Dolazak stranih radnika na srpsko tržište rada predstavlja neminovnost, imajući u vidu nedostatak ponude rada u Srbiji. Ovaj trend će se nastaviti i u budućnosti. Procena je da će već u narednoj deceniji našem tržištu rada nedostajati između 80 i 100 hiljada radnika.
Sa druge strane, podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da 15% populacije Srbije živi van „matice“ – najčešće u zemljama Evropske unije – Austriji i Nemačkoj, kao i drugim razvijenijim ekonomijama (SAD, Australija i dr).
Godinama unazad Srbija beleži rast broja stranih radnika. U 2023. godini izdato je: 29.442 vize za duži boravak, 81.710 stranaca je imalo dozvolu za boravak, a Nacionalna služba za zapošljavanje je izdala 52.178 dozvola za rad. Najveći broj ovih dozvola izdaje se državljanima Ruske Federacije, NR Kine, Indije i Turske. Veoma mali broj dozvola izdaje se državljanima zemalja zapadnog Balkana.
Čak ni kroz mogućnosti koje pruža Otvoreni Balkan broj dozvola nije porastao. U 2024. godini izdato je svega 174 odobrenja za slobodan pristup tržištu rada na osnovu Otvorenog Balkana.
Metodološki pristup i okvir analize
Cilj sprovođenja analize bio je da odgovori na glavno istraživačko pitanje: Da li postoji potencijal za veću mobilnost radne snage među zemljama zapadnog Balkana. Dodatna istraživačka pitanja na koje je analiza nastoji da odgovori su: Šta su radne migracije i mobilnost radne snage? Kakvi su svetski trendovi i šta se do sada radilo u Srbiji i u zemljama zapadnog Balkana po ovom pitanju? Kakvi su potencijali za mobilnost radne snage na zapadnom Balkanu u kontekstu razvoja tržišta rada pojedinačnih zemalja? Kakva su bila kretanja radne snage ka i iz Srbije u prethodnim godinama? Da li su Berlinski proces i Otvoreni Balkan kao regionalne inicijative uticali na promenu obrasca u kretanju radne snage.
Zatražene su i informacije od javnog značaja od Ministarstva unutrašnjih poslova o broju izdatih jedinstvenih dozvola i broju odobrenja za slobodan pristup tržištu rada u Srbiji. Uz podršku NALED-a, podaci su dobijeni i iz elektronskog portala za angažovanje sezonske radne snage kojim raspolaže Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, o broju sezonskih radnika koji dolaze iz zemalja zapadnog Balkana.
Sa ciljem diskusije o temama radnih migracija na zapadnom Balkanu organizovana su tri okrugla stola, jedan sa predstavnicima nevladinog sektora, udruženjem poslodavaca i sindikata, jedan sa predstavnicima akademske zajednice i jedan sa novinarima. Rezultati diskusije korišćeni su za fina prilagođavanja analize.
Zaključci i rezultati konsultativnog procesa
Iako je potencijal za stvaranje „zajedničkog tržišta rada“ u zemljama zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi. Najveći deo migracija iz zemalja zapadnog Balkana ipak je usmeren ka zemljama Evropske unije. Dok stanovnici Albanije uglavnom emigriraju ka Italiji, stanovnici Severne Makedonije pored ostalog i ka Grčkoj, ostatak zemalja zapadnog Balkana uglavnom emigrira ka Nemačkoj, Švajcarskoj ili Austriji.
Potencijal za zajedničko tržište rada na Zapadnom Balkanu postoji, ali ostaje neiskorišćen.
Dodatno su istaknuti i infrastrukturni problemi nedostatka putne i železničke infrastrukture koja bi olakšala mobilnost radnika. Iskustva sa terena pokazuju da je potrebno raditi na izgradnji bolje infrastrukture pogotovo u pograničnim delovima, koji bi omogućili lakšu mobilnost radnika.
Analiza je pokazala da se jedino Srbija strateški bavi ekonomskim migracijama, ali se ni ona ne bavi radnim migracijama na nivou lokalnih samouprava gde bi lokalna tržišta mogla da koriste potencijale migrantske radne snage.
Dodatno, iako većina jedinica lokalne samouprave ima savete za migracije i akcione planove upravljanja migracijama, oni se uglavnom bave „tranzitnim“ migrantima te ne predviđaju nikakve aktivnosti za potencijalno korišćenje migranata za lokalna tržišta rada.
