САМО ЈЕДАН ОД ПЕТ ОДРАСЛИХ ГРАЂАНА НАСТАВЉА ИНСТИТУЦИОНАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ

САМО ЈЕДАН ОД ПЕТ ОДРАСЛИХ ГРАЂАНА НАСТАВЉА ИНСТИТУЦИОНАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ

ДВЕ ПЕТИНЕ ИСПИТАНИКА СТАРОСТИ ОД 25 ДО 69 ГОДИНА ЈЕ ЖЕЛЕЛО ДА УЧЕСТВУЈЕ У НЕКОМ ВИДУ ФОРМАЛНОГ ИЛИ НЕФОРМАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА АЛИ СУ У ТОМЕ БИЛИ СПРЕЧЕНИ.

Образовање одраслих грађана обухвата све институционалне активности учења ради унапређења знања, вештина и компетенција. На основу Анкете о образовању одраслих, коју је спровео Републички завод за статистику на узорку од 5.372 испитаника у 2022. години, стопа учешћа лица старости од 25 до 69 година у неком облику формалног или неформалног образовања или обука износи 19,9%. Ова стопа је скоро идентична као и у претходном циклусу истраживања спроведеног 2016. године, када је била 19,8%. Посматрано према полу, у неком виду инситуционалног образовања у периоду од 12 месеци који су претходили анкетирању, заступљеније су жене (21,3%) него мушкарци (18,4%).

Две петине испитаника старости од 25 до 69 година је навело да је желело да учествује у неком виду формалног или неформалног образовања али су у томе били спречени. Примарни разлог који је утицао на спреченост испитаника да наставе процес образовања су породичне обавезе и преклапање обука са радним временом – скоро половина испитаника је навела један од два наведена разлога. Такође, значајан број испитаника (17%) је навео да им је удаљеност места где се одржава обука главни разлог због кога су спречени да наставе образовање. Знатно мањи проценат анкетираних је навео да је непостојање обука било проблем (5%), или да обука није била финансијски доступна (7%).

Неформално образовање подразумева институционализовано учење које се одвија у оквиру структурисаних програма, али није у систему формалног образовања. То су организовани процеси учења који су намењени оспособљавању за рад и друге активности, као и за лични развој. Неформално образовање се реализује у виду: курсева, радионица и семинара, затим обуке на послу и приватних часова.

За разлику од формалног и неформалног образовања, информално учење је учење које је планирано, али није институционално организовано и структурисано. Оно обухвата учење у породици, на радном месту или у свакодневном животу, кроз интернет садржаје, књиге и друге штампане материјале. Информално учење се не може сматрати институционалним образовањем јер не подлеже стручној провери. На основу података из анкете, готово сви испитаници су учествовали у неком од облика информалног учења. Одрасли уче кроз више канала – три четвртине испитаника нова знања стиче тако што користи интернет као извор информација (75,9%). Од члана породице, пријатеља или колега вештине усваја 63,2% испитаника, док готово исто толико испитаника учи и из штампаних материјала (61%). У најмањој мери, испитаници стичу информално знање обилазећи музеје, библиотеке и сличне институције – само 20% анкетираних.

На основу свега наведеног, може се закључити да су одрасли грађани више заинтересовани за информалне облике учења, у односу на институционално образовање. Ипак, узимајући у обзир да скоро две петине испитаника жели да учествује у процесима институционалног образовања, али због различитих разлога нису били у стању да их похађају – већа доступност и флексибилност ових облика образовања би била од великог значаја за повећање знања и вештина одраслих грађана Републике Србије.