Kroz analizu se pokušava argumentovati teza da će migracije, posebno migracije mladih, najznačajnije uticati na kretanje ekonomske i političke sudbine zapadnog Balkana u godinama i decenijama koje dolaze.
Kroz analizu je tražen odgovor na pitanja o broju ljudi koji živi na ovom prostoru; o tome koliko ljudi emigrira i kako je taj proces tekao u prethodnim godinama. Zatim su predstavljeni rezultati istraživanja koje je trajalo pune dve godine na temu troškova emigracije po zemlje iz kojih se odlazi. Sve sa ciljem da se na kraju daju odgovori šta dalje očekuje region i šta je moguće rešenje da se ekonomsko–politička situacija popravi.
Zaključak autora je da rešenje za pomenute izazove treba tražiti u ukrupnjavanju regiona kroz proces koji se popuarno naziva „mini-Šengen“. Kao razlog za to se iznosi stav da će ukrupnjavanjem tržišta na oko 17 miliona, prevazilaženje birokratskih barijera i ubrzanjem protoka robe, kapitala i ljudi region zapadnog Balkana ojačati ekonomski i postati zanimljivija za strane direktne investicije i dolazak međunarodnih korporacija. U okviru ovog predloga udruživanja regiona se pre svega treba držati ekonomskih aspekata.
Analiza je objavljena u okviru projekta „Mladi Balkana za Evropu“ („Regional Youth Compact for Europe”) koji sprovodi Fondacija Centar za demokratiju sa trinaest partnera iz regiona i evropskom mrežom ALDA.