Feugiat pretium nibh ipsum consequat nisl velavida trum quisque non tellus orci rudor ellus mauris a diam maecenas arcu.

Tel: +(123) 456 7890

contact@theme.com

620 Eighth Avenue, New York

ЕКОНОМИЈА И БЛЕД

 - Сматрања  - ЕКОНОМИЈА И БЛЕД

ЕКОНОМИЈА И БЛЕД

Бледски стратешки форум, прилика за размену мишљења оних који креирају политике и оних који прате предлоге политика, оцењују их и предлажу унапређења, али и шире јавности. Говорило се о тренутном стању демократије у свету, са нагласком на Европу, људским правима, међународним односима, а доминантна тема је била рат у Украјини и његове последице. Неке од њих већ живимо, а о некима можемо да говоримо само апстрактно. Отворено је и питање архитектуре света након преживљене пандемије и након завршетка рата. Било је речи о тренутној економској ситуацији како у Европској унији, тако и у свету.

ОВА ГОДИНА ЋЕ ПОКАЗАТИ „ТРИ ЕКОНОМСКА ЛИЦА“

На панелу чији су учесници били представник Европске банке за обнову и развој Марк Бoвмен, представница словеначког Министарства финансија Катја Лаутар, председавајући Међународне академије за економски и социјални развој из Италије Валерио де Лука, представник Европског парламента који се бави пореским питањима Паул Танг и гувернер Словеначке банке Боштјан Васле, закључено је да преживљавамо тешка економска времена и да ће текућа година тек показати своје најгоре лице. Почетак године је био изразито позитиван. Привреде су почеле да се опорављају од последица пандемије коронавируса, отварана су нова радна места, државе су почеле да достижу стопе раста попут оних пре пандемије. Међутим, 24. фебруара се догодило неочекивано, агресија која је уздрмала свет у опоравку. Година показује друго лице, стопе раста успоравају, али још увек нас држи залет са почетка, који полако попушта и припрема нас за ново лице, за које нисмо сигурни како ће изгледати. Једино што је сигурно, биће ружније од претходна два. Суочићемо се са високим ценама енергената, растућом инфлацијом, која је већ ту и биће присутна и наредне године, као и несташицама гаса. Процене панелиста су да ће инфлација бити изразито велика у наредним кварталима и да њено постепено успоравање, а потом пад можемо очекивати тек крајем наредне године. Нико није био оптимистичан по питању краја текуће године, сви очекују негативан резултат. Питање је само колико ће бити лоше, колики ће бити пад. Величина пада зависи од тржишта енергената и приватне потрошње.

Џером Пауел је најавио у Америци да се припреме за период пун зноја, крви и суза. Ситуација у Европи неће бити боља, а то како ће се носити са кризом која наилази, одредиће положај Европе у будућности. Јасно је каква нам зима предстоји и да нигде неће бити лако. Европска унија се припрема, могу се чути најаве о тежини предстојећег периода, у чијем фокусу је тема могућег дефицита енергената и кризе на овом тржишту.

Већ постаје јасно да је главна тема био енергетски сектор, а пре свега ситуација у овом сектору у Европи, која је зависна од руских енергената. Питања која су отворена тичу се инвестиција у овај сектор, у погледу раста ефикасности, чистијих, обновљивих и зелених извора енергије.

ЈАСНА ПОРУКА ЈЕСТЕ ДА ОНАЈ КО ИМА СРЕДСТВА, ТРЕБА ДА ИНВЕСТИРА У ЕНЕРГЕТСКИ СЕКТОР. УЛОГА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У БУДУЋНОСТИ У СВЕТУ ЗАВИСИ УПРАВО ОД ТРЕНУТНОГ НАЧИНА УПРАВЉАЊА КРИЗОМ У ЕНЕРГЕТСКОМ СЕКТОРУ – један је од закључака форума.

Европи су тренутно потребна брза и ефикасна решења у овом погледу. Једно које се јавља је ограничење цене гаса. Ово је само краткорочно решење, где ће држава морати да надомести разлику између тржишне цене гаса и оне коју је ограничила. Дужина трајања ове мере зависи од расположивих буџета држава. Дакле, у будућности се очекује активна улога државе на тржишту. Какве ће бити последице оваквих политика, остаје нам да видимо. Ризик који са собом носи мера ограничења цене енергената је тај да може резултирати растом тражње.

Поред тржишта енергената, јавило се и питање тржишта чипова. Европа је у потпуности зависна од иностранства, највише од Тајвана када је у питању набавка чипова. Већ смо се суочили са кризом дефицита чипова на тржишту и растом цена технике, што је последица кризе ланца снабдевања која се јавила током пандемије. План је да се ради на смањењу зависности од других земаља када је у питању тржиште технике кроз развој адекватне инфраструктуре за производњу чипова на континенту. Ово је подједнако дугорочан и капитално захтеван процес, колико и смањење енергетске зависности.

ШТА ПРИВАТНИ СЕКТОР МИСЛИ И ОЧЕКУЈЕ ОД БУДУЋНОСТИ, А ШТА СЕ ОД ЊЕГА ОЧЕКУЈЕ?

Представници компанија Сименс, Порше, Интерзеро и Хелиот говорили су о одрживим пословним моделима, дигиталној и зеленој трансформацији, као и о пословању у кризним временима.

Главно питање које „мучи“ велика предузећа, која послују у региону, али и у Европи и свету је како се прилагодити променама које развој друштва доноси, али уз задржавање старих вредности на којима почива цео систем. Покушавају да задрже своју препознатљивост на тржишту, старе купце, али и да привуку нове. Како уклопити ново и старо, а да све заједно буде одрживо.

Основни изазов са којим се суочавају јесте одрживост. Када се говори о одрживости, углавном мислимо на одрживост чији је циљ умањење ефеката климатских промена. Већина великих предузећа која послују на тржиштима више европских земаља се бавила овим питањима кроз увођење зелених политика у своје пословање. До сада су зелене политике за један број предузећа значиле сађење дрвећа, чишћење паркова и јавних површина, куповину рециклираног папира, али ово је само зрно песка у пешчаној дини. Узимајући у обзир тренутно стање природе, као и питања извора енергената са којима су све привреде у Европи изненада суочене ове године, неопходан је озбиљнији приступ зеленим политикама, како од стране предузећа тако и од стране јавног сектора.

ПОТРЕБНО ЈЕ ЦЕЛОКУПНИ ПРОИЗВОДНИ ПРОЦЕС РЕОРГАНИЗОВАТИ КАКО БИ БИО ОДРЖИВ И ТРОШИО МАЊЕ ЕНЕРГЕНАТА, АЛИ И ПОСТАО ЦИРКУЛАРАН.

Једна компанија не може сама постићи одрживост, потребно је учешће свих заинтересованих страна, а нарочито јавног сектора. Компаније очекују од влада да се активније укључе у овај процес деловањем, што може подразумевати пореске подстицаје, постављање краткорочних и дугорочних циљева у домену одрживости, али и одобравањем грантова за компаније које се трансформишу.

Осим финансијских и регулаторних подстицаја, предузећима је у процесу трансформације битно да јавни сектор разуме значај података. У данашње време, битно је располагати тачним и правовременим информацијама и подацима како би се могле донети исправне пословне одлуке. Дигитализација је предузећима омогућила да мере ефекте свог пословања, да имају податке у тренутку. Али они сами не могу да креирају велике базе података на основу којих би се доносиле одлуке. Битно је да дигитализација продре у све поре друштва, јер она олакшава пословање јавном и приватном сектору, али и свакодневни живот грађанима. Наравно, и дигитализација има негативне ефекте, о којима треба да мислимо и да их умањимо што је могуће више.

ОТПАД ЈЕ РЕСУРС!

Битно је да сви схвате да нема отпада, да је отпад једне јединке вредност за другу и да се на основу овога повежу како би сачинили ланац добављача, произвођача и потрошача без отпада. Ово је битно схватити и због реализације циља умањења енергетске и технолошке зависности од других континената. Недостатак добре и квалитетне дипломатије у Европској унији довео је до тога да су неке ресурсе у Африци преузеле Русија, Кина и друге азијске земље. Тиме је послата још једна порука европским званичницима, а то је да је потребно променити начин вођења спољне политике ЕУ.

Тон представника институција, као и представника приватног сектора, није био позитиван. Тешка времена су неизбежна, али битно је припремити се добро за њих. Инвестиције у одрживе и зелене изворе енергије су један од начина да се дугорочно обезбеди добар положај Европе у свету. Међутим, потребно је поднети жртве у кратком року, пошто не постоји лак и брз пут да се реше изазови и проблеми са којима се Европа, али и свет тренутно суочавају.

 

Аутор: Марија Сузић, дипломирани економиста

Пошаљи коментар