Сматрања

ЕУ мисије представљају један од начина на који се Европска унија тренутно бави неким од највећих савремених изазова и формулише акције од којих се очекује да произведу сврсисходна решења и значајне исходе.

У мају 2089. године, у оквиру филмског фестивала на Азурној обали, награду у конкуренцији за најбољи документарни филм добила је млада ауторка Фатма Кадиа.

Грађанска наука односи се на учешће грађана и других не-експерата у свим могућим фазама истраживања и производње научног знања.

Европски истраживачки простор (енг. European Research Area – ERA) је иницијатива Европске уније намењена стварању бољег окружења за истраживање и иновације широм Европе кроз подстицање усклађених политика у домену истраживања и иновација.

Маријану Мацукато је најбоље читати на плажи, или је пак то само моје искуство.

„Често нас критикују због плата, aли нe кажу да нам је приход по запосленом највећи у грани. Наши људи су међу најпродуктивнијима на свету“.

Глобално загревање, уништење биодиверзитета, неиздрживи раст неједнакости и друштвених тензија последице су структурних фалинки капитализма.

Свака базична прича тежи да из свог угла опише стварност, њене законитости и представи је као нешто што се подразумева. Такве приче називамо идеологијама.

Иако се појам капитала јавља у готово свим важним економским дебатама, уџбеницима и дневнополитичким питањима, чини се да је схватање капитала потпуно произвољно. Новац, машине, алати, имовина, богатство и финансијски деривати – избор је на читаоцу! Да ли је заправо тако једноставно?

Уз незаобилазне пост(пред)изборне теме које диктирају политичари, а којима се медији и целокупна јавност баве, две теме су још узбуркале јавност – избор песме која ће представљати Србију на Евровизији, као и питање ниских домаћих инвестиција.

Како претерана зависност од консалтинг агенција онеспособљава државе, смањује њихов капацитет и угрожава јавни интерес?

Друштвена функција науке се огледа у повећавању разумевања стварности производњом знања. У јавном интересу је да се то знање, између осталог, искористи за умањивање незнања или популарно, за „подизање друштвене свести”.

Да ли су за унапређење пословног окружења и привредног раста у Републици Србији потребне нове правне форме за пословне субјекте, као што су стартапови или фирме основане од младих који тo чине први пут?

Žan-Pjer Maričić, voditelj projekta u Preduzetničkom inkubatoru BIOS (koji uspešno posluje 20 godina i nalazi se u Osijeku) kako i sam navodi u intervjuu, imao je šarenoliko obrazovanje.

Почнимо са општеприхваћеном чињеницом – технолошки друштвени утицај не постоји. Другим речима, технологија је сама по себи друштвено неутрална.

Миграције у Србији и на простору Западног Балкана су се убрзале као последица економских кретања на која утичу односи и стање у највећим државама и економијама Европске уније.

Док седимо на клупи, поред нас пролази мушкарац средњих година користећи једно од најновијих и тренутно, вероватно најомраженијих видова транспорта – електрични тротинет

О концепту природе се дискутовало вековима а његово значење се мењало са различитим перспективама и дефиницијама разматраним од стране разних научника и филозофа; али такође и кроз општу заступљеност у свакодневном говору.

Као један од основних разлога за мањкавост системских и индивидуалних активности на пољу заштите животне средине у региону, редовно се провлачи материјална заосталост за „светом“ (западним светом) јер наводно, не можемо да бринемо о некаквој екологији ако не достигнемо одређени материјални стандард.

Често чујемо у јавном дискурсу да је недовољно развијена еколошка свест главни или један од главних разлога пасивности грађана у контексту заштите животне средине.

Битно је да дигитализација продре у све поре друштва, јер она олакшава пословање јавном и приватном сектору, али и свакодневни живот грађанима.

У клинчу између два става, првог да млади не желе да раде и да је некада омладина била боља; и другог, да млади немају могућност да се запосле нити им се нуде достојанствени послови и плата; тешко је имати улогу непристрасног тумача и истраживача.

Информационо-комуникационе технологије су постале саставни део живота већине нас и њихов пробој у наше животе ће се наставити у будућности.

Раст учешћа жена на тржишту рада у свету, па тако и у Републици Србији, је поред несумњиво позитивних ефеката на раст и развој привреде, унапређење животног стандарда и смањење ризика од сиромаштва, имао и своје негативне ефекте.

Није заштитила ауторска права, а ја не бих да их нарушим, па прво да нагласим да је наслов текста фраза која је потекла од бабе.

Инфлација је једна од ствари која занима готово свакога, јер се тиче свачијег џепа, али и тога колико са платом или пензијом можете да купите мање него пре.

Иде Миле, и збуњен је. Не зна Миле од бројки које чује и свега што је у два века претурио преко главе, да ли се живи боље или горе у његовом месту него другде по Србији.

Студенти које су појели скакавци су студенти који су уписали и завршили факултете за чијим кадровима не постоји потреба на тржишту рада, или пак не постоји потреба за толиким бројем дипломаца тог факултета.

Број дозвола за боравак у Европској унији од годину дана и дуже за грађане земаља западног Балкана у 2013. износио око 56 хиљада, а у 2018. око 154 хиљаде. Ово су званични подаци Евростата, и показују да је готово три пута више дугорочних дозвола издато у 2018. години но само пет година раније.