Да ли су потребне нове правне форме за пословне субјекте у Србији? Да ли и то можемо да злоупотребимо?

Да ли су за унапређење пословног окружења и привредног раста у Републици Србији потребне нове правне форме за пословне субјекте, као што су стартапови или фирме основане од младих који тo чине први пут? Ово је једно је од питања за креаторе економске политике које се у потпуности не помиње у тренутном представљању политичких и економских програма. Да ли ове форме могу постати начин злоупотребе уколико би биле усвојене, и да ли би представљале начин за избегавање плаћања пореза, остаје питање за економске и правне стручњаке. Но, оно што је питање за политичаре тј. доносиоце одлука јесте да ли би ове нове форме могле бити један од одговора за повећање стопе привредног раста, али и борбе са другим проблемима као што су емиграције и привлачење талената у Србију.

Да постоји потреба за новом правном формом указује и истраживање које је спровела Иницијатива „Дигитална Србија“ у коме више од 60% анкетираних стартапа наводи да им је основни проблем финансирање и непостојање одговарајуће правне форме која одговара модерном типу пословања. Преко 90% од испитаних стартапова је навело да је једним делом финансирано из сопствених извора, док су други облици капитала који су значајно заступљени у финансирању стартапа грантови и бесповратна средства, затим средства добијена од бизнис инкубатора, и тек на петом месту она од пословних анђела. Кроз постојање нове форме могло би се постићи да се структура финансирања промени у корист извора који долази од пословних анђела – како страних, тако и домаћих. Такође, кроз нову правну форму би могла да се спроведе на прецизнији начин економска политика пореских олакшица. У ово верују и стартапери из поменутог истраживања, где 7 од 10 анкетираних стартапа сматра да су пореске олакшице веома битне за подстицање повољног развојног окружења. Три од четири анкетирана стартапа сматра да би оснивање нове правне форме која се прилагођава савременим пословним моделима био најбољи правац државне помоћи. Све ово указује да би један о економских циљева наредне владе требало да буде дефинисање и успостављање ове правне форме.

Да је овај сектор битан за даљи раст и развој, говори и податак да од анкетираних 167 стартапа, 10% је основано у интервалу од 2010. до 2015. године, једна трећина у интервалу од 2016. од 2019, док је више од половине регистровано у периоду од 2020. до 2022. године. Ипак, у централном регистру скоро 90% стартапа је заведено у форми друштва са ограниченом одговорношћу. Ови подаци указују да је интересовање за технолошке иновације експоненцијално увећано у последњој деценији. За разлику од традиционалног предузетничког сектора, који своје активности базира у трговини, прерађивачкој индустрији и угоститељским услугама, стартап предузетници се концентришу у новим технолошким гранама. Стартапи су заступљени у пољу управљања базама података, у пољу развоја и коришћења вештачке интелигенције и у пољу машинског учења. Оваква расподела стартапа по секторима се може довести у везу са очекиваним зарадама по секторима. Када се погледају подаци о регистрованим просечним зарадама за месец август 2023. године, просечна нето зарада у Србији је износила 86.112 динара. Просечна зарада у делатности рачунарско програмирање три пута већа – 261.990 динара. Ако у обзир узмемо податак да је скоро 90% стартапа везано за развој софтвера, стартап заједница носи висок потенцијал за генерисање пре свега просечних зарада, али и укупног раста и развоја привреде Републике Србије.

Друга група коју би доношење нове правне форме за пословне субјекте могло да изуче из неповољног положаја су млади. О општем положају младих на тржишту рада у Републици Србије се може најпрецизније говорити на основу података Анкете о радној снази (АРС) коју спроводи Републички завод за статистику. Према последњим подацима АРС-а, у другом кварталу 2023. године, у Србији је било милион и 43 хиљада особа старости од 15 до 29 година. Од овог броја око 517 хиљада је било активно на тржишту рада, што значи да су радили или активно тражили посао, док је око 526 хиљада младих била неактивна на тржишту рада. Ипак, да се боље сагледа положај младих на тржишту рада у Србији потребно је анализирати апсолутни број и кретање броја оних у тзв. NEET положају, тј. младих који нису запослени, нису на школовању или обуци. На почетку 2023. године NEET стопа за младе од 15 до 29 година износи 14%, што значи да свака седма млада особа у Србији у исто време се не школује нити има посао. Када се подаци посматрају за младе од 15 до 24 године, NEET стопа је 11,4% и око 77 хиљада младих овог узраста се налази у овом неповољном друштвено-економском положају.

У складу са оваквим стањем младих на тржишту рада, као и стратешким опредељењима Владе Републике Србије у погледу економског развоја, Институт за развој и иновације, заједно са организацијом Достигнућа младих у Србији, је предложио меру економске политике која дефинише омладинску компанију. Омладинска компанија није нова правна форма, већ користи постојећу правну форму предузетника паушалца што омогућава да се постојећи закони у Републици не мењају и да не долази до изузећа од плаћања пореза. Рефундација паушалних месечних обавеза би се вршила најдуже годину дана и до износа прихода предузетничке паушалне радње до 1.200.000 динара, а све како би се минимизовале могуће злоупотребе омладинске компаније. Кроз имплементацију ове мере економске политике млади би било подстакнути на предузетништво јер не би имали препреку у виду финансијских средстава која су има потребна за месечне паушалне обавезе у првим месецима пословања.

Како свака мера фискалне политике доводи до трошка или пропуштених прихода за буџет опште државе, требало би размотрити колико и спровођење политике омладинске компаније кошта државу, пре него ли се предлог одбије или усвоји. У Институт за развој и иновације смо радили прорачуне трошка  на основу варијација колики ће бити број омладинских компанија, у којим ће општинама оне бити основане, као и делатности којима ће се бавити. Да обрачун буде прецизнији и опрезан, прављена су сценарија колики ће бити просечан број месеци у којима ће омладинска компанија имати новчану помоћ у виду рефундације паушалног износа намета који сноси. Дошли смо до закључка да у односу на укупна буџетска извајања, ова мера изискује веома мала средства. Обрађено је 10 сценарија који показују да годишњи трошак имплементације омладинске компаније би могао да износи од 8,5 милиона евра до 33,4 милиона евра – што представља око шестстоти део расхода и издатака буџета Републике у 2023. години.

Након свих обрачуна и предлога, оно што остаје јесте нада да ће наредна Влада имати слуха и храбрости да размотри потребу за новим формама за пословне субјекте у Србији. Слуха јер су јој ти пословни субјекти потребни да убрза привредни раст, а храбрости да се ухвати у коштац са спровођењем ове економске политике која подразумева и спречавање злоупотребе, у коме смо као друштво веома вешти.

Аутор: Ненад Јевтовић, Институт за развој и иновације