Kada želimo da saznamo koliko jedna zemlja ulaže u nauku, ključni pokazatelj je GERD (Gross Domestic Expenditure on Research and Development) koji predstavlja bruto domaće izdatke za naučnoistraživačku i istraživačko-razvojnu delatnost (dalje u tekstu „istraživanje i razvoj”).
Ovaj broj obuhvata ukupne izdatke za naučne i istraživačke aktivnosti unutar granica zemlje tokom jedne godine, bez obzira na to da li novac dolazi iz budžeta države, iz privrede, sa univerziteta ili iz inostranstva. GERD možemo razložiti po tome ko sprovodi ova istraživanja: sektor države (GOVERD – Government expenditure on R&D), nefinansijski – odnosno poslovni sektor (BERD – Business enterprise expenditure on R&D), visoko obrazovanje (HERD – Higher education expenditure on R&D), i privatni neprofitni sektor (PNPRD – private nonprofit sector expenditure on R&D).
U Republici Srbiji, ukupni bruto domaći izdaci za istraživanje i razvoj (GERD) su dostigli 90,58 milijardi dinara tj. 774 miliona evra u 2024. godini, što predstavlja 0,94% bruto domaćeg proizvoda. Ako pogledamo prethodne godine, ovaj postotak varira veoma malo i ne prelazi 1%.
Sa druge strane, strateški okvir Republike Srbije postavlja ciljeve za GERD koji su redovno iznad 1%. Tačnije, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine imala je cilj od 1,2% za 2023. Poslednji Akcioni plan (2023–2025) za sprovođenje Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine imao je cilj od 1,2% za 2025, dok je sama Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji postavila cilj od 1,3% za 2027. godinu. Trenutno je u procesu izrada novog Akcionog plana za Strategiju pametne specijalizacije 2026–2027.
Struktura GERD i društveni interesi
Pre formiranja stavova o tome da li je GERD prosto potrebno povećati i da li bi to samo po sebi predstavljalo razvojni korak, ne smemo zanemariti samu strukturu ovog ulaganja a samim tim i povezane društvene interese.
Distribucija sredstava po naučnim oblastima pokazuje da prirodne nauke „dobijaju” okvirno 37,3 milijardi (41% ukupnih izdataka), inženjering i tehnologija 29,9 milijardi (33%), društvene nauke 8,9 milijardi (10%), poljoprivredne i veterinarske 6,5 milijardi (7%), humanističke nauke i umetnost 5,4 milijarde (6%) i medicinske nauke i nauke o zdravlju 2,6 milijardi dinara (3%).
Navedena klasifikacija usklađena je sa tzv. Fraskati priručnikom, OECD-ovim metodološkim smernicama za merenje indikatora istraživanja i razvoja. Po ovoj klasifikaciji, naučne oblasti se određuju prema domenu znanja u okviru kojeg se sprovode, a ne prema oblasti primene ili prema društvenoj nameni istraživanja.
Dakle, domen inženjeringa i tehnologije ovako obuhvata svako istraživanje koje se tiče stvari poput projektovanja, konstrukcije mašina i tehničkih sistema bez obzira na to da li će oni biti upotrebljeni u bolnici, na njivi ili u ratnim operacijama, za potrebe masovnog nadzora i slično.
Istraživanje unapređenja traktorskog dela kao mašine biće mašinsko inženjerstvo, dok će istraživanje agroekoloških intervencija sa tim traktorom pripasti poljoprivrednim naukama.
Ovakva podela je metodološki koncizna i međunarodno uporediva, ali politički i etički otvara određena pitanja. Pre svega, imamo implicitnu pretpostavku da su istraživanja vrednosno neutralna po sebi. Pogotovo kada govorimo o tehnološkim inovacijama, one nikada nisu vrednosno neutralne već uvek predstavljaju manifestaciju određenih društvenih odnosa i obrazaca moći. Ovo se može izvesti već iz samog procesa kreiranja inovacija, tako da nije prosto reč o određenom načinu upotrebe i o nameravanim ili nenameravanim posledicama. Zato moramo postavljati pitanja za koga i zbog čega se određeno znanje proizvodi.
Gde odlaze pare iz republičkog budžeta
Udeo budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj (IR) prema društveno-ekonomskim ciljevima nam nudi jedan deo odgovora na postavljena pitanja jer uzima u obzir samo sredstva za istraživanja i razvoj koja su opredeljena iz budžeta Republike Srbije. Prema NABS klasifikaciji (Nomenclature for the Analysis and Comparison of Scientific Programmes and Budgets), utrošena sredstva za istraživanje i razvoj svrstavaju se u 14 kategorija:
- Istraživanje i eksploatacija Zemlje;
- Očuvanje životne sredine;
- Istraživanje i eksploatacija svemira;
- Transport, telekomunikacije i ostale infrastrukture;
- Energija;
- Industrijska proizvodnja i tehnologija;
- Zdravstvo;
- Poljoprivreda;
- Obrazovanje;
- Kultura, rekreacija, religija i masovni mediji;
- Politički i društveni sistemi, strukture i procesi;
- Opšte unapređenje znanja (IR finansirani iz opštih fondova univerziteta);
- Opšte unapređenje znanja (IR finansirani iz drugih izvora – ne iz opštih fondova univerziteta;
- Odbrana.
U Republici Srbiji u 2024. godini, od ukupno 39 milijardi dinara budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj, najveći pojedinačni cilj jeste „Industrijska proizvodnja i tehnologija“ sa 6,66 milijardi dinara. Zatim slede dve kategorije opšteg unapređenja znanja, istraživanja finansirana iz opštih fondova univerziteta i ona finansirana iz drugih izvora. Ove dve oblasti zajedno iznose gotovo 14 milijardi dinara i unutar ovih sredstava, raspodela po naučnim oblastima takođe favorizuje inženjering i tehnologiju.
Dalje slede „Transport, telekomunikacije i ostale infrastrukture“ sa 4,15 milijardi, „Poljoprivreda“ sa 4,08 milijardi, „Zdravstvo“ sa 2,36 milijardi, „Obrazovanje“ sa 1,86 milijardi, „Politički i društveni sistemi, strukture i procesi“ sa 1,82 milijarde, „Kultura, rekreacija, religija i masovni mediji“ sa 1,38 milijardi, i „Očuvanje životne sredine“ sa 1,2 milijarde.
Najmanja izdvajanja usmerena su na „Odbranu“ sa 761,7 miliona, „Energiju“ sa 432,1 milion, „Istraživanje i eksploataciju Zemlje“ sa 287,7 miliona i „Istraživanje i eksploataciju svemira“ sa 148,7 miliona dinara. Međutim, ovi podaci pokrivaju samo nešto više od polovine ukupnih izdataka za istraživanje i razvoj u Srbiji, isključivo onog dela istraživanja i razvoja koji se finansira iz budžeta Republike.
Gde odlaze pare iz privatnog sektora
Ako pogledamo GERD prema sektorima situacija je da nefinansijski (poslovni) sektor učestvuje u bruto domaćim izdacima za istraživanje i razvoj sa 41,7 milijardi dinara (46% ukupnih izdataka). Ovih 41,7 milijardi dinara povezanih sa istraživanjima i razvojem u poslovnom sektoru može sadržati i onaj deo istraživanja koji može biti direktno ili indirektno upotrebljen u represivne, destruktivne ili ekološki štetne svrhe.
Sve da pritom javnost ne poseduje način da to razdvoji, problematizuje ili podvrgne nekoj demokratskoj raspravi. Kako Evropska unija kroz Evropsko istraživačko područje (ERA) upravo zagovara povećanje GERD kroz povećanje udela poslovnog sektora ova pitanja postaju ključna.
Možemo za konkretan primer uzeti geološka istraživanja u izvedbi neke od kompanija koje tragaju za našim rudama. Koji deo ovih istraživanja spadaju u kategoriju istraživanja i razvoja? Gde spadaju ova istraživanja? Prema naučnoj oblasti, ova istraživanja, koja nailaze na veliki otpor javnosti, mogla bi se svrstati u „Prirodne nauke“ a delom možda i u „Inženjering i tehnologiju“.
Dakle, sopstvena ulaganja ove firme u geološka istraživanja, koja se mogu meriti stotinama miliona evra, statistički su nevidljiva u kontekstu namene i udela u GERD-u.
Ovo bi takođe značilo da ukoliko se pojavi kompanija sa sličnim ili većim obimom investicija u geološka istraživanja za potrebe stranog, ekstraktivnog projekta, ukupni bruto domaći izdaci za istraživanje i razvoj bi mogli primetno da se povećaju bez jasnog uvida u prave razloge i bez obzira na upitan društveni legitimitet ovih investicija.
Vredi i napomenuti da postoji određen udeo javnih rashoda za istraživanje i razvoj koje finansira privatni sektor kroz sufinansiranje. Ovo se odnosi na oblike javno-privatne saradnje odnosno saradnje poslovnog sektora sa univerzitetima i javnim istraživačkim organizacijama. U Republici Srbiji je ovaj udeo manji od 1%.
Dalje, ako pogledamo broj organizacija koje se bave istraživanjem i razvojem, od ukupno 181 organizacije koje spadaju u oblasti inženjeringa i tehnologije, čak 149 pripada nefinansijskom (poslovnom) sektoru. Od 155 organizacija u prirodnim naukama, 124 spadaju u poslovni sektor. Nasuprot tome, u društvenim naukama od 72 organizacije samo 17 je u poslovnom sektoru a u humanističkim naukama od 25 tek 2. Ovde vidimo kako je privatni kapital fokusiran pre svega na oblasti koje po pravilu imaju komercijalni potencijal ili koje nude tehnološku prednost na tržištu.
Dok poslovni sektor dominira u inženjeringu i tehnologiji i prirodnim naukama, sektor države i visoko obrazovanje pokrivaju naučne oblasti koje nisu atraktivne sa profitno-orijentisanog aspekta odnosno „povrata investicije“.
Medicinske nauke, društvene nauke, humanistika i umetnost, pa i veliki deo istraživanja u poljoprivredi koja nisu vezana za profitabilne agro-kompanije, opstaju gotovo isključivo zahvaljujući budžetskom finansiranju i radu univerziteta. Ovo je pogotovo tačno za osnovna istraživanja jer se poslovni sektor uglavnom bavi primenjenim i eksperimentalnim istraživanjima.
Ove nauke su takođe pod svojevrsnim pritiskom sveopšte komodifikacije nauštrb njihove suštinske društvene uloge što se može protumačiti kao strukturno zanemarivanje onih oblika znanja zaduženih za postavljanje neugodnih pitanja.
Bitno je uvek podsetiti se da nauka nije sama po sebi cilj, već sredstvo za izgradnju pravednijeg, slobodnijeg i boljeg društva. Prema podacima Eurobarometra, u Srbiji svega 40,5% ispitanika iskazuje poverenje u nauku. Ovaj podatak ne odražava isključivo postojanje neke vrste iracionalnih antinaučnih pozicija i sumnje u naučni metod u saznajnom smislu, već takođe i u određenoj meri racionalno nepoverenje u nauku kao društvenu i politički uslovljenu praksu; odnosno odgovor na sistem u kojem rezultati naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne delatnosti ne ispunjavaju uvek društvena očekivanja odnosno ne poklapaju se sa njihovim percipiranim interesima ili prioritetima.
Dakle, prvi korak ka promeni nije prosto više novca za nauku, već više nauke u javnom interesu.
Autor: Siniša Borota, sociolog, Institut za razvoj i inovacije
