Иде Миле, и еспресо пије

Иде Миле, и збуњен је. Не зна Миле од бројки које чује и свега што је у два века претурио преко главе, да ли се живи боље или горе у његовом месту него другде по Србији. Не занима њега туђа плата нити богатство, не занимају га ни политика ни разноразни папири о границама; Миле се посветио породици и хтео би да зна колико плата коју заради вреди, и тањи ли му се новчаник или дебља.

Нашао сам се у сличној ситуацији; збуњен. На планини у Србији пио сам еспресо – домаћу кафу нису имали. Након тога, кренем Ибарском ка престоници, кад на првој паузи у једној вароши исти онај еспресо два пута јефтинији. Није ми то одмах дошло до мозга да пресаберем, него тек на следећој паузи када у варошици опет испих еспресо само три пута јефтинији но на планини. Ту се лампица зацрвенела, и морао сам то да разјасним.

Пази овако, колико има пара у том месту што зараде људи који ту живе или донесу они који у њега долазе, у највећој мери утиче и на цену добара попут еспреса.

Постоје бројни фактори који утичу на ту цену еспреса, од његовог квалитета, амбијента у коме се служи, броја људи који га пије, итд. Међутим, можда најважније објашњење разлика у цени јесте да је испијање еспреса неразменљиво добро – не може га Миле купити у вароши и пренети горе на планину да га испије, хоће да му се охлади. Но, да не поклекнем и кренем да се позивам на теорије и ефекте па да ми се Миле додатно збуни као када слуша економисте из престонице, покушаћу да то објасним једноставније. Пази овако, колико има пара у том месту што зараде људи који ту живе или донесу они који у њега долазе, у највећој мери утиче и на цену добара попут еспреса.

Миле, да би се израчунала апроксимација куповне моћи било је потребно пописати цене добра које је најупоредивије, тј. чије карактеристике су најсличније по местима у Србији, и зато је одабран кратки еспресо. Пописана је цена у 174 града и општине у кратком периоду од 7 дана како случајно не би дошло до неких промена и све било упоредиво. Такође, у циљу упоредивости анкетирани су угоститељски објекти у кругу од километар од административног седишта тих места. Следећи корак био је израчунати колико може да се купи кратких еспреса за просечну нето плату у 2020. години у сваком месту. Може се купити 548 шољица, и до овог броја се дошло као просек свих градова и општина. Узет је тај просек као вредност Еспресо индекса од 100 поена.

Прво што бих Милету указао анализирајући Еспресо индекс куповне моћи јесте да је у 56% места куповна моћ испод просека, а у 44% она изнад просека. Ово значи да није далеко од тога да је вероватноћа као при бацању новчића – педесет према педесет; да ли ће Миле живети у месту у Србији са већом или са мањом куповном моћи од просека. Међутим, иако се нема са чим поредити, јер је ово први пут да се ради Еспресо индекс, места нису строго подељена на она са ниском и високом куповном моћи. У прилог овоме говори и то да је у 45% места Милетова дебљина новчаника у оквирима од 10% изнад или испод просека. Само 7 места одступа од просека у куповној моћи више од 40%. Када се ово посматра на нивоу округа, неједнакост у куповној моћи се смањује, па се сви окрузи могу сместити у интервал од 20% изнад или испод просека куповне моћи. Док посматрано по регионима, где год да је Миле, неће много да изгуби или добије. У Београдском региону је куповна моћ највећа, и 6% је изнад просека, док га следи Источна и Јужна Србија са 5% изнад просека. У Војводини и Шумадији и Западној Србији новчаник је испод просека и тањи је за 3 до 4 посто поредећи са просеком свих места.

У Лајковцу је за 46% куповна моћ изнад просека, па Миле када добије плату може да купи дупло више еспреса него његов саборац Драгутин из Гаџиног Хана;

Но, знао је Миле и пре да када се посматрају места, а тек окрузи и региони нема пуно ту одступања, нисмо ми толико велики да постоје огромне разлике; али су га изненадила места која имају највећу еспресо куповну моћ, јер је он имао уверење да је тамо новчаник празан, а и зна да сви беже из тих места. Ево, Костолац је место са највећом вредношћу еспресо индекса од 161, што значи да је месечни новчаник према куповној моћи тамо дебљи за 61% од просечног у Србији. Други по куповној моћи је Мајданпек; а на трећем месту његов Лајковац! У Лајковцу је за 46% куповна моћ изнад просека, па Миле када добије плату може да купи дупло више еспреса него његов саборац Драгутин из Гаџиног Хана; где, руку на срце, и нема пуно локала где се пије кратки еспресо. У првих десет са највећом куповном моћи су и; Бабушница, Трговиште, Жабари, Владичин Хан, Инђија, Лазаревац  и Босилеград. Један од закључака јесте да је у местима која су повезана са производњом струје куповна моћ далеко изнад просека.

Места са најмањом куповном моћи су редом: Рашка, Сврљиг, Жагубица, Чајетина, Црна Трава, Барајево, Баточина, Краљево, Нови Кнежевац и већ поменути Гаџин Хан. У овим местима разлог слабе куповне моћи могу бити ниске просечне плате као у наведеним местима у Источној Србији; или висока цена еспреса који је апроксимација за цене осталих услуга у тим местима, као што је случај Чајетине и Рашке, које су општине којима припадају две најпосећеније планине у нашој земљи, па резултате треба посматрати у том контексту.

Управо је Миле ту приметио; да у одређеним ситуацијама, због специфичности места би требало бити опрезан око вредности Еспресо индекса; па му предложих да сагледамо слику по градовима који су административни центри свих округа у Србији јер су они упоредиви као већа места са сличнијим карактеристикама. Није шала, али Пироћанцима је куповна моћ јача страна јер од свих градова имају највећу – 16% већу од просека. Затим следе Зајечар, Пожаревац, Београд и Ваљево где се завршава списак оних коју су изнад просечне куповне моћи у земљи. Ови резултати руше можда још једну заблуду коју је Миле имао, а то је да се сигурно боље живи преко Саве и Дунава. Тако је у Суботици куповна моћ скоро 20% мања од просека, а у Сомбору 15%. Ипак, ни у централној Србији ситуација није бајковита да би Миле желео свуда да живи. Краљево је на зачељу, и тамо он може да купи за скоро четвртину мање неголи што може просечан становник у Србији. Такође, не може се доста купити за плату ни на терену који је Милету доста добро познат – десна обала Дрине. У Шапцу и Лозници је куповна моћ за око петину мања од просечне.

Да нам се не деси да поново преспавамо неке моменте као са краја осамдесетих када се све из корена променило. Овај пут Миле има много више информација шта се дешава у свету, и узеће ствар у своје руке.

Шта је закључак ових података, осим тога што смо сазнали где се пије јефтин еспресо? Наш главни закључак је да се интерне миграције у Србији не одвијају првенствено од места са мањом куповном моћи ка онима са већом. Милетова деца се не воде само што дебљим новчаником у куповној моћи, већ их занима квалитет живота, занима их какве им се услуге и квалитет живота нуде. Готово сва места која су везана за производњу електричне енергије и рударство имају висок еспресо индекс куповне моћи, али те вароши остају без људи, поготову младих јер они траже места са чистим ваздухом и водом, као и места где могу у излазак. Мишљења сам да је ковид пандемија овај закључак учинила видљивијим – оголила га је. Рекох на почетку, Миле се окренуо својој породици и себи, а ако не буде неке велике несреће на овим нашим просторима, још ће више бити окренут себи; и то уопште није лоше. А што се тиче доносилаца будућих одлука, а поготову економиста који ће их саветовати, кудити или хвалити, морају схватити да се свет и Миле мењају. Да нам се не деси да поново преспавамо неке моменте као са краја осамдесетих када се све из корена променило. Овај пут Миле има много више информација шта се дешава у свету, и узеће ствар у своје руке.

Аутор: Ненад Јевтовић, диплoмирани економиста (ауторски текст објављен у НИН-у, 8.7.2021. године)

Фото: В.Јагодић