Долазак страних радника на српско тржиште рада представља неминовност, имајући у виду недостатак понуде рада у Србији. Овај тренд ће се наставити и у будућности. Процена је да ће већ у наредној деценији нашем тржишту рада недостајати између 80 и 100 хиљада радника.
Са друге стране, подаци Уједињених нација показују да 15% популације Србије живи ван „матице“ – најчешће у земљама Европске уније – Аустрији и Немачкој, као и другим развијенијим економијама (САД, Аустралија и др).
Годинама уназад Србија бележи раст броја страних радника. У 2023. години издато је: 29.442 визе за дужи боравак, 81.710 странаца је имало дозволу за боравак, а Национална служба за запошљавање је издала 52.178 дозвола за рад. Највећи број ових дозвола издаје се држављанима Руске Федерације, НР Кине, Индије и Турске. Веома мали број дозвола издаје се држављанима земаља западног Балкана.
Чак ни кроз могућности које пружа Отворени Балкан број дозвола није порастао. У 2024. години издато је свега 174 одобрења за слободан приступ тржишту рада на основу Отвореног Балкана.
Методолошки приступ и оквир анализе
Циљ спровођења анализе био је да одговори на главно истраживачко питање: Да ли постоји потенцијал за већу мобилност радне снаге међу земљама западног Балкана. Додатна истраживачка питања на које је анализа настоји да одговори су: Шта су радне миграције и мобилност радне снаге? Какви су светски трендови и шта се до сада радило у Србији и у земљама западног Балкана по овом питању? Какви су потенцијали за мобилност радне снаге на западном Балкану у контексту развоја тржишта рада појединачних земаља? Каква су била кретања радне снаге ка и из Србије у претходним годинама? Да ли су Берлински процес и Отворени Балкан као регионалне иницијативе утицали на промену обрасца у кретању радне снаге.
Затражене су и информације од јавног значаја од Министарства унутрашњих послова о броју издатих јединствених дозвола и броју одобрења за слободан приступ тржишту рада у Србији. Уз подршку НАЛЕД-а, подаци су добијени и из електронског портала за ангажовање сезонске радне снаге којим располаже Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, о броју сезонских радника који долазе из земаља западног Балкана.
Са циљем дискусије о темама радних миграција на западном Балкану организована су три округла стола, један са представницима невладиног сектора, удружењем послодаваца и синдиката, један са представницима академске заједнице и један са новинарима. Резултати дискусије коришћени су за фина прилагођавања анализе.
Закључци и резултати консултативног процеса
Иако је потенцијал за стварање „заједничког тржишта рада“ у земљама западног Балкана велики, у пракси до радних миграција не долази. Највећи део миграција из земаља западног Балкана ипак је усмерен ка земљама Европске уније. Док становници Албаније углавном емигрирају ка Италији, становници Северне Македоније поред осталог и ка Грчкој, остатак земаља западног Балкана углавном емигрира ка Немачкој, Швајцарској или Аустрији.
Потенцијал за заједничко тржиште рада на Западном Балкану постоји, али остаје неискоришћен.
Додатно су истакнути и инфраструктурни проблеми недостатка путне и железничке инфраструктуре која би олакшала мобилност радника. Искуства са терена показују да је потребно радити на изградњи боље инфраструктуре поготово у пограничним деловима, који би омогућили лакшу мобилност радника.
Анализа је показала да се једино Србија стратешки бави економским миграцијама, али се ни она не бави радним миграцијама на нивоу локалних самоуправа где би локална тржишта могла да користе потенцијале мигрантске радне снаге.
Додатно, иако већина јединица локалне самоуправе има савете за миграције и акционе планове управљања миграцијама, они се углавном баве „транзитним“ мигрантима те не предвиђају никакве активности за потенцијално коришћење миграната за локална тржишта рада.
