Feugiat pretium nibh ipsum consequat nisl velavida trum quisque non tellus orci rudor ellus mauris a diam maecenas arcu.

Tel: +(123) 456 7890

contact@theme.com

620 Eighth Avenue, New York

IMA LI RAZVOJA BEZ DOMAĆIH INVESTICIJA? MOŽE LI SRPSKA EKONOMIJA IMATI ODLIKE RAMONDE?

 - Smatranja  - IMA LI RAZVOJA BEZ DOMAĆIH INVESTICIJA? MOŽE LI SRPSKA EKONOMIJA IMATI ODLIKE RAMONDE?
Smatranja

IMA LI RAZVOJA BEZ DOMAĆIH INVESTICIJA? MOŽE LI SRPSKA EKONOMIJA IMATI ODLIKE RAMONDE?

Uz nezaobilazne post(pred)izborne teme koje diktiraju političari, a kojima se mediji i celokupna javnost bave, dve teme su još uzburkale javnost – izbor pesme koja će predstavljati Srbiju na Evroviziji, kao i pitanje niskih domaćih investicija. Da bude odmah jasno, druga tema o niskim domaćim investicijama i stopi ekonomskog rasta je čista fikcija pisca. Tema je usko stručna, zanima malu grupu ekonomista, a i nije politički korektna da se o njoj dovoljno govori u javnosti. Zašto onda ne iskoristiti onu stvarno popularnu temu o Evroviziji i videti da li se sme dirnuti u gnezdo orlovo niskih domaćih investicija, i razmotriti da li je realno očekivati da srpska ekonomija ima odlike lila ramonde u godinama pred nama.

Temu o niskim domaćim investicijama bi najpre trebalo smestiti u ekonomski kontekst, kako bi se razumela kao uzrok, ali i posledica okruženja u srpskoj ekonomiji i društvu. Taj kontekst je vezan za pitanja niskih stopa ekonomskog rasta u Republici Srbiji i nepribližavanju standardu zemalja Evropske unije; i to ne onim najrazvijenim, već zemljama Centralne i Istočne Evrope ili Višegradske četvorke. Nakon tranzicije, svetske ekonomske krize, krize javnog duga i sprovedene fiskalne konsolidacija 2014. godine, donosioci politički odluka, a samim tim i svih ekonomskih odluka, su se suočili sa glavnim problem u vidu visoke nezaposlenosti i izbora modela ekonomskog rasta koji bi rešio pitanje nezaposlenosti i unapredio životni standard. Da li je u tom trenutku neko bio svestan da se bira i model ekonomskog rasta, ili je to smatrano kao pitanje za one koji bi da se češljaju dok selo gori – ne može se utvrditi, ali je model koji je zasnovan na stranim direktnim investicijama bio najjednostavnije i politički racionalno rešenje za političare koji su morali gasiti požar visoke nezaposlenost. Ruku na srce, nije da je bilo lako biti pred nezaposlenošću od preko 20%, i nije za bolju odluku bilo vremenskog manevarskog prostora.
No, kroz godine Srbija je postala primer u privlačenju stranih investitora i postignuti su rezultati na polju smanjenja nezaposlenosti. Uz sve metodološke promene i neuporedivosti podataka Ankete o radnoj snazi, jasno je iz izvora o registrovanoj zaposlenosti da je od 2015. do 2023. godine broj zaposlenih porastao za 371 hiljadu ljudi. Takođe, sumu u visini stranih direktnih investicija Srbija obara iz godine u godinu, i to polako ide ka 5 milijardi evra godišnje. Ipak, model ekonomskog rasta baziran na stranim direktnim investicijama i prigrljen da reši problem visoke nezaposlenosti je podbacio u postizanju visokih stopa rasta. Posmatran ukupan BDP, ali i po glavi stanovnika, se nije značajno približio onim zemljama Evropske unije koje želimo da dostignemo. Ako se pogleda period od 2015. godine do 2023. godine svetlije tačke su 2018. i 2019. godine kada je stopa rasta BDP-a iznosila 4,5% i 4,3%, dok je u ostalim godinama taj raspon bio od 1,8% do 3,3%. U ovom posmatranju su zaobiđene 2020. i 2021. godina koje su specifične zbog pada BDP i naglog rasta sledeće godine, a sve uzrokovano pandemijom korona virusa. Sve postignute stope su daleko od stopa od 5% ili 6%, a koje bi smanjile naš zaostatak za Evropom; a tek su daleko od sanjanje stope od 7% rasta, koja bi ukoliko se održi 10 godina udvostručila BDP Srbije.
Sa razumevanjem ovog konteksta, koji se udaljava od trenutnih ekonomskih i političkih tema i problema, može da otpočne lov na uzroke neuspeha ekonomskog modela rasta Srbije, koji biran svesno ili nesvesno, nije isporučio visoke stope rasta. Jedan od razloga neuspeha, na koji se treba fokusirati, jesu niske domaće investicije. Iznos domaćih privatnih investicija posmatranih kao udeo u BDP-u, nekada je u Srbiji i dva puta niži u poređenju sa zemljama poput Češke, Slovačke i Slovenije. Uz ostavljanje prostora za postojanje drugih razloga, dva koja objašnjavaju razlog niskih domaćih investicija su nepovoljan položaj malih i srednjih preduzeća u odnosu na strane investitore i nesigurnost imovine. Usled indirektnog favorizovanja stranih direktnih investitora, kao i nepostojanja kriterijuma koji proizvod i kolike dodate vrednosti strani investitori dolaze u Srbiju da proizvode, domaća mala i srednja preduzeća gube podsticaj i mogućnost da više investiraju. Sa stanovišta njihovih vlasnika, povećanje investicija bi bilo neracionalno kada donosioci odluka nemaju dovoljno sluha za njih. Drugi razlog koji je dugotrajniji u srpskoj ekonomiji i društvu, i sa kojim ćemo se teže izboriti jeste pravna nesigurnost imovine. Vrlo je jednostavno objasniti da vlasnici malih i srednjih preduzeća nisu spremni da ulažu u dalji razvoj svojih firmi kroz investiranje kada institucije nedovoljno štite pravo vlasništva.
O problemu nedovoljnih domaćih investicija kao razlogu neuspeha trenutnog modela ekonomskog rasta će se sve češće govoriti,  jer je očigledno da negde model rasta ne funkcioniše kada je u pitanju stopa rasta. U prilog ovome govore i prvi signali koji stižu sa Kopaonik biznis foruma. Ali ono što ne bi trebalo dozvoliti jeste da sve ostane na širokom objašnjenu nekvalitetnih institucija, koje je neupitno tačno jer su institucije veoma širok pojam. Problem bi trebalo konkretizovati kroz pitanja zaštite vlasništva, kao i uvođenja kriterijuma za dolazak subvencionisanih stranih direktnih investicija i pozitivnu diskriminaciju onih u izabranim sektorima. Sve ovo kako se ne bi rešenje problema modela ekonomskog rasta odložilo, jer se naslućuje da će odgovor kreatora ekonomske politike biti da još snažnije povećaju rashoda na javne investicija do 2027. godine, sa fokusom na projekat Expo 2027, i time povećaju stopu rasta BDP-a. Ova mera ekonomske politike, ukoliko doživi uspeh, je kratkoročno rešenje, dok srž problema i dalje ostaju niske domaće investicija kao posledica indirektnog favorizovanja stranih direktnih investicija, ali i onoga što će biti daleko teže rešiti – nesigurnosti imovine. Najsurovije, dok je straha od investiranja jer ti sve preko noći može biti oduzeto, srpska ekonomija neće oživeti kao ramonda i izaći iz stanja anabioze u kome se nalazi bar poslednje tri decenije.

 

 

Autor: Nenad Jevtović, diplomirani ekonomista (autorski tekst objavljen u Forbs Srbija 5. marta 2024. godine)

1
Podeli

Pošalji komentar