Кроз анализу се покушава аргументовати теза да ће миграције, посебно миграције младих, најзначајније утицати на кретање економске и политичке судбине западног Балкана у годинама и деценијама које долазе.
Кроз анализу је тражен одговор на питања о броју људи који живи на овом простору; о томе колико људи емигрира и како је тај процес текао у претходним годинама. Затим су представљени резултати истраживања које је трајало пуне две године на тему трошкова емиграције по земље из којих се одлази. Све са циљем да се на крају дају одговори шта даље очекује регион и шта је могуће решење да се економско–политичка ситуација поправи.
Закључак аутора је да решење за поменуте изазове треба тражити у укрупњавању региона кроз процес који се попуарно назива „мини-Шенген“. Као разлог за то се износи став да ће укрупњавањем тржишта на око 17 милиона, превазилажење бирократских баријера и убрзањем протока робе, капитала и људи регион западног Балкана ојачати економски и постати занимљивија за стране директне инвестиције и долазак међународних корпорација. У оквиру овог предлога удруживања региона се пре свега треба држати економских аспеката.
Анализа је објављена у оквиру пројекта „Млади Балкана за Европу“ („Regional Youth Compact for Europe”) који спроводи Фондација Центар за демократију са тринаест партнера из региона и европском мрежом АЛДА.