НАВАЛИЛА ИНФЛАЦИЈА КАО СМРТ НА БАБУ
Није заштитила ауторска права, а ја не бих да их нарушим, па прво да нагласим да је наслов текста фраза која је потекла од бабе. Иако је мало чудно, постоји објашњење за све. За Задушнице, баба је по обичају спремила корпу пуну хране и пића да носимо на гробље. На самом гробљу осим онога због чега смо дошли – да одамо почаст мртвима, покрећу се и друштвене теме као и на сваком фамилијарном окупљању; модерира баба расправу од светске политике до рада локалног јавног предузећа које одржава гробље, и незадовољна је свиме па и одржавањем гробља. Но, једино о чему не сме бити речи, јесте домаћа политика јер је баба толико разочарана за последњих 30 година да може бити и насилна, па да те гађа нечим. Каже она да јој је доста свега, и да не може више да слуша те приче. Њу занима шта ће бити са економијом, код нас и у свету, јер цене расту на пијаци и у продавници „као луде“ и рече да је инфлација навалила на њу горе него смрт.
НО, ЈЕДИНО О ЧЕМУ НЕ СМЕ БИТИ РЕЧИ, ЈЕСТЕ ДОМАЋА ПОЛИТИКА ЈЕР ЈЕ БАБА ТОЛИКО РАЗОЧАРАНА ЗА ПОСЛЕДЊИХ 30 ГОДИНА ДА МОЖЕ БИТИ И НАСИЛНА, ПА ДА ТЕ ГАЂА НЕЧИМ.
Након смеха што је баба вицкаста, зграбим ја прилику да одржим слово о инфлацији; и баби разјасним неке ствари о кретању цена и будем користан да разуме боље шта се дешава. Кажем јој да је у праву и да инфлација није занемарљива, да је у јануару била 8,2%, и да убрзава. Да би ме боље схватила, објасним јој да је заправо за толико репрезентативна потрошачка корпа добара и услуга у јануару 2022. године била скупља него годину дана раније и да је све оно што је у јануару 2021. плаћала 31.000 динара сада плаћа 33.542 динара. Намерно јој дајем пример са 31.000 хиљадом, јер је то била просечна пензија у Србију у јануару 2022. године; а узгред је толика и бабина, па да јој будем од користи када прави кућни буџет, јер свакоме је своја баба најдража.
Међутим, видим да није задовољна појашњењима јер не пролази код ње лако термин попут „репрезентативна потрошачка корпа“, али постоји и сумња да ли се добро прате цене које Републички завод за статистику посматра из месеца у месец. Одмах ја њој одговорим да мислим да се цене пописују добро, јер као истраживач знам да се инфлација рачуна на узорку од преко 30 хиљада добара и продајних места. Но на друго питање да ли је корпа репрезентативна немам чврст одговор јер за свакога је корпа добара и услуга коју купује најрепрезентативнија и најбоље осликава његове потребе за живот. Репрезентативна корпа коју користи Републички завод за статистику посматра 12 група добара и услуга, које се касније рашчлањавају на подгрупе, а затим на конкретна добра и услуге попут меса, струје, вина, дувана, лекова, поправке обуће, итд. На основу праћења цена конкретних добара и услуга и њиховог удела у потрошачкој корпи се рачуна стопа инфлације. Видим, она и даље одбија информацију да су њој цене порасле само осам одсто.
ИНФЛАЦИЈА КОЈА ПОГАЂА БАБУ, КАРАКТЕРИСТИЧНУ ПЕНЗИОНЕРКУ СА ПРОСЕЧНОМ ПЕНЗИЈОМ ОД 31.000 ДИНАРА, У ЈАНУАРУ ОВЕ ГОДИНЕ ИЗНОСИЛА ЈЕ 10 ОДСТО.
Да бих задобио бабино поверење, и да поверује економској струци, којој иначе мало верује, кажем јој да није проблем да баш за њу и њену потрошачку корпу обрачунам инфлацију. То ћу да урадим тако што ће да ми каже на шта троши пензију од око 31.000 динара, и онда ћу те податке укрстити са јавно доступним подацима о индексу цена сваког добра или услуге, и добиће лични обрачун инфлације – да зна на чему је. Пристане она, и каже да углавном пензију потроши на храну, око 60 одсто, и на плаћање дажбина око 20 одсто, за лекове даје од 5 до 10 процената месечно. За образовање логично у тим годинама не троши, док се за ресторане и хотеле нема пара. Испитам је и за бројна друга добра и услуге, како бих све унео у табелу када се вратимо са гробља, и урадим обрачун.
Инфлација која погађа бабу, карактеристичну пензионерку са просечном пензијом од 31.000 динара, у јануару ове године износила је 10 одсто. Како бабу занимају само апсолутни износи, закључи она као из топа да за оно што је у јануару 2021. године плаћала 31.000 динара, сада мора да плати 34.100 динара. Тако је, викнух од среће јер видим да полако добијам њено поверење у економску струку. Кажем јој да је то показатељ њеног животног стандарда и да сада зна колико треба да јој порасте пензија да би јој стандард остао на нивоу из претходне године. Такође, сложили смо се да постоји разлика у односу на јануарских 8,2% колико је инфлација у случају репрезентативне потрошачке корпе за коју Републички завод за статистику рачуна раст потрошачких цена, али да није разлика од два процентна поена нешто што указује да је цео концепт мерења инфлације лош; да је индекс потрошачких цена показатељ за неког имагинарног појединца у друштву; и да му не треба веровати. Ипак је овакав обрачун индекса потрошачких цена међународна пракса.
Када сам обрачунао укупну стопу инфлације за специфичан бабин случај, хтео сам да јој и детаљније појасним шта јој то највише тањи новчаних. Порекло инфлације са којом се суочава пензионер са месечном пензијом од 31.000 динара јесте раст цена хране. Готово сва храна је поскупела двоцифрено у јануару 2022. године у односу на годину дана раније. Са поскупљењем предњаче уље, поврће, месо и хлеб и житарице – сви двоцифрени – цене тих производа повећане су у протеклих 12 месеци од 12,3 до 26,4 одсто.
СА ПОСКУПЉЕЊЕМ ПРЕДЊАЧЕ УЉЕ, ПОВРЋЕ, МЕСО И ХЛЕБ И ЖИТАРИЦЕ – СВИ ДВОЦИФРЕНИ.
Да буде јасније, нагласим баби да када неко добро или услуга поскупи не мора да значи да оно значајно доприноси инфлацији, јер је битно и то колики је његов удео у потрошачкој корпи. Ако је удео мали, тј. ако га баба мало троши, не доприноси много инфлацији, а важи и обрнуто – ако је та намирница нешто што свакодневно купује онда њено поскупљење има значајнији утицај на стопу инфлације. Разумела је баба ово, па пита шта онда то њој највише доприноси инфлацији међу храном. Из података се лако види одговор – месо и поврће. И једно и друго купује у значајним количинама, а месо је поскупело око 16, а поврће око 26 одсто, и ова два производа објашњавају више од петину бабине инфлације. Поред хране, бабиној инфлацији доприносе и раст цена електричне енергије и угља, али то је значајно мање од утицаја раста цена хране на инфлацију. Нагласим баби још да и друга добра попут горива значајно поскупљују, али да то не утиче на њу јер возачку дозволу одавно није продужила, а и да јесте реаговала би тако што би се мање возикала колима, јер је то за ниво њених примања луксузирање.
Овако се завршила кратка анализа инфлације за бабу, просечног пензионера са 31.000 динара примања, на коју је тренутно навалила за њу специфична инфлација од 10 одсто. Оно што ме брине јесте следеће појављивање пред бабом и тема инфлације; јер је од тренутка Задушница, које су биле пре четири недеље, до тренутка када читате овај текст, свет значајно промењен и закомпликован, па је све неизвесно и тешко предвидети, сем да ће инфлација још више да навали на бабу у месецима који долазе.
На бабину жалост, док пишем последње редове, стигла је и потврда да ће инфлација још више навалити на њу. Републички завод за статистику је објавио податке да се инфлација у фебруару убрзала и да су потрошачке цене 8,8 одсто више него годину дана раније. Да ствар буде гора по бабу, битне ствари из њене корпе додатно су поскупеле; за годину дана поврће отишло нагоре за готово трећину, а кафа и чај за петину. На крају размишљам ја и о својим проблемима, када Влада једном не продужи одлуку о замрзавању цена основих животних намирница – шећера, брашна, уља, меса и млека, порашће додатно бабина инфлација, па јој тада са економским појашњењима феномена и порекла инфлације нећу смети на очи.
Аутор: Ненад Јевтовић, диплoмирани економиста (ауторски текст објављен у НИН-у, 19.3.2022. године)
Фото: Оливер Бунић