КОЛИКО ЋЕ ЂАКА ДОБИТИ КЊИЖИЦУ 28. ЈУНА 2089? ЗНАЈУ САМО ТРЖИШТЕ РАДА И ДЕПОПУЛАЦИЈА
Раст учешћа жена на тржишту рада у свету, па тако и у Републици Србији, је поред несумњиво позитивних ефеката на раст и развој привреде, унапређење животног стандарда и смањење ризика од сиромаштва, имао и своје негативне ефекте. Неплаћени кућни послови су остали углавном на женским плећима, те жене, осим плаћених послова, воде рачуна и о домаћинству, породици, деци, старијим члановима домаћинства. Ово је утицало и на све чешће опредељење за мање породице, са једним или двоје деце. Стопа запослености жена прати кретање стопе учешћа жена на тржишту рада. Обе су расле током целог 20. века, док тренд раста успорава у последњих 20 година. Жене много више раде неплаћене послове код куће или послове у сивој зони у неразвијеним земљама. Политике успостављања баланса између приватног и пословног живота и подстицања поделе кућних послова могу позитивно утицати на активност жена на тржишту рада.
ПОЛИТИКЕ УСПОСТАВЉАЊА БАЛАНСА ИЗМЕЂУ ПРИВАТНОГ И ПОСЛОВНОГ ЖИВОТА И ПОДСТИЦАЊА ПОДЕЛЕ КУЋНИХ ПОСЛОВА МОГУ ПОЗИТИВНО УТИЦАТИ НА АКТИВНОСТ ЖЕНА НА ТРЖИШТУ РАДА.
Како би пробудиле свест друштва о терету који жене носе и олакшале им га, развијене земље почињу да развијају социјалне политике усмерене на породице са децом. Европске земље у периоду након Другог светског рата све интензивније раде на развоју и усавршавању ових политика. Очекивали су да ће се развојем социјалних политика умањити ефекат депопулације. Међутим, испоставља се да је потребно радити на много поља како би се ови ефекти умањили. Упркос развијеним политикама, у већини европских земаља стопа фертилитета је мања од потребне за просту репродукцију. Бројни фактори стоје иза ове чињенице, а неки од њих су: потреба породица да деци обезбеде бољи животни стандард, већу посвећеност кроз породице са мањим бројем деце, образовање жена које им омогућава боље плаћене послове, итд. Ту су такође и ризици од каријерног застоја или успоравања након порођаја, губљење статуса на послу, смањење зараде и слично. Управо из тих разлога, жене у развијеним земљама се касније опредељују да имају децу и имају мање деце.
Србија, као земља у развоју, има веома ниску стопу фертилитета. Како би се стопа фертилитета увећала, у претходном периоду су уведене бројне политике које би требало да пруже подршку мајкама. Међутим, потребно је развијати додатне политике, у смеру дугорочног обезбеђења економске сигурности мајки. То се може постићи кроз обезбеђивање подстицаја послодавцима да задрже мајке на послу након повратка са породиљског одсуства и/или одсуства ради неге детета. Зато је задатак нас у Институту за развој и иновације био да проучимо постојеће политике према родитељима у развијеним земљама, да увидимо њихов утицај на стопу фертилитета и да предложимо меру економске политике која има потенцијал да позитивно утиче на стопу фертилитета у Републици Србији.
СРБИЈА, КАО ЗЕМЉА У РАЗВОЈУ, ИМА ВЕОМА НИСКУ СТОПУ ФЕРТИЛИТЕТА ОД 1,48, И ДА БИ ОВА СТОПА ПОРАСЛА, ПОТРЕБНО ЈЕ РАЗВИЈАТИ ДОДАТНЕ ПОЛИТИКЕ, У СМЕРУ ДУГОРОЧНОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА ЕКОНОМСКЕ СИГУРНОСТИ МАЈКИ.
Мера економске политике коjу предлаже Институт за развој и иновације, ради заштите жена након повратка са одсуства ради неге детета, је субвенционисање обавезних доприноса за социјално осигурање. Политике смањења трошкова рада, које могу позитивно утицати на положај жена након порођаја на тржишту рада, јесу субвенционисање укупних доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености. Мера подразумева трогодишње смањење доприноса за пензионо, инвалидско и здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености за жене које се након истека породиљског одсуства и/или одсуства са посла ради неге детета враћају на рад. Такође, мером би биле обухваћене и незапослене или неактивне мајке, које се запосле до дететове навршене друге године живота. У првој години субвенционисање обавезних доприноса за социјално осигурање би износило 65%, у другој 60% и у трећој 50%.
Мера подразумева умањење доприноса како на терет послодавца, тако и на терет запосленог. На пример да оваква мера постоји у 2022. години, уколико је укупни трошак за послодавца (бруто 2) запослене мајке са нето платом од 57.735 динара износио 92.465 динара, након увођења субвенција он ће у првој години износити 65.454 динара, у другој години 67.531 динара и у трећој години 71.687 динара.
Коришћење ове мере би пратиле обавезе послодавца да не сме отпустити мајку након повратка са одсуства ради неге детета све док прима субвенцију државе. У случају да запослена добровољно напусти посао услед проналаска другог запослења, она ту субвенцију преноси са собом, а послодавац није обавезан да врати средства добијена по основу субвенције. Међутим, у случају споразумног прекида радног односа, а да запослена нема ново запослење, послодавац ће бити дужан да држави врати целокупни износ добијене субвенције. На овај начин се уводи додатна мера заштите мајки након повратка на посао. Мером би биле обухваћене и предузетнице, као и незапослене и неактивне мајке које се запосле у периоду након порођаја до дететове друге године.
МЕРА ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ КОЈУ ПРЕДЛАЖЕ ИНСТИТУТ ЗА РАЗВОЈ И ИНОВАЦИЈЕ РАДИ УНАПРЕЂЕЊА ПОЛОЖАЈА ЖЕНА НАКОН ПОВРАТКА СА ОДСУСТВА РАДИ НЕГЕ ДЕТЕТА ЈЕ СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ ОБАВЕЗНИХ ДОПРИНОСА ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ. У ПРВОЈ ГОДИНИ СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ ОБАВЕЗНИХ ДОПРИНОСА ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ БИ ИЗНОСИЛО 65%, У ДРУГОЈ 60% И У ТРЕЋОЈ 50%.
Вишеструки позитивни ефекти обухватају дугорочно задржавање посла мајки, подстицај за запошљавање оних које су пре порођаја биле незапослене, смањење финансијске зависности мајки и могућност њиховог каријерног развоја. Наведена мера представља подстицај за послодавце да дугорочно задрже мајке на њиховом радном месту. Позитиван ефекат ће остварити и послодавци који буду запослили мајке које су пре порођаја биле незапослене или неактивне на тржишту рада. На овај начин ће се смањити незапосленост мајки и умањити могући ризици изложености финансијској зависности и сиромаштву. Увођењем предложене мере шаље се јасан сигнал женама да држава брине о њиховој финансијској будућности и да разуме проблеме са којима се оне суочавају на тржишту рада. Држава би увођењем наведене мере показала да подржава жене у њиховом каријерном развоју.
Предложена мера погодује и предузећима, чији трошкови пословања ће се смањити. Имајући у виду да је мера намењена предузећима, држава показује да има разумевања за послодавце и изазове са којима се они суочавају у пословном процесу. У српској привреди су доминантна микро, мала и средња предузећа (99%привреде), која доприносе бруто домаћем производу са скоро 58%.Ова група предузећа запошљава 65% запослених. Стога је битно да се омогући њихов опстанак на тржишту и да им се олакша пословање колико је то могуће. Битан елемент тог процеса представља могућност смањење трошкова рада. Како би микро, мала и средња предузећа имала подстицај да задрже мајке након повратка са породиљског одсуства и/или одсуства ради неге детета, потребно је обезбедити одређен тип подстицаја. Субвенција за доприносе за обавезно социјално осигурање је вид подстицаја који ће значити предузећима управо јер смањује трошкове радне снаге, односно трошкове пословања.
У СРПСКОЈ ПРИВРЕДИ СУ ДОМИНАНТНА МИКРО, МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА (99%ПРИВРЕДЕ), КОЈА ДОПРИНОСЕ БРУТО ДОМАЋЕМ ПРОИЗВОДУ СА СКОРО 58%. ОВА ГРУПА ПРЕДУЗЕЋА ЗАПОШЉАВА 65% ЗАПОСЛЕНИХ. СТОГА ЈЕ БИТНО ДА СЕ ОМОГУЋИ ЊИХОВ ОПСТАНАК НА ТРЖИШТУ И ДА ИМ СЕ ОЛАКША ПОСЛОВАЊЕ КОЛИКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ.
Предложена мера би имала користи по друштво, али изискују и трошкове. Унапређење положаја мајки на тржишту рада могуће је постићи увођењем мере фискалне политике субвенција на доприносе за обавезно социјално осигурање на терет запосленог и послодавца. У циљу процене трошкова креирали смо три сценарија. Први сценарио је конзервативни сценарио који претпоставља да увођење мере не доводи до значајних промена на тржишту рада, те би трошкови субвенције у трећој години били 298,1 милиона евра, а мером би било обухваћено око 118 хиљада мајки. Према другом сценарију, позитивни ефекти мере на тржишту рада су у другој и трећој години примене мере осетнији у односу на Сценарио 1. Средње оптимистичан Сценарио 2 предвиђа да трошкови уведене субвенције у трећој години достигну ниво од 321,2 милиона евра, а мером би било обухваћено 127 хиљада мајки. Трећи сценарио је најоптимистичнији сценарио у смислу да су значајни ефекти уведене мере на тржишту рада видљиви већ у првој години. Трошкови мере у трећој години према Сценарију 3 износе 336,4 милиона евра, а процена је да би 133 хиљаде мајки било обухваћено.
У ЗАВИСНОСТИ ОД СЦЕНАРИЈА ТРОШКОВИ ПРИМЕНЕ ПРЕДЛОЖЕНЕ МЕРЕ БИ ИЗНОСИЛИ ОД 298 ДО 336 МИЛИОНА ЕВРА ГОДИШЊЕ.
Субвенционисање плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање треба да обезбеди мајкама трогодишњу заштиту од губитка посла, а позитивно ће утицати на женско предузетништво, као и на смањење ризика од сиромаштва и унапређење услова рада за мајке. Смањење трошкова рада запослених мајки ће смањити њихове трошкове рада, што отвара простор за повећање њихових зарада и смањење јаза у платама између мушкараца и жена. Имајући у виду да је понуда рада у Србији скромна, све мере које подстичу раст обима радне снаге су добродошле. Додатно радно ангажовање мајки ће имати и позитиван утицај на бруто домаћи производ земље.
Предложена мера увођења субвенција на плаћање обавезних доприноса за социјално осигурање је јединствена у погледу споја политике тржишта рада, родне равноправности и демографије. У Европи не постоји земља која се определила за примену овакве политике унапређења три изузетно важне друштвене области. Србија би била прва земља која би кроз увођење субвенција за обавезне доприносе за социјално осигурање стимулисала демографију, родну равноправност и економску активност. Краткорочно ће трошкови мере бити већи од користи, али дугорочно ће целокупно друштво бити на добитку.
Аутор: Институт за развој и иновације