Сматрања

О концепту природе се дискутовало вековима а његово значење се мењало са различитим перспективама и дефиницијама разматраним од стране разних научника и филозофа; али такође и кроз општу заступљеност у свакодневном говору.

Као један од основних разлога за мањкавост системских и индивидуалних активности на пољу заштите животне средине у региону, редовно се провлачи материјална заосталост за „светом“ (западним светом) јер наводно, не можемо да бринемо о некаквој екологији ако не достигнемо одређени материјални стандард.

Често чујемо у јавном дискурсу да је недовољно развијена еколошка свест главни или један од главних разлога пасивности грађана у контексту заштите животне средине.

Битно је да дигитализација продре у све поре друштва, јер она олакшава пословање јавном и приватном сектору, али и свакодневни живот грађанима.

У клинчу између два става, првог да млади не желе да раде и да је некада омладина била боља; и другог, да млади немају могућност да се запосле нити им се нуде достојанствени послови и плата; тешко је имати улогу непристрасног тумача и истраживача.

Информационо-комуникационе технологије су постале саставни део живота већине нас и њихов пробој у наше животе ће се наставити у будућности.

Раст учешћа жена на тржишту рада у свету, па тако и у Републици Србији, је поред несумњиво позитивних ефеката на раст и развој привреде, унапређење животног стандарда и смањење ризика од сиромаштва, имао и своје негативне ефекте.

Није заштитила ауторска права, а ја не бих да их нарушим, па прво да нагласим да је наслов текста фраза која је потекла од бабе.

Инфлација је једна од ствари која занима готово свакога, јер се тиче свачијег џепа, али и тога колико са платом или пензијом можете да купите мање него пре.

Иде Миле, и збуњен је. Не зна Миле од бројки које чује и свега што је у два века претурио преко главе, да ли се живи боље или горе у његовом месту него другде по Србији.

Студенти које су појели скакавци су студенти који су уписали и завршили факултете за чијим кадровима не постоји потреба на тржишту рада, или пак не постоји потреба за толиким бројем дипломаца тог факултета.

Број дозвола за боравак у Европској унији од годину дана и дуже за грађане земаља западног Балкана у 2013. износио око 56 хиљада, а у 2018. око 154 хиљаде. Ово су званични подаци Евростата, и показују да је готово три пута више дугорочних дозвола издато у 2018. години но само пет година раније.