KAKO SVI KOJI ŽELE DA BUDU DIGITALNI GRAĐANI, TO I POSTANU?

Informaciono-komunikacione tehnologije su postale sastavni deo života većine nas i njihov proboj u naše živote će se nastaviti u budućnosti. One su prisutne i u privatnom i u poslovnom životu, kupujemo putem interneta, komuniciramo sa kolegama, poslovnim partnerima i prijateljima putem interneta, gledamo filmove, čitamo knjige i mnoge druge aktivnosti obavljamo na mreži. Zato je potrebno maksimalno iskoristiti pogodnosti koje nam one donose. To se ne odnosi samo na privatni život i poslovanje, već i na državu, koja treba da prati trendove u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija i prilagođava svoje usluge tako da građanima budu što dostupnije. Država kao jedan od prioritetnih ciljeva Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti za period od 2021. do 2026. godine postavlja digitalizaciju usluga u javnom i privatnom sektoru. Međutim, koja je uloga države u digitalizaciji društva, šta je država do sada uradila i šta treba da uradi kako se nijedan građanin ne bi osećao izopšteno iz digitalne zajednice?

DRŽAVA TREBA DA PRATI TREDNOVE U SEKTORU INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA I PRILAGOĐAVA SVOJE USLUGE TAKO DA GRAĐANIMA BUDU ŠTO DOSTUPNIJE.

šta je do sada urađeno na polju digitalizacije?

Država je strateški pristupila digitalizaciji 2010. godine, donošenjem prve Strategije razvoja informacionog  društva do 2020. godine. Realizacija ciljeva postavljenih u ovoj Strategiji se može posmatrati kroz nekoliko oblasti. Jednu oblast predstavljaju e-uprava, e-zdravstvo i e-pravosuđe u okviru kojih je unapređen regulatorni okvir i funkcionalnost postojećeg portala eUprava. Takođe, značajan pomak je postignut u okviru razmene podataka između institucija, gde su baze podataka šest institucija (MUP, CROSO, NSZ, MDULS, Poreska uprava i Republički PIO fond) povezane tako da je razmena podataka značajno ubrzana i olakšana. Druga oblast predstavlja uvođenje informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanje, nauku i kulturu. U okviru ove oblasti se takođe, radilo na regulatornom okviru i uspostavljanju servisa e-Prosveta. Značajan deo ove oblasti čini digitalna pismenost. Prethodnih godina se radilo na poboljšanju digitalne pismenosti kako učenika, tako i nastavnika. Treća oblast je e-trgovina, gde se, kao i u prethodne dve oblasti, radilo na uspostavljanju zakonskog okvira, platnog sistema za instant plaćanja i definisanju liste kvalifikovanih usluga od poverenja, što je naročito značajno kupcima. Oblast u kojoj je najveći napredak ostvaren je e-uprava. Međutim, e-uprava još uvek nije na zadovoljavajućem nivou funkcionalnosti i razvijenosti, već postoji značajan prostor za njen dalji razvoj.

Država je strateški pristupila digitalizaciji 2010. godine, donošenjem prve Strategije razvoja informacionog  društva do 2020. godine. Realizacija ciljeva postavljenih u ovoj Strategiji se može posmatrati kroz nekoliko oblasti.

ŠTA PLANIRAMO I TREBA DA URADIMO NA POLJU DIGITALIZACIJE?

Državni organi treba da prate privredu i podrže je u razvoju informacionog društva. Privredu konkurentske sile podstiču da prilagodi svoje poslovanje modernim tehnologijama. Preduzeća u sve većoj meri uvode mogućnost e-trgovine kako bi bila pristupačnija kupcima i kako bi na taj način ostvarila konkurentsku prednost. Međutim, kod državnih organa ne postoji konkurentski pritisak, pošto je u pitanju monopol. To je jedan od razloga što je nivo elektronske komunikacije ministarstava sa građanima na izuzetno niskom nivou. Kako se u samoj Strategiji razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti za period od 2021. do 2026. godine navodi, tek sedam ministarstva ima elektronsku adresu za podnošenje podnesaka, a toliko ih i pruža elektronske usluge, dok ostali nisu elektronski otvoreni ka građanima.

Obezbeđivanje infrastrukture obuhvata, na prvom mestu, razvoj širokopojasne internet konekcije u celoj zemlji. Trenutno je 90% Beogradskog regiona pokriveno širokopojasnom internet konekcijom, međutim pokrivenost ostalih regiona u zemlji je ispod 80%. Nepostojanje kvalitetne internet konekcije odbija ne samo građane od korišćenja e-usluga, već otežava posao i zaposlenima u državnim organima i organima jedinica lokalne samouprave. U narednom periodu potrebno je, pre svega, učiniti dostupnom širokopojasnu internet konekciju, kako bi svi građani i organi (kako državni tako i organi jedinica lokalne samouprave) imali pristup kvalitetnom internetu.

Trenutno je 90% Beogradskog regiona pokriveno širokopojasnom internet konekcijom, međutim pokrivenost ostalih regiona u zemlji je ispod 80%.

Pored adekvatne infrastrukture, elektronska uprava treba da bude dostupna svim građanima u jednakoj meri. Servis eUprave treba da bude jednostavan za korišćenje svim građanima. Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja su pokazala da tek 60% građana koji imaju pristup internetu koristi portal eUprava. Iskustva građana su raznovrsna. Najčešća primedba je da je portal komplikovan i da je potrebno dosta vremena kako bi se na njemu pronašla određena opcija. Portal je organizovan u vidu velikog broja padajućih menija koji sadrže veliki broj opcija i podopcija, tako da za novog korisnika može biti izazovno da pronađe opciju koja mu je potrebna. Portal nije prilagođen osobama sa nekom vrstom invaliditeta, te je njima korišćenje potpuno onemogućeno. Pojednostavljenje portala je bitan korak u privlačenju novih korisnika usluga. Kreatori portala treba da imaju na umu da portal treba da bude vizuelno jednostavan i lak za korišćenje, sa lako uočljivim opcijama, koje će koristiti svi građani, a ne usko specijalizovani građani koji su po zanimanju inženjeri kojima su informacione tehnologije bliske.

Portal eUprave je u nadležnosti Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu, kojoj građani treba da se obrate ukoliko naiđu na neke probleme prilikom korišćenja portala. Međutim, jedini način komunikacije sa navedenom Kancelarijom je putem elektronske pošte, što je često spor i neefikasan vid komunikacije, gde se dugo čeka na odgovor. Često upravo ovo odvraća građane od korišćenja portala, jer dok se sačeka odgovor, mnogo je jednostavnije otići do organa pružaoca usluge. Osnivanje korisničkog centra putem kog bi građani telefonski mogli da komuniciraju sa eUpravom bi moglo pozitivno da utiče na broj novih korisnika portala.

Osnivanje korisničkog centra putem kog bi građani telefonski mogli da komuniciraju sa eUpravom bi moglo pozitivno da utiče na broj novih korisnika portala.

Kako bi više građana koristilo portal eUprava, potrebno je aktivnije raditi na njegovoj promociji. Građani nisu uvek upoznati sa uslugama koje mogu elektronski obaviti. Odličan primer su usluge koje su vezane za pandemiju koronavirusa. Građani su putem medija, kako elektronskih (televizija i portali), tako i štampanih, bili upoznati sa mogućnošću zakazivanja vakcinacije protiv koronavirusa, dobijanja Zelenog digitalnog sertifikata i zakazivanja testiranja na koronavirus. Upravo ovakva medijska kampanja, pored nažalost, aktuelnosti teme, dovela je do toga da je skoro 1,5 miliona građana podnelo zahtev za dobijanje Zelenog digitalnog sertifikata.

Pored aktivne medijske kampanje, način za privlačenje novih korisnika može da bude i smanjenje ili potpuno ukidanje taksi za usluge koje građani obavljaju putem portala. Finansijski podsticaji najčešće daju najbolje rezultate kada je u pitanju privlačenje novih korisnika određene usluge. Vremenom će građani uvideti da osim uštede novca, korišćenjem e-usluga štede i vreme i ostvaruju druge koristi.

Finansijski podsticaji najčešće daju najbolje rezultate kada je u pitanju privlačenje novih korisnika određene usluge. Vremenom će građani uvideti da osim uštede novca, korišćenjem e-usluga štede i vreme i ostvaruju druge koristi.

Bitno je digitalno opismeniti građane. Među ciljevima koje je država postavila u novoj Strategiji razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti je podizanje nivoa digitalnih veština svih građana, tako da mogu nesmetano da koriste dostignuća informacionog tehnologija u svakodnevnom životu i u komunikaciji sa upravom. Jedan od razloga zašto neki građani ne koriste e-usluge jeste to što nemaju potrebne veštine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, preko 90% građana mlađih od 55 godina koristi se internetom. Međutim, tek oko 50% građana starijih od 55 godina se koristi internetom. U pitanju su građani koji odlazak do organa kako bi obavili neku uslugu posmatraju kao socijalnu aktivnost. Organizacijom različitih radionica na kojima bi se radilo na unapređenju njihove digitalne pismenosti se može postići sinergetski efekat, pošto bi građani na radionicama ostvarivali socijalne kontakte, a sa druge strane, učili bi kako da koriste e-usluge.

Kako bi Srbija postala potpuno digitalna zemlja, potrebni su različiti resursi koji se moraju koristiti strateški i planski. Pored finansijskih, vreme je najvažniji resurs. Dobar plan i pristup digitalizaciji kreiranjem prioritetnih grupa korisnika e-usluga i određivanjem prioritetnih usluga za digitalizaciju, nastaće društvo u kome će skoro sve usluge moći da se obave elektronski, a nijedan građanin neće biti izopšten iz procesa digitalizacije.

Autor: Marija Suzić, diplomirana ekonomistkinja