РЕВИДИРАЊЕ ПОДАТАКА АНКЕТЕ О РАДНОЈ СНАЗИ У ЦИЉУ УПОРЕДИВОСТИ – СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ 10,1%
СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У ПРВОМ КВАРТАЛУ 2023. ГОДИНЕ ЈЕ ИЗНОСИЛА 10,1%. НЕЗАПОСЛЕНОСТ СЕ ПОВЕЋАЛА У ОДНОСУ НА ПРЕТХОДНИ КВАРТАЛ, АЛИ ЈЕ НИЖА НЕГО У ПРВОМ КВАРТАЛУ 2022. ГОДИНЕ
Према најновијим подацима Анкете о радној снази за први квартал 2023. године кретања у погледу стопе и броја запослених су позитивна. Стопа запослености је износила 49,6% и већа је у односу на оба посматрана периода. У случају незапослености, кретања у односу на исти квартал 2022. године су такође позитивна, али су неповољна у односу на квартал који је претходио. Стопа незапослености од 10,1%, нижа је за 0,8 процентних поена у односу на почетак 2022. године, али је порасла у односу на крај претходне године за 0,7 процентних поента. Посматрано кроз оцењен број незапослених, у првом кварталу 2023. године број незапослених порастао је за око 25 хиљада.
Према најновијим подацима Анкете о радној снази за први квартал 2023. године кретања у погледу стопе и броја запослених су позитивна. Стопа запослености је износила 49,6% и већа је у односу на оба посматрана периода. У случају незапослености, кретања у односу на исти квартал 2022. године су такође позитивна, али су неповољна у односу на квартал који је претходио. Стопа незапослености од 10,1%, нижа је за 0,8 процентних поена у односу на почетак 2022. године, али је порасла у односу на крај претходне године за 0,7 процентних поента. Посматрано кроз оцењен број незапослених, у првом кварталу 2023. године број незапослених порастао је за око 25 хиљада.
Посматрано по половима, жене су и даље у неповољнијем положају на тржишту рада. Стопа запослености жена у првом кварталу 2023. године је износила 43,2%, а мушкараца 56,5%, и обе су више у односу на исти период претходне године. Ови подаци значе да је око 43% од укупног броја жена старијих од 15 година у Републици Србији радило, као и да је то био случај код око 56% мушкараца. Такође, око 45% становништва старијег од 15 година је ван радне снаге, а посматрано по половима то је случај код око 37% мушкараца и око 52% жена.
Регионалне разлике су присутне као дугорочна одлика српског тржишта рада, при чему највеће разлике постоје између Београдског региона и Јужне и Источне Србије. Тако је стопа запослености у Београду 54,9%, а у Јужној и Источној Србији 43,9%. Слична је ситуација и са стопом незапослености која у Београду износи 7,6%, Војводини 8,8%, а следе Шумадија и Западна Србија са стопом од 10,2% – што је на нивоу републичке стопе, док у Јужној и Источној Србији је убедљиво највећа стопа незапослености од 14,9%.
Оно због чега су резултати Анкете о радној снази за први квартал 2023. године посебно истраживачки занимљиви јесте што су оцене за овај квартал израчунате на основу демографских процена за 2022. годину и то према Попису становништва, домаћинстава и станова из 2022. године. До последњег квартала 2022. године коришћене су демографске процене које биле засноване на Попису из 2011. године. Због овога упоредивост није могућа, па се врши ревизија података, и то је за сада учињено за квартале 2022. године док ће у наредном периоду бити извршена и ревизија података пре 2022. године.
Аутор: Институт за развој и иновације
Извор података: Републички завод за статистику, Анкета о радној снази
Контакт: iri@iri.rs