Када желимо да сазнамо колико једна земља улаже у науку, кључни показатељ је GERD (Gross Domestic Expenditure on Research and Development) који представља бруто домаће издатке за научноистраживачку и истраживачко-развојну делатност (даље у тексту „истраживање и развој”).
Овај број обухвата укупне издатке за научне и истраживачке активности унутар граница земље током једне године, без обзира на то да ли новац долази из буџета државе, из привреде, са универзитета или из иностранства. GERD можемо разложити по томе ко спроводи ова истраживања: сектор државе (GOVERD – Government expenditure on R&D), нефинансијски – односно пословни сектор (BERD – Business enterprise expenditure on R&D), високо образовање (HERD – Higher education expenditure on R&D), и приватни непрофитни сектор (PNPRD – private nonprofit sector expenditure on R&D).
У Републици Србији, укупни бруто домаћи издаци за истраживање и развој (GERD) су достигли 90,58 милијарди динара тј. 774 милиона евра у 2024. години, што представља 0,94% бруто домаћег производа. Ако погледамо претходне године, овај постотак варира веома мало и не прелази 1%.
Са друге стране, стратешки оквир Републике Србије поставља циљеве за GERD који су редовно изнад 1%. Тачније, Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године имала је циљ од 1,2% за 2023. Последњи Акциони план (2023–2025) за спровођење Стратегије паметне специјализације у Републици Србији за период од 2020. до 2027. године имао је циљ од 1,2% за 2025, док је сама Стратегија паметне специјализације у Републици Србији поставила циљ од 1,3% за 2027. годину. Тренутно је у процесу израда новог Акционог плана за Стратегију паметне специјализације 2026–2027.
Структура GERD и друштвени интереси
Пре формирања ставова о томе да ли је GERD просто потребно повећати и да ли би то само по себи представљало развојни корак, не смемо занемарити саму структуру овог улагања а самим тим и повезане друштвене интересе.
Дистрибуција средстава по научним областима показује да природне науке „добијају” оквирно 37,3 милијарди (41% укупних издатака), инжењеринг и технологија 29,9 милијарди (33%), друштвене науке 8,9 милијарди (10%), пољопривредне и ветеринарске 6,5 милијарди (7%), хуманистичке науке и уметност 5,4 милијарде (6%) и медицинске науке и науке о здрављу 2,6 милијарди динара (3%).
Наведена класификација усклађена је са тзв. Фраскати приручником, ОЕЦД-овим методолошким смерницама за мерење индикатора истраживања и развоја. По овој класификацији, научне области се одређују према домену знања у оквиру којег се спроводе, а не према области примене или према друштвеној намени истраживања.
Дакле, домен инжењеринга и технологије овако обухвата свако истраживање које се тиче ствари попут пројектовања, конструкције машина и техничких система без обзира на то да ли ће они бити употребљени у болници, на њиви или у ратним операцијама, за потребе масовног надзора и слично.
Истраживање унапређења тракторског дела као машине биће машинско инжењерство, док ће истраживање агроеколошких интервенција са тим трактором припасти пољопривредним наукама.
Оваква подела је методолошки концизна и међународно упоредива, али политички и етички отвара одређена питања. Пре свега, имамо имплицитну претпоставку да су истраживања вредносно неутрална по себи. Поготово када говоримо о технолошким иновацијама, оне никада нису вредносно неутралне већ увек представљају манифестацију одређених друштвених односа и образаца моћи. Ово се може извести већ из самог процеса креирања иновација, тако да није просто реч о одређеном начину употребе и о намераваним или ненамераваним последицама. Зато морамо постављати питања за кога и због чега се одређено знање производи.
Где одлазе паре из републичког буџета
Удео буџетских средстава за истраживање и развој (ИР) према друштвено-економским циљевима нам нуди један део одговора на постављена питања јер узима у обзир само средства за истраживања и развој која су опредељена из буџета Републике Србије. Према NABS класификацији (Nomenclature for the Analysis and Comparison of Scientific Programmes and Budgets), утрошена средства за истраживање и развој сврставају се у 14 категорија:
- Истраживање и експлоатација Земље;
- Очување животне средине;
- Истраживање и експлоатација свемира;
- Транспорт, телекомуникације и остале инфраструктуре;
- Енергија;
- Индустријска производња и технологија;
- Здравство;
- Пољопривреда;
- Образовање;
- Култура, рекреација, религија и масовни медији;
- Политички и друштвени системи, структуре и процеси;
- Опште унапређење знања (ИР финансирани из општих фондова универзитета);
- Опште унапређење знања (ИР финансирани из других извора – не из општих фондова универзитета;
- Одбрана.
У Републици Србији у 2024. години, од укупно 39 милијарди динара буџетских средстава за истраживање и развој, највећи појединачни циљ јесте „Индустријска производња и технологија“ са 6,66 милијарди динара. Затим следе две категорије општег унапређења знања, истраживања финансирана из општих фондова универзитета и она финансирана из других извора. Ове две области заједно износе готово 14 милијарди динара и унутар ових средстава, расподела по научним областима такође фаворизује инжењеринг и технологију.
Даље следе „Транспорт, телекомуникације и остале инфраструктуре“ са 4,15 милијарди, „Пољопривреда“ са 4,08 милијарди, „Здравство“ са 2,36 милијарди, „Образовање“ са 1,86 милијарди, „Политички и друштвени системи, структуре и процеси“ са 1,82 милијарде, „Култура, рекреација, религија и масовни медији“ са 1,38 милијарди, и „Очување животне средине“ са 1,2 милијарде.
Најмања издвајања усмерена су на „Одбрану“ са 761,7 милиона, „Енергију“ са 432,1 милион, „Истраживање и експлоатацију Земље“ са 287,7 милиона и „Истраживање и експлоатацију свемира“ са 148,7 милиона динара. Међутим, ови подаци покривају само нешто више од половине укупних издатака за истраживање и развој у Србији, искључиво оног дела истраживања и развоја који се финансира из буџета Републике.
Где одлазе паре из приватног сектора
Ако погледамо GERD према секторима ситуација је да нефинансијски (пословни) сектор учествује у бруто домаћим издацима за истраживање и развој са 41,7 милијарди динара (46% укупних издатака). Ових 41,7 милијарди динара повезаних са истраживањима и развојем у пословном сектору може садржати и онај део истраживања који може бити директно или индиректно употребљен у репресивне, деструктивне или еколошки штетне сврхе.
Све да притом јавност не поседује начин да то раздвоји, проблематизује или подвргне некој демократској расправи. Како Европска унија кроз Европско истраживачко подручје (ERA) управо заговара повећање GERD кроз повећање удела пословног сектора ова питања постају кључна.
Можемо за конкретан пример узети геолошка истраживања у изведби неке од компанија које трагају за нашим рудама. Који део ових истраживања спадају у категорију истраживања и развоја? Где спадају ова истраживања? Према научној области, ова истраживања, која наилазе на велики отпор јавности, могла би се сврстати у „Природне науке“ а делом можда и у „Инжењеринг и технологију“.
Дакле, сопствена улагања ове фирме у геолошка истраживања, која се могу мерити стотинама милиона евра, статистички су невидљива у контексту намене и удела у GERD-у.
Ово би такође значило да уколико се појави компанија са сличним или већим обимом инвестиција у геолошка истраживања за потребе страног, екстрактивног пројекта, укупни бруто домаћи издаци за истраживање и развој би могли приметно да се повећају без јасног увида у праве разлоге и без обзира на упитан друштвени легитимитет ових инвестиција.
Вреди и напоменути да постоји одређен удео јавних расхода за истраживање и развој које финансира приватни сектор кроз суфинансирање. Ово се односи на облике јавно-приватне сарадње односно сарадње пословног сектора са универзитетима и јавним истраживачким организацијама. У Републици Србији је овај удео мањи од 1%.
Даље, ако погледамо број организација које се баве истраживањем и развојем, од укупно 181 организације које спадају у области инжењеринга и технологије, чак 149 припада нефинансијском (пословном) сектору. Од 155 организација у природним наукама, 124 спадају у пословни сектор. Насупрот томе, у друштвеним наукама од 72 организације само 17 је у пословном сектору а у хуманистичким наукама од 25 тек 2. Овде видимо како је приватни капитал фокусиран пре свега на области које по правилу имају комерцијални потенцијал или које нуде технолошку предност на тржишту.
Док пословни сектор доминира у инжењерингу и технологији и природним наукама, сектор државе и високо образовање покривају научне области које нису атрактивне са профитно-оријентисаног аспекта односно „поврата инвестиције“.
Медицинске науке, друштвене науке, хуманистика и уметност, па и велики део истраживања у пољопривреди која нису везана за профитабилне агро-компаније, опстају готово искључиво захваљујући буџетском финансирању и раду универзитета. Ово је поготово тачно за основна истраживања јер се пословни сектор углавном бави примењеним и експерименталним истраживањима.
Ове науке су такође под својеврсним притиском свеопште комодификације науштрб њихове суштинске друштвене улоге што се може протумачити као структурно занемаривање оних облика знања задужених за постављање неугодних питања.
Битно је увек подсетити се да наука није сама по себи циљ, већ средство за изградњу праведнијег, слободнијег и бољег друштва. Према подацима Еуробарометра, у Србији свега 40,5% испитаника исказује поверење у науку. Овај податак не одражава искључиво постојање неке врсте ирационалних антинаучних позиција и сумње у научни метод у сазнајном смислу, већ такође и у одређеној мери рационално неповерење у науку као друштвену и политички условљену праксу; односно одговор на систем у којем резултати научноистраживачке и истраживачко-развојне делатности не испуњавају увек друштвена очекивања односно не поклапају се са њиховим перципираним интересима или приоритетима.
Дакле, први корак ка промени није просто више новца за науку, већ више науке у јавном интересу.
Аутор: Синиша Борота, социолог, Институт за развој и иновације
