Feugiat pretium nibh ipsum consequat nisl velavida trum quisque non tellus orci rudor ellus mauris a diam maecenas arcu.

Tel: +(123) 456 7890

contact@theme.com

620 Eighth Avenue, New York

GRAĐEVINA – MOTOR RASTA SRPSKE EKONOMIJE?

 - OPEN  - GRAĐEVINA – MOTOR RASTA SRPSKE EKONOMIJE?
OPEN

GRAĐEVINA – MOTOR RASTA SRPSKE EKONOMIJE?

PROCENJENI REALNI RAST BDP JE U PERIODU OD 2015. DO 2023. GODINE IZNOSIO SKORO 30%.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, srpski bruto domaći proizvod (BDP) je u 2023. godini porastao za 2,5%, dok se u periodu od 2015. do 2023. godine uvećao za gotovo trećinu (29,1%). Kada se govori o stanju ekonomske razvijenosti Srbije ili bilo koje druge zemlje, u prvom planu se ističu informacije o vrednosti i rastu BDP-a. Ipak, BDP je apstraktan pokazatelj jer pruža pregled različitih ekonomskih aktivnosti sažet u jedan broj, ali ne daje sveobuhvatan uvid u njihovu strukturu. Vrednost BDP-a omogućava poređenje ekonomskih performansi između različitih država ili unutar jedne države kroz vreme, ali ne obezbeđuje informacije o tome kako je dohodak raspoređen među stanovništvom, i ne uzima u obzir druge važne aspekte održivog ekonomskog razvoja, kao što su struktura obrazovanja, efektivnost zdravstvene zaštite i stepen zaštite životne sredine.

Bruto domaći proizvod (BDP) je zbir svih dobara i usluga koji se proizvedu. Uglavnom se posmatra na nivou države, i u periodu za godinu dana ili po kvartalima. BDP se takođe može posmatrati i na nivou regiona i okruga. Treba razlikovati nominalnu i realnu promenu BDP-a, a zaključke bi trebalo donositi na osnovu realne stope rasta do koje se dolazi tako što se nominalna stopa rasta prilagodi za promenu opšteg nivoa cena.

Kao dokaz da BDP mnogo govori, ali ne toliko detaljno pokazuje stanje stvari u jednoj ekonomiji, se može priložiti analiza kretanja bruto dodate vrednosti (BDV) od 2015. godine, po delatnostima u Srbiji. Prilikom analiziranja razvoja delatnosti koji čine ekonomiju važno je razumeti da se na nivou delatnosti može izračunati bruto dodata vrednost (BDV), a ne BDP. Do vrednosti BDP se dolazi zbrajanjem BDV svih delatnosti, uz korekciju za poreze i subvencije. Ovo predstavlja razlog zašto nije najpreciznije tumačiti doprinos delatnosti ukupnom rastu ili padu BDP-a. Ipak, ova odstupanja su slična kod delatnosti, i ne zamagljuju sliku koje delatnosti su motor, a koje kočničari rasta srpskog BDP-a od 2015. godine.

Najveće delatnosti u srpskoj ekonomiji, mereno kroz BDV koju stvaraju, su ubedljivo prerađivačka industrija i trgovina. Značajno iznad njih je poslovanje nekretninama, dok je poljoprivreda na četvrtom mestu, a prate je građevina i informisanje i komunikacije (IKT). Upravo ove delatnosti zbog svoje veličine tj. udela u BDP-u bi trebalo da imaju i najveći uticaj na kretanje BDP-a. U prethodnih 8 godina, one su to i opravdale, sem poljoprivrede koja nije imala doprinos ukupnom rastu BDP-a Srbije. Najveći doprinos stopi rasta u ovom periodu je imala trgovina kojoj se duguju zasluge za 1/5 rasta. U sličnoj meri je uticala i građevina na stopu rasta BDP-a,  iako ima duplo manji udeo u njemu, pa ovo posebno govori o značaju građevine kao motora rasta. Još su značajan uticaj imale prerađivačka industrija i IKT delatnosti – po oko 10% doprinosa stopi rasta se duguje jednoj i drugoj. U periodu od 2015. do 2022. godine značajan doprinos je imalo i rudarstvo, i ovih 5 navedenih delatnosti objašnjava 2/3 ukupne stope rasta BDP-a u pomenutom periodu.
Ukoliko se posmatra konstantnost delatnosti u doprinosu stopi rasta BDP-a – izdvaja se IKT delatnost, koja je zabeležila rast čak i tokom 2020. godine i pandemije virusa COVID-19. Slede je trgovina i prerađivačka industrija, dok je nakon početka pandemije virusa COVID-19 građevina naizmenično motor rasta i njegov kočničar. Delatnost građevinarstva je u periodu od 2015. do 2020. godine ostvarila najznačajniji doprinos stopi rasta realnog BDP-a, gde su posebno bile značajne 2015. i 2019. godina. Međutim, nakon pandemijskog oporavka u 2021. godini, u 2022. godini je došlo do značajnog pada u građevinarstvu, što je negativno uticalo na stopu rasta BDP-a. Ovakva kretanja ostavljaju otvoreno pitanje iz naslova – da li je građevina motor dugoročnog razvoja srpske ekonomije, uz sve zasluge da je u prethodnom periodu bila jedan od dva najvažnija motora rasta.

  • Stopa-rasta-BDP-a

Autor: Institut za razvoj i inovacije   

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku, Izveštaj o kvartalnom bruto domaćem proizvodu, IV kvartal 2023; Ekonomska kretanja u Republici Srbiji 2023. – procena.

Kontakt: iri@iri.rs   

2
Podeli

Pošalji komentar