Потенцијал за повећање мобилности радне снаге постоји у пограничним подручјима и туризму

Почетна - Вести - Потенцијал за повећање мобилности радне снаге постоји у пограничним подручјима и туризму

Мобилност радне снаге на западном Балкану, али и у Србији је ниска. Подаци показују да не долази до значајних радних миграција на тржишту рада, већ да су миграције између земаља у овом делу Европе пре свега последица доласка на студије и породичних разлога.

Миграција радне снаге из Србије и са западног Балкана ка развијеним земљама Европе, или исправно речено емиграција услед стално негативног миграционог салда, је далеко значајнији процес који се одвија. Ово је разлог зашто је веома изазовно креирати мере економске политике које би унапредиле мобилност радне снаге на западном Балкану када становништво има добро успостављене руте радне емиграције ка Немачкој, Италији, Аустрији и другим развијеним земљама.

Простор за већу мобилност радне снаге би требало тражити у кретању људи у пограничним подручјима и у области туризма.

Састанци са медијима и представницима академске заједнице

Како би обавестили медије и представнике академске заједнице о једногодишњем раду на анализирању мобилности радне снаге ка Србији, Институт за развој иновације је организовао 24. и 25. септембра 2024. године два састанка са кључним играчима у заговарању економских политика. Новинари су обавештени о основним закључцима анализе и кретањима које истраживачи предвиђају. Такође, ово је била прилика и да се сагледа претходних 6 година рада Института за развој и иновације на теми анализа миграција у Србији. Овом приликом дата су методолошка објашњења и одговори на питања о броју емиграната из Србије, која стварају контроверзе у јавности. Појашњено је да након објављивања резултата Пописа из 2022. године, поље за различита тумачења броја емиграната је смањено, и да је годишње у просеку за период од 2011. године до 2022. године, из Србије емигрирало између 25 и 27 хиљада људи.

Потенцијално решење мобилности радне снаге унутар Србије јесте даљи развој железничког саобраћаја.

Повећање мобилности у оквиру Србије

Тема која је посебно покренута на радном састанку са представницима академске заједнице је мобилност радне снаге у оквиру Србије. Претпоставља се да је такође ниска, и да је то последица услова на тржишту рада између региона и области које се не надмећу за привлачење радне снаге. Као додатни разлог ниске мобилности истраживачи из Института за развој и иновације виде слабу инфраструктурну повезаност. У прилог овоме указује повећање мобилности радне снаге између Београда и Новог Сада након успостављања брзе пруге.

Институт за развој и иновације, тренутно спроводи пројекат „Мобилност радне снаге између Србије и земаља западног Балкана – Како до повећања мобилности?”.

Слика: Институт за развој и иновације