KOLIKO ĆE ĐAKA DOBITI KNJIŽICU 28. JUNA 2089? ZNAJU SAMO TRŽIŠTE RADA I DEPOPULACIJA

Rast učešća žena na tržištu rada u svetu, pa tako i u Republici Srbiji, je pored nesumnjivo pozitivnih efekata na rast i razvoj privrede, unapređenje životnog standarda i smanjenje rizika od siromaštva, imao i svoje negativne efekte. Neplaćeni kućni poslovi su ostali uglavnom na ženskim plećima, te žene, osim plaćenih poslova, vode računa i o domaćinstvu, porodici, deci, starijim članovima domaćinstva. Ovo je uticalo i na sve češće opredeljenje za manje porodice, sa jednim ili dvoje dece. Stopa zaposlenosti žena prati kretanje stope učešća žena na tržištu rada. Obe su rasle tokom celog 20. veka, dok trend rasta usporava u poslednjih 20 godina. Žene mnogo više rade neplaćene poslove kod kuće ili poslove u sivoj zoni u nerazvijenim zemljama. Politike uspostavljanja balansa između privatnog i poslovnog života i podsticanja podele kućnih poslova mogu pozitivno uticati na aktivnost žena na tržištu rada.

POLITIKE USPOSTAVLJANJA BALANSA IZMEĐU PRIVATNOG I POSLOVNOG ŽIVOTA I PODSTICANJA PODELE KUĆNIH POSLOVA MOGU POZITIVNO UTICATI NA AKTIVNOST ŽENA NA TRŽIŠTU RADA.

Kako bi probudile svest društva o teretu koji žene nose i olakšale im ga, razvijene zemlje počinju da razvijaju socijalne politike usmerene na porodice sa decom. Evropske zemlje u periodu nakon Drugog svetskog rata sve intenzivnije rade na razvoju i usavršavanju ovih politika. Očekivali su da će se razvojem socijalnih politika umanjiti efekat depopulacije. Međutim, ispostavlja se da je potrebno raditi na mnogo polja kako bi se ovi efekti umanjili. Uprkos razvijenim politikama, u većini evropskih zemalja stopa fertiliteta je manja od potrebne za prostu reprodukciju. Brojni faktori stoje iza ove činjenice, a neki od njih su: potreba porodica da deci obezbede bolji životni standard, veću posvećenost kroz porodice sa manjim brojem dece, obrazovanje žena koje im omogućava bolje plaćene poslove, itd. Tu su takođe i rizici od karijernog zastoja ili usporavanja nakon porođaja, gubljenje statusa na poslu, smanjenje zarade i slično. Upravo iz tih razloga, žene u razvijenim zemljama se kasnije opredeljuju da imaju decu i imaju manje dece.

Srbija, kao zemlja u razvoju, ima veoma nisku stopu fertiliteta. Kako bi se stopa fertiliteta uvećala, u prethodnom periodu su uvedene brojne politike koje bi trebalo da pruže podršku majkama. Međutim, potrebno je razvijati dodatne politike, u smeru dugoročnog obezbeđenja ekonomske sigurnosti majki. To se može postići kroz obezbeđivanje podsticaja poslodavcima da zadrže majke na poslu nakon povratka sa porodiljskog odsustva i/ili odsustva radi nege deteta. Zato je zadatak nas u Institutu za razvoj i inovacije bio da proučimo postojeće politike prema roditeljima u razvijenim zemljama, da uvidimo njihov uticaj na stopu fertiliteta i da predložimo meru ekonomske politike koja ima potencijal da pozitivno utiče na stopu fertiliteta u Republici Srbiji.

SRBIJA, KAO ZEMLJA U RAZVOJU, IMA VEOMA NISKU STOPU FERTILITETA OD 1,48, I DA BI OVA STOPA PORASLA, POTREBNO JE RAZVIJATI DODATNE POLITIKE, U SMERU DUGOROČNOG OBEZBEĐENJA EKONOMSKE SIGURNOSTI MAJKI.

Mera ekonomske politike koju predlaže Institut za razvoj i inovacije, radi zaštite žena nakon povratka sa odsustva radi nege deteta, je subvencionisanje obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje. Politike smanjenja troškova rada, koje mogu pozitivno uticati na položaj žena nakon porođaja na tržištu rada, jesu subvencionisanje ukupnih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Mera podrazumeva trogodišnje smanjenje doprinosa za penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti za žene koje se nakon isteka porodiljskog odsustva i/ili odsustva sa posla radi nege deteta vraćaju na rad. Takođe, merom bi bile obuhvaćene i nezaposlene ili neaktivne majke, koje se zaposle do detetove navršene druge godine života. U prvoj godini subvencionisanje obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje bi iznosilo 65%, u drugoj 60% i u trećoj 50%.

Mera podrazumeva umanjenje doprinosa kako na teret poslodavca, tako i na teret zaposlenog. Na primer da ovakva mera postoji u 2022. godini, ukoliko je ukupni trošak za poslodavca (bruto 2) zaposlene majke sa neto platom od 57.735 dinara iznosio 92.465 dinara, nakon uvođenja subvencija on će u prvoj godini iznositi 65.454 dinara, u drugoj godini 67.531 dinara i u trećoj godini 71.687 dinara.

Korišćenje ove mere bi pratile obaveze poslodavca da ne sme otpustiti majku nakon povratka sa odsustva radi nege deteta sve dok prima subvenciju države. U slučaju da zaposlena dobrovoljno napusti posao usled pronalaska drugog zaposlenja, ona tu subvenciju prenosi sa sobom, a poslodavac nije obavezan da vrati sredstva dobijena po osnovu subvencije. Međutim, u slučaju sporazumnog prekida radnog odnosa, a da zaposlena nema novo zaposlenje, poslodavac će biti dužan da državi vrati celokupni iznos dobijene subvencije. Na ovaj način se uvodi dodatna mera zaštite majki nakon povratka na posao. Merom bi bile obuhvaćene i preduzetnice, kao i nezaposlene i neaktivne majke koje se zaposle u periodu nakon porođaja do detetove druge godine.

MERA EKONOMSKE POLITIKE KOJU PREDLAŽE INSTITUT ZA RAZVOJ I INOVACIJE RADI UNAPREĐENJA POLOŽAJA ŽENA NAKON POVRATKA SA ODSUSTVA RADI NEGE DETETA JE SUBVENCIONISANJE OBAVEZNIH DOPRINOSA ZA SOCIJALNO OSIGURANJE. U PRVOJ GODINI SUBVENCIONISANJE OBAVEZNIH DOPRINOSA ZA SOCIJALNO OSIGURANJE BI IZNOSILO 65%, U DRUGOJ 60% I U TREĆOJ 50%.

Višestruki pozitivni efekti obuhvataju dugoročno zadržavanje posla majki, podsticaj za zapošljavanje onih koje su pre porođaja bile nezaposlene, smanjenje finansijske zavisnosti majki i mogućnost njihovog karijernog razvoja. Navedena mera predstavlja podsticaj za poslodavce da dugoročno zadrže majke na njihovom radnom mestu. Pozitivan efekat će ostvariti i poslodavci koji budu zaposlili majke koje su pre porođaja bile nezaposlene ili neaktivne na tržištu rada. Na ovaj način će se smanjiti nezaposlenost majki i umanjiti mogući rizici izloženosti finansijskoj zavisnosti i siromaštvu. Uvođenjem predložene mere šalje se jasan signal ženama da država brine o njihovoj finansijskoj budućnosti i da razume probleme sa kojima se one suočavaju na tržištu rada. Država bi uvođenjem navedene mere pokazala da podržava žene u njihovom karijernom razvoju.

Predložena mera pogoduje i preduzećima, čiji troškovi poslovanja će se smanjiti. Imajući u vidu da je mera namenjena preduzećima, država pokazuje da ima razumevanja za poslodavce i izazove sa kojima se oni suočavaju u poslovnom procesu. U srpskoj privredi su dominantna mikro, mala i srednja preduzeća (99%privrede), koja doprinose bruto domaćem proizvodu sa skoro 58%.Ova grupa preduzeća zapošljava 65% zaposlenih. Stoga je bitno da se omogući njihov opstanak na tržištu i da im se olakša poslovanje koliko je to moguće. Bitan element tog procesa predstavlja mogućnost smanjenje troškova rada. Kako bi mikro, mala i srednja preduzeća imala podsticaj da zadrže majke nakon povratka sa porodiljskog odsustva i/ili odsustva radi nege deteta, potrebno je obezbediti određen tip podsticaja. Subvencija za doprinose za obavezno socijalno osiguranje je vid podsticaja koji će značiti preduzećima upravo jer smanjuje troškove radne snage, odnosno troškove poslovanja.

U SRPSKOJ PRIVREDI SU DOMINANTNA MIKRO, MALA I SREDNJA PREDUZEĆA (99%PRIVREDE), KOJA DOPRINOSE BRUTO DOMAĆEM PROIZVODU SA SKORO 58%. OVA GRUPA PREDUZEĆA ZAPOŠLJAVA 65% ZAPOSLENIH. STOGA JE BITNO DA SE OMOGUĆI NJIHOV OPSTANAK NA TRŽIŠTU I DA IM SE OLAKŠA POSLOVANJE KOLIKO JE TO MOGUĆE.

Predložena mera bi imala koristi po društvo, ali iziskuju i troškove. Unapređenje položaja majki na tržištu rada moguće je postići uvođenjem mere fiskalne politike subvencija na doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i poslodavca. U cilju procene troškova kreirali smo tri scenarija. Prvi scenario je konzervativni scenario koji pretpostavlja da uvođenje mere ne dovodi do značajnih promena na tržištu rada, te bi troškovi subvencije u trećoj godini bili 298,1 miliona evra, a merom bi bilo obuhvaćeno oko 118 hiljada majki. Prema drugom scenariju, pozitivni efekti mere na tržištu rada su u drugoj i trećoj godini primene mere osetniji u odnosu na Scenario 1. Srednje optimističan Scenario 2 predviđa da troškovi uvedene subvencije u trećoj godini dostignu nivo od 321,2 miliona evra, a merom bi bilo obuhvaćeno 127 hiljada majki. Treći scenario je najoptimističniji scenario u smislu da su značajni efekti uvedene mere na tržištu rada vidljivi već u prvoj godini. Troškovi mere u trećoj godini prema Scenariju 3 iznose 336,4 miliona evra, a procena je da bi 133 hiljade majki bilo obuhvaćeno.

U ZAVISNOSTI OD SCENARIJA TROŠKOVI PRIMENE PREDLOŽENE MERE BI IZNOSILI OD 298 DO 336 MILIONA EVRA GODIŠNJE.

Subvencionisanje plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje treba da obezbedi majkama trogodišnju zaštitu od gubitka posla, a pozitivno će uticati na žensko preduzetništvo, kao i na smanjenje rizika od siromaštva i unapređenje uslova rada za majke. Smanjenje troškova rada zaposlenih majki će smanjiti njihove troškove rada, što otvara prostor za povećanje njihovih zarada i smanjenje jaza u platama između muškaraca i žena. Imajući u vidu da je ponuda rada u Srbiji skromna, sve mere koje podstiču rast obima radne snage su dobrodošle. Dodatno radno angažovanje majki će imati i pozitivan uticaj na bruto domaći proizvod zemlje.

Predložena mera uvođenja subvencija na plaćanje obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje je jedinstvena u pogledu spoja politike tržišta rada, rodne ravnopravnosti i demografije. U Evropi ne postoji zemlja koja se opredelila za primenu ovakve politike unapređenja tri izuzetno važne društvene oblasti. Srbija bi bila prva zemlja koja bi kroz uvođenje subvencija za obavezne doprinose za socijalno osiguranje stimulisala demografiju, rodnu ravnopravnost i ekonomsku aktivnost. Kratkoročno će troškovi mere biti veći od koristi, ali dugoročno će celokupno društvo biti na dobitku.

Autor: Institut za razvoj i inovacije