КАКО СЕ ФИНАНСИРАЈУ СТУДЕНТИ У СРБИЈИ?

КАКО СЕ ФИНАНСИРАЈУ СТУДЕНТИ У СРБИЈИ?

ОД УКУПНО 248.508 СТУДЕНАТА КОЈИ СУ У ШКОЛСКОЈ 2022/2023. ГОДИНИ УПИСАНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, СКОРО 75% СЕ ИЗЈАШЊАВА КАО ИЗДРЖАВАНО ЛИЦЕ, ШТО ЗНАЧИ ДА СЕ ТРИ ОД ЧЕТИРИ СТУДЕНТА ПРИМАРНО ИЗДРЖАВАЈУ ИЗ ПОРОДИЧНОГ БУЏЕТА.

На основу Извештаја о високом образовању за 2022/2023. годину, који објављује Републички завод за статистику, а на основу методолошког обухвата ШВ-20 образаца, примећује се да су примарни извори финансирања студената груписани у неколико облика. Студенти се финансирају из породичног буџета, личних прихода (уштеђевина, приходи од наследства), као и јавних и комерцијалних стипендија и кредита. Ипак, облик финансирања који доминантно учествује у финансирању студената је финансирање из породичног буџета – чиме се отвара питање повезаности студената са тржиштем рада током четворогодишње едукације.

Од укупно 248.508 студената који су у школској 2022/2023. години студирали у Републици Србији, чак 74,7% се изјашњава као издржавано лице, што значи да се три од четири студента примарно издржавају из породичног буџета. Личне приходе, као што су уштеђевина, приходи од имовине и наследство, за примарно издржавање користи 13,5% студената. Јавне стипендије користи 3,3% студената, док се на стипендије компанија ослања 0,6% студената у Србији. На јавне и комерцијалне кредите се ослања знатно мањи број студената (0,14% и 0,04% респективно). На остале изворе финансирања, који нису експлицитно наведени у извештају, се ослања значајних 7,7% студената.

Посматрано према полу, од укупног броја студената у Републици Србији, 145.666 су жене, што чини 58,6% студентске групације. Учешће жена које су навеле да се примарно финансирају од породичног буџета у укупном броју издржаваних студената износи 59,5% – што значи да не постоје значајне разлике између студената и студенткиња према начину издржавања.

Посматрано по регионима, у Београдском региону се школује 141.749 студената, што чини 57% од укупног броја студената у Републици Србији. Од укупног броја, 102.554 (72,35%) студената у Региону Београда се примарно издржава из породичног буџета. У Региону Војводине, 42.466 студената (79,20%) се изјашњава као примарно издржавано из породичног буџета, док у Региону Шумадије и Западне Србије овај проценат износи 73,9% (18.638 студената). У Региону Јужне и Источне Србије, проценат издржаваних студената износи 78,5% (21.886 студената). На основу приложених података, примећујемо да је највећи проценат издржаваних лица у Региону Војводине, где се четири од пет студената примарно финансира из породичног буџета. Са друге стране, Регион Београда је забележио најмањи проценат студената који се примарно финансирају из породичних извора.

Стипендије које додељују јавне установе и приватне компаније су веома значајне за финансирање студената. Ипак, број студената који користи стипендије као примарни начин финансирања се значајно разликује по регионима. У Региону Београда, 7.131 студент се изјаснио да су му стипендије примарни начин финансирања – што чини 86,2% од укупног броја студената у Републици Србији који овај начин финансирања наводе као основни. Такође, у Региону Београда 1.247 студената зависи од стипендија које додељују приватне фирме – што чини 85,5% од укупног броја студената зависних од комерцијалних стипендија у Републици Србији. Укупан број студената који јавну стипендију сматра примарним извором финансирања у сва три преостала региона је 1.138, док се на комерцијалну стипендију ван Београда, у збиру ослања само 203 студента. Регион Београда се, према подацима, јавља као несразмерно доминантан актер у обезбеђивању стипендија као примарног средства финансирања студената.

Стипендија је врста бесповратне новчане помоћи која се додељује ученицима основних школа, средњих школа или студентима ради школовања. Углавном се додељује месечно. Стипендија се може додељивати на основу различитих критеријума: финансијска ситуација, просек у току школовања или потребом за испомоћ. Студентски кредити су врста стипендије коју студент мора да врати уколико његов просек није изнад раније утврђеног нивоа.

Значајан број студената у Републици Србији је навео „друге изворе финансирања“ као примарне за сопствено издржавање. Конкретно, број студената који се примарно финансира „другим изворима“ обухвата скоро 20.000 младих – што је дупло више од збира свих студената у Републици Србији који се егзистенцијално ослањају на јавне и/или комерцијалне стипендије и кредите. Пошто студентски рад није квалитетно методолошки обухваћен нити је адекватно репрезентован кроз централне регистре или анкете, остаје отворено питање који број студената паралелно студира и притом се издржава кроз, у ШВ-20 обрасцу недефинисане, радне активности.