После Другог светског рата Албанија је била практично изолована како од развијених земаља Запада, тако и од других комунистичких земаља. Почетком деведесетих, почеал је да примењује демократске промене и да се отвара према свету, што је изазвало интезивну миграцију албанског становништва.
Укупни трошкови образовања лица која напусте Албанију у једној години варирају од 330 милиона до 504 милиона евра, у зависности од образовне структуре.
Студије су показале да је опортунитетни трошак 456 милиона евра у смислу изгубљене бруто додате вредности, што има директан негативан ефекат на потенцијални БДП. Након додавања индиректног и индукованог ефекта, годишња изгубљена бруто додата вредност износи 559 милиона евра.
Када су у питању приходи од дознака и други лични трансфери, Албанија је међу првим државама у Европи, са учешћем у БДП-у од 7%.
Ипак, и поред значајног учешћа у БДП-у, дознаке немају значајнији утицај на генерални економски раст, нити су генератор будућег развоја.