
НЕМА ДОВОЉНО ДЕЦЕ БЕЗ УСЛОВА НА ТРЖИШТУ РАДА
РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА ИЗ 2022. ГОДИНЕ ОТКРИВАЈУ ДА ЈЕ БИЛО 561 ХИЉАДА ПОРОДИЦА КОЈЕ СУ ИМАЛЕ ДЕЦУ СТАРИЈУ ОД 25 ГОДИНА У ПОРОДИЦИ.
Информације о наоружавању пристижу свакодневно, али када те речи дођу од човека који има суверено управљање нуклеарним арсеналом посебно се треба удубити да се разазна о чему се ту ради. И брзо се развије забринутост, која је редовна када се помене реч наоружање у данашње време – није реч о додатном војном наоружавању. Председник Француске је упутио позив да се земља демографски наоружа, и то је покренуло друштвену полемику у Петој републици која се протеже од додворавања десници, личне жеље да се у другом мандату учини нешто епохално, па до борбе за европску цивилизацију. Свега ту има, али да се не бистре теме из других уређенијих породица, авај друштава, требало би истражити шта је ту занимљиво са становишта економских и демографских политика – чини се да Макрон види кључ демографских проблема у тржишту рада, па га тако покушава и решити. Да ли ово може бити нешто шта доносиоци одлука у Србији или будућа ресорна министарка могу размотрити приликом суочавања са нашим демографским Левијатаном? Или да наставимо по опробаном рецепту да се подижу једнократна новчана давања по новорођеном детету.
Према резултатима Пописа из 2022. године у Републици Србији је било 1.904.314 породица, готово на четвртине подељено између Војводине (26%), Београда (25%), Шумадије и Западне Србије (28%) и Јужне и Источне Србије (22%). Породица је заједница која се састоји само од брачног или ванбрачног пара, или од родитеља (оба или једног) и њихове деце. При томе, дететом се сматра лице које, без обзира на старост и на брачни статус, живи у домаћинству с једним или оба родитеља, и које у том домаћинству нема свог брачног/ванбрачног партнера или своје дете.
Резултати Пописа из 2022. године откривају да је било 561 хиљада породица које су имале децу старију од 25 године у породици. Ако овај податак анализирамо кроз дефиницију породице из методологије пописа, закључујемо да у Србији постоји 561 хиљада породица, и минимум толико особа оба пола, које су старије од 25 година и живе са једним или оба родитеља и немају своје дете и брачног или ванбрачног партнера. Посматрано по регионима, нема разлике удела овог типа породица у укупном броју породица, и тај удео се креће од 28% у Војводини, до 31% у Београду, и може се рећи да је све у оквирима удела на нивоу Републике који износи 29%. У апсолутним износима 125 хиљада ових породица је у Београду, 159 хиљада у Војводини, 168 у Шумадији и Западној Србији и 140 хиљада ових породица у Јужној и Источној Србији.
Уколико се ови подаци укрсте са сазнањима из Истраживања положаја и потреба младих у Републици Србији, које ресорно министарство за омладину спроводи на годишњем нивоу, могу се наслутити проблеми са којима се млади у поменутим породицама суочавају. Наиме, према последњим подацима из 2022. године 38,5% младих старости од 25 до 30 година се изјаснило да им услови живота не омогућавају заснивање породице. Као два доминантна разлога код ове групе младих од 25 до 30 година се наводе финансијска самосталност и немогућност да реше стамбено питање, и ово је случај код њих 90%. Уколико би се погледали подаци за целу популацију младих, старости од 15 до 30 година, још више је знакова да је можда кључ у положају на тржишту рада – 65,4% њих каже да им услови живота не дозвољавају заснивање породице, али су разлози за такав одговор мање везани за тржиште рада, и ово указује да, како се старија кохорта младих посматра, тржиште рада игра све значајнију, а на крају и доминантну улогу у одлуци о заснивању породице.
Но, ако се вратимо на почетак текста и циљ да се из лавине коју је покренуо Емануел Макрон у Француској извуче неки битан шум за креирање економских политика, подаци из домаћих званичних извора јасно указују да је кључ демографског опоравка у Србији управо тржиште рада. Ово би морало бити јасно будућој Влади, као и ресорној министарки, без обзира што неко ко је министар нема обавезу да има дубинско разумевање резултата пописа и тржишта радне снаге. Кључан контингент у борби са депопулацијом, или што би Макрон несрећно конструисао као „демографско наоружавање”, је популација од 25 до 35 година и решавање њених проблема на тржишту рада у Републици Србији.
Аутор: Институт за развој и иновације
Извор података: Републички завод за статистику, Попис 2022, Министарство туризма и омладине, Истраживање положаја и потреба младих у Републици Србији за 2022. годину
Контакт: iri@iri.rs