ИМА ЛИ РАЗВОЈА БЕЗ ДОМАЋИХ ИНВЕСТИЦИЈА? МОЖЕ ЛИ СРПСКА ЕКОНОМИЈА ИМАТИ ОДЛИКЕ РАМОНДЕ?

ИМА ЛИ РАЗВОЈА БЕЗ ДОМАЋИХ ИНВЕСТИЦИЈА? МОЖЕ ЛИ СРПСКА ЕКОНОМИЈА ИМАТИ ОДЛИКЕ РАМОНДЕ?

Уз незаобилазне пост(пред)изборне теме које диктирају политичари, а којима се медији и целокупна јавност баве, две теме су још узбуркале јавност – избор песме која ће представљати Србију на Евровизији, као и питање ниских домаћих инвестиција. Да буде одмах јасно, друга тема о ниским домаћим инвестицијама и стопи економског раста је чиста фикција писца. Тема је уско стручна, занима малу групу економиста, а и није политички коректна да се о њој довољно говори у јавности. Зашто онда не искористити ону стварно популарну тему о Евровизији и видети да ли се сме дирнути у гнездо орлово ниских домаћих инвестиција, и размотрити да ли је реално очекивати да српска економија има одлике лила рамонде у годинама пред нама.

Тему о ниским домаћим инвестицијама би најпре требало сместити у економски контекст, како би се разумела као узрок, али и последица окружења у српској економији и друштву. Тај контекст је везан за питања ниских стопа економског раста у Републици Србији и неприближавању стандарду земаља Европске уније; и то не оним најразвијеним, већ земљама Централне и Источне Европе или Вишеградске четворке. Након транзиције, светске економске кризе, кризе јавног дуга и спроведене фискалне консолидација 2014. године, доносиоци политички одлука, а самим тим и свих економских одлука, су се суочили са главним проблем у виду високе незапослености и избора модела економског раста који би решио питање незапослености и унапредио животни стандард. Да ли је у том тренутку неко био свестан да се бира и модел економског раста, или је то сматрано као питање за оне који би да се чешљају док село гори – не може се утврдити, али је модел који је заснован на страним директним инвестицијама био најједноставније и политички рационално решење за политичаре који су морали гасити пожар високе незапосленост. Руку на срце, није да је било лако бити пред незапосленошћу од преко 20%, и није за бољу одлуку било временског маневарског простора.

Но, кроз године Србија је постала пример у привлачењу страних инвеститора и постигнути су резултати на пољу смањења незапослености. Уз све методолошке промене и неупоредивости података Анкете о радној снази, јасно је из извора о регистрованој запослености да је од 2015. до 2023. године број запослених порастао за 371 хиљаду људи. Такође, суму у висини страних директних инвестиција Србија обара из године у годину, и то полако иде ка 5 милијарди евра годишње. Ипак, модел економског раста базиран на страним директним инвестицијама и пригрљен да реши проблем високе незапослености је подбацио у постизању високих стопа раста. Посматран укупан БДП, али и по глави становника, се није значајно приближио оним земљама Европске уније које желимо да достигнемо. Ако се погледа период од 2015. године до 2023. године светлије тачке су 2018. и 2019. године када је стопа раста БДП-а износила 4,5% и 4,3%, док је у осталим годинама тај распон био од 1,8% до 3,3%. У овом посматрању су заобиђене 2020. и 2021. година које су специфичне због пада БДП и наглог раста следеће године, а све узроковано пандемијом корона вируса. Све постигнуте стопе су далеко од стопа од 5% или 6%, а које би смањиле наш заостатак за Европом; а тек су далеко од сањање стопе од 7% раста, која би уколико се одржи 10 година удвостручила БДП Србије.

Са разумевањем овог контекста, који се удаљава од тренутних економских и политичких тема и проблема, може да отпочне лов на узроке неуспеха економског модела раста Србије, који биран свесно или несвесно, није испоручио високе стопе раста. Један од разлога неуспеха, на који се треба фокусирати, јесу ниске домаће инвестиције. Износ домаћих приватних инвестиција посматраних као удео у БДП-у, некада је у Србији и два пута нижи у поређењу са земљама попут Чешке, Словачке и Словеније. Уз остављање простора за постојање других разлога, два која објашњавају разлог ниских домаћих инвестиција су неповољан положај малих и средњих предузећа у односу на стране инвеститоре и несигурност имовине. Услед индиректног фаворизовања страних директних инвеститора, као и непостојања критеријума који производ и колике додате вредности страни инвеститори долазе у Србију да производе, домаћа мала и средња предузећа губе подстицај и могућност да више инвестирају. Са становишта њихових власника, повећање инвестиција би било нерационално када доносиоци одлука немају довољно слуха за њих. Други разлог који је дуготрајнији у српској економији и друштву, и са којим ћемо се теже изборити јесте правна несигурност имовине. Врло је једноставно објаснити да власници малих и средњих предузећа нису спремни да улажу у даљи развој својих фирми кроз инвестирање када институције недовољно штите право власништва.

О проблему недовољних домаћих инвестиција као разлогу неуспеха тренутног модела економског раста ће се све чешће говорити, јер је очигледно да негде модел раста не функционише када је у питању стопа раста. У прилог овоме говоре и први сигнали који стижу са Копаоник бизнис форума. Али оно што не би требало дозволити јесте да све остане на широком објашњену неквалитетних институција, које је неупитно тачно јер су институције веома широк појам. Проблем би требало конкретизовати кроз питања заштите власништва, као и увођења критеријума за долазак субвенционисаних страних директних инвестиција и позитивну дискриминацију оних у изабраним секторима. Све ово како се не би решење проблема модела економског раста одложило, јер се наслућује да ће одговор креатора економске политике бити да још снажније повећају расхода на јавне инвестиција до 2027. године, са фокусом на пројекат Еxпо 2027, и тиме повећају стопу раста БДП-а. Ова мера економске политике, уколико доживи успех, је краткорочно решење, док срж проблема и даље остају ниске домаће инвестиција као последица индиректног фаворизовања страних директних инвестиција, али и онога што ће бити далеко теже решити – несигурности имовине. Најсуровије, док је страха од инвестирања јер ти све преко ноћи може бити одузето, српска економија неће оживети као рамонда и изаћи из стања анабиозе у коме се налази бар последње три деценије.

Аутор: Ненад Јевтовић, дипломирани економиста (ауторски текст објављен у Forbs Србија 5. марта 2024. године)

25. марта 2024.

ИМА ЛИ РАЗВОЈА БЕЗ ДОМАЋИХ ИНВЕСТИЦИЈА? МОЖЕ ЛИ СРПСКА ЕКОНОМИЈА ИМАТИ ОДЛИКЕ РАМОНДЕ?

ИМА ЛИ РАЗВОЈА БЕЗ ДОМАЋИХ ИНВЕСТИЦИЈА? МОЖЕ ЛИ СРПСКА ЕКОНОМИЈА ИМАТИ ОДЛИКЕ РАМОНДЕ?

Пошаљи коментар одустани