је забележено смањење броја становника по основу негативног природног прираштаја за више од 26.000 лица.

На основу података из Статистичког годишњака, у периоду од 2014. до 2022. године, у Републици Србији се бележи негативни природни прираштај. У интервалу од осам година, збирни негативни природни прираштај је био скоро 400.000, што значи да је у овом периоду број становника у Републици Србији смањен за број становника који живи у административној области Новог Сада. Просечна старост становништва, забележена крајем 2022. је 43,8 година, што је за 3,5 година више у односу на податке из 2002. године. Просечна старост жена (45,2 године) је скоро три године већа од просечне старости мушкараца (42,4 године). Ови подаци указују да је Република Србија суочена са депопулацијом и старењем становништва

Природни прираштај је разлика између броја живорођених и броја преминулих лица у односу на укупно становништво неке територије у одређеном периоду. Природни прираштај је негативан када је број умрлих већи од броја живорођених, а позитиван када је број живорођених већи од броја умрлих.

На основу података о природном прираштају, могуће је креирати индекс депопулације. Индекс депопулације се добија када се број преминулих лица подели са бројем живорођених лица, и помножи са бројем 100, на одређеној територији у изабраном временском интервалу. На пример, уколико је број живорођених 12.500 а број умрлих 15.000, индекс депопулације је 120 ( обрачунава се као 15.000/12.500*100=120). Индекс депопулације даје одговор на питање: Колико је лица преминуло на 100 живорођених лица, у одређеном временском интервалу?

У Београдском региону, у интервалу од јануара до септембра 2023. године, број живорођених је износио 14.998, док је број преминулих износио 16.956 лица – што значи да вредност индекса депопулације износи 113. Простије речено, на сваких 100 живорођених, број преминулих износи 113 лица. У региону Војводине, индекс депопулације износи 175, што значи да на 100 живорођених, овај регион бележи 175 преминулих лица. У региону Шумадије и Западне Србије, индекс депопулације износи 174, док је у региону Источне и Јужне Србије вредност овог показатеља знатно већа – 211 преминулих на 100 живорођених. Ови подаци указују да на 100 живорођених – два пута већи број становника премине у региону Јужне и Источне Србије у односу на Београдски регион.

Аутор: Институт за развој и иновације

Извор података: Републички завод за статистику, Статистички годишњак 2023.

Контакт: iri@iri.rs

Пошаљи коментар