Недостатак људског капитала у не тако далекој будућности може у великој мери утицати на економску судбину једне земље и животни стандард грађана западног Балкана. Ако се тренд емиграције настави, то ће донети низ друштвено-економских проблема, од којих су неки сада видљиви: притисци на пензијске фондове, здравствене услуге и услуге социјалне заштите, смањење потенцијалног раста БДП-а због смањења фактора људског капитала, поремећаји на тржишту рада итд.
Емиграција се не може зауставити или поништити, али се може у одређеној мери ублажити или чак може донети земљи користити. Вишедимензионалност феномена миграције подразумева низ позитивних фактора који се, да би ступили на снагу, морају обезбедити активним мерама државе: 1) успостављање базе података са прецизном евиденцијом о миграцијама из земаља западног Балкана; 2) јачање веза са дијаспором кроз нове технологије и комуникационе канале; 3) стварање интерактивних платформи за размену искустава, идеја и пословних предлога; 4) привлачење инвестиција у привреду матичне земље; 5) трансфер знања и технологија.