ERA ПРИОРИТЕТИ – ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ
Европски истраживачки простор (енг. European Research Area – ERA) је иницијатива Европске уније намењена стварању бољег окружења за истраживање и иновације широм Европе кроз подстицање усклађених политика у домену истраживања и иновација. У својој сржи, заснива се на једноставном концепту – слободној циркулацији истраживача, научног знања, иновација и технологије. Другим речима, очекује се да развој интегрисаног истраживачког система на европском нивоу доведе до повећања ефикасности и продуктивности и избегавања дуплирања рада.
Од 1950-их година, Европа је препознала потребу да повећа конкурентност у односу на Сједињене Америчке Државе и Јапан у глобалној арени креирања иновација, што је произвело идеју о својеврсном уједињавању и покретању заједничких иницијатива у области истраживања и иновација. Ова стратегија се показала успешном у ужим научним областима кроз организације као што су Европски савет за нуклеарна истраживања (CERN) и Европска организација за молекуларну биологију (EMBO). Прве формулације и развој ових идеја покретали су различити европски комесари и истакнути мислиоци попут Алтиеро Спинелија, Антонија Рубертија и Ралфа Дарендорфа.
Неке од важних прекретница у еволуцији ERA наратива односе се на формулацију Јединственог простора за европску науку (1973), укључивање истраживања као формалног циља заједничке европске политике (1986), експлицитну формулацију тренутне иницијативе (2000), документ ERA: Нове перспективе (2007), Љубљански процес који је подстакао већу посвећеност ERA приоритетима међу државама чланицама ЕУ (2008), стратегију ЕУ 2020 која је поставила поље истраживања и иновације као кључно за одрживи развој Европске уније (2010), Ојачано партнерство европског истраживачког простора, комуникацију која је формулисала 5 ERA приоритета (2012), Мапу пута европског истраживачког простора са 6 приоритета 2015–2020 (2015), и комуникацију о Новом европском истраживачком простору за истраживање и иновације са 14 акција (2020).
Пандемија ковида 19 показала је кључни значај даљег развоја Европског истраживачког простора истичући потребу за координисаним и колаборативним истраживачким напорима јер је постало очигледно да решавање такве глобалне здравствене кризе захтева брзе, ефикасне и уједињене одговоре од стране науке и отворено дељење података. Стога су ERA принципи попут принципа отворене науке и ефикасног протока знања кључни за решавање не само здравствених криза већ и других савремених глобалних изазова као што су климатске промене.
Међутим, постизање ових циљева није једноставно. Зацртани таргети који се односе на стопу улагања у истраживање и иновације, у ЕУ, до сада нису достигнути (3% као проценат БДП-а). Иако се може уочити позитиван тренд (2,24% у 2022. години, у поређењу са 2,08% у 2012. години), ЕУ и даље значајно заостаје за земљама као што су Сједињене Америчке Државе (3,46% у 2022. години), Јапан (3,34% у 2022. години) и Јужна Кореја (4,93% у 2022. години). У Србији, овај индикатор током протеклих година варира у простору између 0,9 и 1%.
Поред улагања, Европа не постиже најбоље резултате у искоришћавању плодова истраживачких активности када се погледају фактори попут броја пријава патената, трговинског биланса који се односи на високотехнолошке производе, итд.
ГДЕ ЈЕ ERA ДАНАС?
ERA оквир се константно развија и данас имамо ERA агенду за 2022–2024 која садржи 4 приоритетне области и 20 конкретних акција.
Приоритетне области:
I Продубљивање функционалног унутрашњег тржишта везаног за креирање знања;
II Заједничко суочавање са изазовима које доноси двострука зелена и дигитална транзиција и повећање учешћа друштва у ERA оквирима;
III Повећање приступа изврсности у истраживању и иновацијама широм Уније;
IV Унапређење усклађених улагања и реформи у пољу истраживања и иновација.
Први стуб представља саму срж ERA приоритета и односи се на активности које су, између осталог, везане за унапређивање пракси отворене науке (нпр. Европски облак за отворену науку), унапређење законодавног оквира везаног за ауторска права, реформу система за евалуацију истраживања, промовисање родне равноправности и подстицање илузивности, заштиту академске слободе, унапређење механизама за валоризацију знања, и промовисање међународне сарадње.
Други стуб се бави усклађивањем ЕУ мисија за истраживање и иновације са ERA приоритетима, доприносом зеленој и дигиталној транзицији и повећањем заједничких напора индустрије у овој области, као и оснаживањем високообразовних институција и смисленим укључивањем грађана у процесе стварања научног знања и иновација.
Трећи стуб везан је за јачање иновационих екосистема и подстицање сарадње укључивањем различитих заинтересованих страна и усклађивањем стратегија широм европских региона, повећање илузивности подршком земљама у развоју кроз кохезионе политике.
Четврти стуб има за циљ развој регионалних и националних система везаних за истраживања и иновације држава чланица подстицањем развијања прилагођених националних планова и усклађивањем са ЕУ стратегијама, побољшања механизама за праћење напретка, промовисањем доношења политика заснованих на доказима и подржавањем зелене и дигиталне транзиције.
ЗАШТО ЈЕ БИТНО УСКЛАЂИВАЊЕ СА ERA ПРИОРИТЕТИМА?
ERA приоритети су важни јер Србија има статус земље кандидата за чланство у ЕУ и може имати вишеструке користи од њих. Прођимо кроз само неколико најважнијих.
Прво, усклађивање са ERA приоритетима значи усклађивање истраживачких политика и пракси са онима у ЕУ, што је корак напред у интеграцији у ширу европску заједницу у пољу истраживања и иновација. Ово усклађивање омогућава истраживачима да граде сарадњу, деле ресурсе и учествују у заједничким истраживачким активностима са колегама из других европских земаља. Наднационална сарадња у овом контексту може пружити квалитетније одговоре на друштвене изазове и решења која су у јавном интересу.
Друго, усклађивањем са ERA приоритетима српске истраживачке организације могу повећати конкурентност, побољшати свој научни учинак и повећати шансе за финансирање из ЕУ фондова кроз програме као што је Horizon Europe.
Треће, ERA приоритети су осмишљени тако да ојачају истраживачке и иновационе капацитете на нивоу организације али и државе и повећају квалитет истраживања побољшањем изврсности, подстицањем креирања иновација и подршком развоју младих истраживача. ERA помаже земљама да развију циљане политике и механизме за побољшање истраживачке инфраструктуре.
КОЈА ЈЕ БУДУЋНОСТ ERA ПРИОРИТЕТА?
Током последњег ERA Форума одржаног 8. марта 2024. године, дискутовало се о структури новог стратешког документа односно нове ERA агенде за период 2025–2027, укључујући број и структуру предложених акција. Стратешки документ ће уврстити две нове категорије са сврхом разликовања фундаменталних ERA политика и средњорочних и краткорочних циљева („Structural Policy” и „ERA action„) и побољшан систем за праћење напретка. Главни циљ је да нова агенда буде што конкретнија, оперативнија и мерљивија.
У овом контексту, у оквиру радног оквира пројекта BEAMING финансираног кроз Horizon Europe програм, Институт за развој и иновације има изазовну улогу која се односи на активно праћење и учешће у развоју ERA приоритета и усклађивању пројектних резултата са најновијим дешавањима у овом пољу, с обзиром да је главни циљ пројекта BEAMING промоција иновација и валоризација знања у области биоекономије.
Аутор: Синиша Борота, социолог