NEMA DOVOLJNO DECE BEZ USLOVA NA TRŽIŠTU RADA

REZULTATI POPISA IZ 2022. GODINE OTKRIVAJU DA JE BILO 561 HILJADA PORODICA KOJE SU IMALE DECU STARIJU OD 25 GODINA U PORODICI.

Informacije o naoružavanju pristižu svakodnevno, ali kada te reči dođu od čoveka koji ima suvereno upravljanje nuklearnim arsenalom posebno se treba udubiti da se razazna o čemu se tu radi. I brzo se razvije zabrinutost, koja je redovna kada se pomene reč naoružanje u današnje vreme – nije reč o dodatnom vojnom naoružavanju. Predsednik Francuske je uputio poziv da se zemlja demografski naoruža, i to je pokrenulo društvenu polemiku u Petoj republici koja se proteže od dodvoravanja desnici, lične želje da se u drugom mandatu učini nešto epohalno, pa do borbe za evropsku civilizaciju. Svega tu ima, ali da se ne bistre teme iz drugih uređenijih porodica, avaj društava, trebalo bi istražiti šta je tu zanimljivo sa stanovišta ekonomskih i demografskih politika – čini se da Makron vidi ključ demografskih problema u tržištu rada, pa ga tako pokušava i rešiti. Da li ovo može biti nešto šta donosioci odluka u Srbiji ili buduća resorna ministarka mogu razmotriti prilikom suočavanja sa našim demografskim Levijatanom? Ili da nastavimo po oprobanom receptu da se podižu jednokratna novčana davanja po novorođenom detetu.

Rezultati Popisa iz 2022. godine otkrivaju da je bilo 561 hiljada porodica koje su imale decu stariju od 25 godine u porodici. Ako ovaj podatak analiziramo kroz definiciju porodice iz metodologije popisa, zaključujemo da u Srbiji postoji 561 hiljada porodica, i minimum toliko osoba oba pola, koje su starije od 25 godina i žive sa jednim ili oba roditelja i nemaju svoje dete i bračnog ili vanbračnog partnera. Posmatrano po regionima, nema razlike udela ovog tipa porodica u ukupnom broju porodica, i taj udeo se kreće od 28% u Vojvodini, do 31% u Beogradu, i može se reći da je sve u okvirima udela na nivou Republike koji iznosi 29%. U apsolutnim iznosima 125 hiljada ovih porodica je u Beogradu, 159 hiljada u Vojvodini, 168 u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i 140 hiljada ovih porodica u Južnoj i Istočnoj Srbiji.

Ukoliko se ovi podaci ukrste sa saznanjima iz Istraživanja položaja i potreba mladih u Republici Srbiji, koje resorno ministarstvo za omladinu sprovodi na godišnjem nivou, mogu se naslutiti problemi sa kojima se mladi u pomenutim porodicama suočavaju. Naime, prema poslednjim podacima iz 2022. godine 38,5% mladih starosti od 25 do 30 godina se izjasnilo da im uslovi života ne omogućavaju zasnivanje porodice. Kao dva dominantna razloga kod ove grupe mladih od 25 do 30 godina se navode finansijska samostalnost i nemogućnost da reše stambeno pitanje, i ovo je slučaj kod njih 90%. Ukoliko bi se pogledali podaci za celu populaciju mladih, starosti od 15 do 30 godina, još više je znakova da je možda ključ u položaju na tržištu rada – 65,4% njih kaže da im uslovi života ne dozvoljavaju zasnivanje porodice, ali su razlozi za takav odgovor manje vezani za tržište rada, i ovo ukazuje da, kako se starija kohorta mladih posmatra, tržište rada igra sve značajniju, a na kraju i dominantnu ulogu u odluci o zasnivanju porodice.

No, ako se vratimo na početak teksta i cilj da se iz lavine koju je pokrenuo Emanuel Makron u Francuskoj izvuče neki bitan šum za kreiranje ekonomskih politika, podaci iz domaćih zvaničnih izvora jasno ukazuju da je ključ demografskog oporavka u Srbiji upravo tržište rada. Ovo bi moralo biti jasno budućoj Vladi, kao i resornoj ministarki, bez obzira što neko ko je ministar nema obavezu da ima dubinsko razumevanje rezultata popisa i tržišta radne snage. Ključan kontingent u borbi sa depopulacijom, ili što bi Makron nesrećno konstruisao kao „demografsko naoružavanje”, je populacija od 25 do 35 godina i rešavanje njenih problema na tržištu rada u Republici Srbiji.

Autor: Institut za razvoj i inovacije

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku, Popis 2022, Ministarstvo turizma i omladine, Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji za 2022. godinu

Kontakt: iri@iri.rs