Ide Mile, i espreso pije

Ide Mile, i zbunjen je. Ne zna Mile od brojki koje čuje i svega što je u dva veka preturio preko glave, da li se živi bolje ili gore u njegovom mestu nego drugde po Srbiji. Ne zanima njega tuđa plata niti bogatstvo, ne zanimaju ga ni politika ni raznorazni papiri o granicama; Mile se posvetio porodici i hteo bi da zna koliko plata koju zaradi vredi, i tanji li mu se novčanik ili deblja.

Našao sam se u sličnoj situaciji; zbunjen. Na planini u Srbiji pio sam espreso – domaću kafu nisu imali. Nakon toga, krenem Ibarskom ka prestonici, kad na prvoj pauzi u jednoj varoši isti onaj espreso dva puta jeftiniji. Nije mi to odmah došlo do mozga da presaberem, nego tek na sledećoj pauzi kada u varošici opet ispih espreso samo tri puta jeftiniji no na planini. Tu se lampica zacrvenela, i morao sam to da razjasnim.

Pazi ovako, koliko ima para u tom mestu što zarade ljudi koji tu žive ili donesu oni koji u njega dolaze, u najvećoj meri utiče i na cenu dobara poput espresa.

Postoje brojni faktori koji utiču na tu cenu espresa, od njegovog kvaliteta, ambijenta u kome se služi, broja ljudi koji ga pije, itd. Međutim, možda najvažnije objašnjenje razlika u ceni jeste da je ispijanje espresa nerazmenljivo dobro – ne može ga Mile kupiti u varoši i preneti gore na planinu da ga ispije, hoće da mu se ohladi. No, da ne pokleknem i krenem da se pozivam na teorije i efekte pa da mi se Mile dodatno zbuni kao kada sluša ekonomiste iz prestonice, pokušaću da to objasnim jednostavnije. Pazi ovako, koliko ima para u tom mestu što zarade ljudi koji tu žive ili donesu oni koji u njega dolaze, u najvećoj meri utiče i na cenu dobara poput espresa.

Mile, da bi se izračunala aproksimacija kupovne moći bilo je potrebno popisati cene dobra koje je najuporedivije, tj. čije karakteristike su najsličnije po mestima u Srbiji, i zato je odabran kratki espreso. Popisana je cena u 174 grada i opštine u kratkom periodu od 7 dana kako slučajno ne bi došlo do nekih promena i sve bilo uporedivo. Takođe, u cilju uporedivosti anketirani su ugostiteljski objekti u krugu od kilometar od administrativnog sedišta tih mesta. Sledeći korak bio je izračunati koliko može da se kupi kratkih espresa za prosečnu neto platu u 2020. godini u svakom mestu. Može se kupiti 548 šoljica, i do ovog broja se došlo kao prosek svih gradova i opština. Uzet je taj prosek kao vrednost Espreso indeksa od 100 poena.

Prvo što bih Miletu ukazao analizirajući Espreso indeks kupovne moći jeste da je u 56% mesta kupovna moć ispod proseka, a u 44% ona iznad proseka. Ovo znači da nije daleko od toga da je verovatnoća kao pri bacanju novčića – pedeset prema pedeset; da li će Mile živeti u mestu u Srbiji sa većom ili sa manjom kupovnom moći od proseka. Međutim, iako se nema sa čim porediti, jer je ovo prvi put da se radi Espreso indeks, mesta nisu strogo podeljena na ona sa niskom i visokom kupovnom moći. U prilog ovome govori i to da je u 45% mesta Miletova debljina novčanika u okvirima od 10% iznad ili ispod proseka. Samo 7 mesta odstupa od proseka u kupovnoj moći više od 40%. Kada se ovo posmatra na nivou okruga, nejednakost u kupovnoj moći se smanjuje, pa se svi okruzi mogu smestiti u interval od 20% iznad ili ispod proseka kupovne moći. Dok posmatrano po regionima, gde god da je Mile, neće mnogo da izgubi ili dobije. U Beogradskom regionu je kupovna moć najveća, i 6% je iznad proseka, dok ga sledi Istočna i Južna Srbija sa 5% iznad proseka. U Vojvodini i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji novčanik je ispod proseka i tanji je za 3 do 4 posto poredeći sa prosekom svih mesta.

U Lajkovcu je za 46% kupovna moć iznad proseka, pa Mile kada dobije platu može da kupi duplo više espresa nego njegov saborac Dragutin iz Gadžinog Hana;

No, znao je Mile i pre da kada se posmatraju mesta, a tek okruzi i regioni nema puno tu odstupanja, nismo mi toliko veliki da postoje ogromne razlike; ali su ga iznenadila mesta koja imaju najveću espreso kupovnu moć, jer je on imao uverenje da je tamo novčanik prazan, a i zna da svi beže iz tih mesta. Evo, Kostolac je mesto sa najvećom vrednošću espreso indeksa od 161, što znači da je mesečni novčanik prema kupovnoj moći tamo deblji za 61% od prosečnog u Srbiji. Drugi po kupovnoj moći je Majdanpek; a na trećem mestu njegov Lajkovac! U Lajkovcu je za 46% kupovna moć iznad proseka, pa Mile kada dobije platu može da kupi duplo više espresa nego njegov saborac Dragutin iz Gadžinog Hana; gde, ruku na srce, i nema puno lokala gde se pije kratki espreso. U prvih deset sa najvećom kupovnom moći su i; Babušnica, Trgovište, Žabari, Vladičin Han, Inđija, Lazarevac  i Bosilegrad. Jedan od zaključaka jeste da je u mestima koja su povezana sa proizvodnjom struje kupovna moć daleko iznad proseka.

Mesta sa najmanjom kupovnom moći su redom: Raška, Svrljig, Žagubica, Čajetina, Crna Trava, Barajevo, Batočina, Kraljevo, Novi Kneževac i već pomenuti Gadžin Han. U ovim mestima razlog slabe kupovne moći mogu biti niske prosečne plate kao u navedenim mestima u Istočnoj Srbiji; ili visoka cena espresa koji je aproksimacija za cene ostalih usluga u tim mestima, kao što je slučaj Čajetine i Raške, koje su opštine kojima pripadaju dve najposećenije planine u našoj zemlji, pa rezultate treba posmatrati u tom kontekstu.

Upravo je Mile tu primetio; da u određenim situacijama, zbog specifičnosti mesta bi trebalo biti oprezan oko vrednosti Espreso indeksa; pa mu predložih da sagledamo sliku po gradovima koji su administrativni centri svih okruga u Srbiji jer su oni uporedivi kao veća mesta sa sličnijim karakteristikama. Nije šala, ali Piroćancima je kupovna moć jača strana jer od svih gradova imaju najveću – 16% veću od proseka. Zatim slede Zaječar, Požarevac, Beograd i Valjevo gde se završava spisak onih koju su iznad prosečne kupovne moći u zemlji. Ovi rezultati ruše možda još jednu zabludu koju je Mile imao, a to je da se sigurno bolje živi preko Save i Dunava. Tako je u Subotici kupovna moć skoro 20% manja od proseka, a u Somboru 15%. Ipak, ni u centralnoj Srbiji situacija nije bajkovita da bi Mile želeo svuda da živi. Kraljevo je na začelju, i tamo on može da kupi za skoro četvrtinu manje negoli što može prosečan stanovnik u Srbiji. Takođe, ne može se dosta kupiti za platu ni na terenu koji je Miletu dosta dobro poznat – desna obala Drine. U Šapcu i Loznici je kupovna moć za oko petinu manja od prosečne.

Da nam se ne desi da ponovo prespavamo neke momente kao sa kraja osamdesetih kada se sve iz korena promenilo. Ovaj put Mile ima mnogo više informacija šta se dešava u svetu, i uzeće stvar u svoje ruke.

Šta je zaključak ovih podataka, osim toga što smo saznali gde se pije jeftin espreso? Naš glavni zaključak je da se interne migracije u Srbiji ne odvijaju prvenstveno od mesta sa manjom kupovnom moći ka onima sa većom. Miletova deca se ne vode samo što debljim novčanikom u kupovnoj moći, već ih zanima kvalitet života, zanima ih kakve im se usluge i kvalitet života nude. Gotovo sva mesta koja su vezana za proizvodnju električne energije i rudarstvo imaju visok espreso indeks kupovne moći, ali te varoši ostaju bez ljudi, pogotovu mladih jer oni traže mesta sa čistim vazduhom i vodom, kao i mesta gde mogu u izlazak. Mišljenja sam da je kovid pandemija ovaj zaključak učinila vidljivijim – ogolila ga je. Rekoh na početku, Mile se okrenuo svojoj porodici i sebi, a ako ne bude neke velike nesreće na ovim našim prostorima, još će više biti okrenut sebi; i to uopšte nije loše. A što se tiče donosilaca budućih odluka, a pogotovu ekonomista koji će ih savetovati, kuditi ili hvaliti, moraju shvatiti da se svet i Mile menjaju. Da nam se ne desi da ponovo prespavamo neke momente kao sa kraja osamdesetih kada se sve iz korena promenilo. Ovaj put Mile ima mnogo više informacija šta se dešava u svetu, i uzeće stvar u svoje ruke.

Autor: Nenad Jevtović, diplomirani ekonomista (autorski tekst objavljen u NIN-u, 8.7.2021. godine)

Foto: V.Jagodić