Dok se privodila kraju analiza konvergencije zemalja zapadnog Balkana ka nivou životnog standarda u EU, troje neimenovanih diplomata i jedan zvaničnik EU govorili su za Politico o ranoj fazi razmatranje predloga novog modela pristupanja EU, koji podrazumeva članstvo bez punog prava odlučivanja.
Tako je došlo slučajno do poklapanja jednog ekonomskog istraživanja i velike potencijalne promene u pristupanju EU, što istraživanju daje višestruko na značaju i korisnosti. Da li iz ove slučajnosti izvući pouku da trud uvek biva nagrađen ili je pak shvatiti kao nepredvidiv ishod brojnih okolnosti, ostaje nejasno. Pred istom dilemom su i neke države zapadnog Balkana.
Ima li svrhe pisati analize zasnovane na činjenicama i rizikovati osude zbog previše pojednostavljenja? Sve zbog namere da se sazna da li se Srbija i komšiluk približavaju nivou životnog standarda EU ili su sve dalje od njega. Ima li poente da zemlja ispunjava agendu o pridruživanju koja se od nje traži? I da onda čeka da Politico objavi ono što je iskopao po briselskim kancelarijama. Čist istraživački i politički ruski rulet! Sve je toliko nepredvidivo i kod pojedinca i kod države da nije jasno šta je bolje – biti cvrčak i ne raditi ništa, ili biti marljivi mrav i da se opet desi nešto van tvoje moći.
Postoje zemlje koje su uradile gotovo sve sa agende o pridruživanju i to da su promenile ime, pa moraju da čekaju da se desi velika nesreća daleko od njih da bi im Politico javio da ima nade za njihovo pristupanje EU. Politički aspekt pristupanja EU je suviše komplikovan i bolje ga je prepustiti politikolozima i psihijatrima.
Što se tiče konvergencije – jednostavnije je, ili se približavaš Evropskoj uniji, ili si sve dalji od standarda života koji je EU dostigla. Naporniji deo te priče je izraditi scenarije koji mogu da se dese tokom približavanja EU, ali to je posao mrava.
Mravlja metodologija pre zaključka
Da bi se procenilo kako različite opcije evropskih integracija mogu da utiču na razvoj zemalja zapadnog Balkana, potrebno je modelovati što više scenarija. Sve u cilju da se utvrdi u kojoj meri različiti oblici približavanja Evropskoj uniji mogu ubrzati proces konvergencije životnog standarda onome koji postoji u zemljama članicama.
U okviru istraživanja koje je gotovo godinu dana prethodilo članku iz Politico-a, a koje su predvodile kolege sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) razmotrena su četiri scenarija integracije. Prvi je puno članstvo u Evropskoj uniji, drugi je pristup fondovima EU bez formalnog članstva, treći scenario je pristup jedinstvenom tržištu bez ostalih elemenata članstva i, najzad, jedan apsurdan za postojeće stanje na zapadnom Balkanu – sprovođenje institucionalnih reformi bez pristupa fondovima i bez formalnog ulaska u EU.
Koliko godina je potrebno Srbiji i zapadnom Balkanu da dostignu nivo životnog standarda u Evropskoj uniji?
Ovo je omogućilo poređenje različitih nivoa integracije i njihov potencijalni uticaj na ekonomski i društveni razvoj. Kao orijentir uzeta su iskustva Bugarske, Rumunije i Hrvatske – zemalja koje su u poslednjih dvadeset godina pristupile Evropskoj uniji i koje su po institucionalnim i ekonomskim karakteristikama najsličnije zemljama zapadnog Balkana. Njihov put nakon pristupanja omogućio je bolje razumevanje načina na koji evropske integracije utiču na rast, reforme i društvene promene.
U analizi je korišćen Structural Equation Modelling (SEM), koji omogućava razdvajanje različitih uticaja kroz koje evropske integracije deluju na ekonomske i društvene ishode. Posebna pažnja je stavljena na tri glavna mehanizmima – budžetske transfere iz EU, rast izvoza ka zemljama EU i institucionalna poboljšanja, pre svega u oblasti vladavine prava i kontrole korupcije.
Bilo je potrebno obuhvatiti podatke od kraja devedesetih do 2023. godine. Za svaku zemlju praćen je po jedan pokazatelj iz osam oblasti konvergencije – ekonomije, društvenog razvoja, zdravstva, obrazovanja, institucija, životne sredine, digitalizacije i infrastrukture.
Nakon velikog posla za mrave, i na osnovu izrađenih scenarija, čini se da za približavanje nivou životnog standarda EU neće biti ključno da li je zemlja u punopravnom članstvu ili u „predsoblju“, već da li ima pristup većim finansijskim transferima i rastu izvoza ka EU. A tek posle dolazi institucionalno unapređenje.
Sve ukazuje da je ono najbitnije za konvergenciju i smanjenje jaza da zemlja nije ostala praznih šaka u pogledu odnosa sa EU – članstvo ili „predsoblje“, nije neka razlika, samo je bitno da ste tu.
Autor: Nenad Jevtović, diplomirani ekonomista, Institut za razvoj i inovacije
