ЕУ мисије представљају један од начина на који се Европска унија тренутно бави неким од највећих савремених изазова и формулише акције од којих се очекује да произведу сврсисходна решења и значајне исходе. Мисије су део Horizon Europe програма, централног механизма ЕУ за финансирање у пољу истраживања и иновација.
Развијене су како би сузиле фокус на постизање јасних и мерљивих циљева у задатом временском оквиру и дизајниране да подстичу сарадњу међу различитим дисциплинама, секторима, регионима и државама. Идеја је да се премости јаз између широко концептуализованих Циљева одрживог развоја и појединачних пројеката који дају конкретне резултате. Такође је важно да појединачни пројекти буду трансформативни у ширем друштвеном смислу, насупрот искључивог и уског фокуса на развој технологије и раст по себи.
ЕУ мисије су засноване на два извештаја светски познате економисткиње Маријане Мацукато о истраживању и иновацијама у Европи и приступу усредсређеном на мисије (Мацукато, 2018. и 2019).
Мацукато је ставила посебан акценат на друштвени утицај истраживања и иновација, процес заједничког стварања и ангажовања грађана, препознајући 5 основних критеријума за дефинисање и избор појединачних мисија:
- Одважна, инспиративна са широким друштвеним значајем;
- Са јасним усмерењем: циљана, мерљива и временски условљена;
- Амбициозне, али реалистичне акције у пољу истраживања и иновација;
- Међудисциплинарне, међусекторске и међу-актерске иновације;
- Вишеструка решења која долазе одоздо према горе.
Актуелне ЕУ мисије
Актуелних пет мисија је формално дефинисано и уведено 2021. године кроз Horizon Europe програм (2021–2027) који је наследио Хоризон 2020 (2014–2020) који је био претходни механизам ЕУ за финансирање истраживања и иновација:
1. Прилагођавање на климатске промене – подржати најмање 150 европских региона и заједница да се прилагоде климатским утицајима до 2030. године;
2. Канцер – побољшати животе више од 3 милиона људи до 2030. године кроз унапређење механизама превенције, иновације процеса лечења и проналажење нових решења;
3. Обновимо наш океан, мора и воде до 2030. године – обновити здравље европских морских и слатководних екосистема кроз заштиту и повећање биодиверзитета, смањити загађење и подржати одрживу плаву економију;
4. 100 климатски неутралних и паметних градова до 2030. године – трансформисати 100 европских градова у климатски неутрална, енергетски ефикасна и паметна урбана подручја развојем решења у областима као што су обновљива енергија и одржива мобилност;
5. Споразум о земљишту за Европу – основати 100 живих лабораторија и светионика како би се постигао амбициозни циљ: имати најмање 75% здравих или земљишта са трендом побољшања до 2030. године, промовисањем одрживих пољопривредних пракси (нпр. регенеративна пољопривреда) и обнављањем деградираних подручја.
Свака од ових мисија садржи одређене циљеве, активности и мере усмерене на постизање мерљивих циљева до 2030. године, и свака је дизајнирана да подржи различите, али често међусобно повезане, стратешке приоритете Европске комисије (нпр. Европски зелени договор).
У овом тексту ћемо се фокусирати на мисију „Обновимо наш океан, мора и воде до 2030. године“ (у даљем тексту Мисија).
Светски океани, мора, реке и језера стварају систем који покрива више од 70% земљине површине и пружа дом огромној количини биолошких врста. Истовремено, овај систем је међусобно повезан са другим системима који заједно утичу на климатске обрасце, квалитет воде за пиће, и производњу кисеоника, хране и обновљиве енергије. Са друге стране, морски и слатководни екосистеми налазе се у рапидном процесу деградације услед загађења, губитка биодиверзитета и негативних последица климатских промена.
Овај процес директно угрожава милионе грађана у Европи, и много више широм света, будући да ови системи превазилазе националне границе. У Србији је велики део река и језера под утицајем разних облика загађења од пољопривредних радова, индустријских постројења, градских отпадних вода и непречишћене канализације, као и брана које ремете природни ток река, а самим тим и повезаност односно континуитет екосистема.
Поред тога, климатске промене мењају својства наших вода, узрокујући све чешће и теже суше и поплаве, што представља значајан ризик за биодиверзитет и људска насеља. Све ово имплицира да решења захтевају системски приступ који се бави читавом хидросфером, јер је здравље морских вода повезано са здрављем европских река и осталих копнених вода.
Здрава хидросфера је од суштинског значаја за заштиту биодиверзитета и постизање циљева везаних за климатску неутралност што су све неопходни темељи за остваривање економског просперитета у дугом року. Препознајући хитну потребу да се заштите и обнове ови кључни екосистеми, Европска унија је покренула Мисију као иницијативу која има за циљ да преокрене тренд деградације вода кроз подршку истраживању и иновацијама, одрживим праксама и заједничким напорима земаља чланица ЕУ и земаља кандидата за чланство у Европској унији, укључујући Србију. Здрава хидросфера је од суштинског значаја за заштиту биодиверзитета и постизање циљева везаних за климатску неутралност.
Све наведено су све неопходни темељи за остваривање економског просперитета у дугом року. Здрава хидросфера је од суштинског значаја за заштиту биодиверзитета и постизање циљева везаних за климатску неутралност што су све неопходни темељи за остваривање економског просперитета у дугом року. Препознајући хитну потребу да се заштите и обнове ови кључни екосистеми, Европска унија је покренула Мисију као иницијативу која има за циљ да преокрене тренд деградације вода кроз подршку истраживању и иновацијама, одрживим праксама и заједничким напорима земаља чланица ЕУ и земаља кандидата за чланство у Европској унији, укључујући Србију.
Мисија садржи следеће примарне циљеве: 1) Заштитити и обновити морске и слатководне екосистеме и биодиверзитет; 2) Спречити и елиминисати загађење нашег океана, мора и вода; 3) Учинити одрживу плаву економију угљенично неутралном и циркуларном.
Мисија подржава ове циљеве кроз улагање у дигиталне системе за креирање знања о океану и водама (нпр. Copernicus и EMODnet) повећање ангажовања јавности, промовисање партиципативног управљања и оснаживање грађана кроз механизме као што су делиберативна демократија, друштвене иновације и грађанска наука.
Две фазе спровођења мисије
Прва фаза (2021–2025) фокусирана је на развој и пилотирање што подразумева успостављање низа „светионика“ уз најзначајнија европска мора и речне сливове. Ови светионици примењују, развијају и демонстрирају трансформативне иновације у сфери технологије, ангажовања заинтересованих страна, управљања и других релевантних домена који су значајни за постизање циљева Мисије. Пре свега се развијају на постојећим мрежама, иницијативама и добрим праксама, али такође стварају нова знања, заједнички дизајнирана и спроведена са грађанима и другим заинтересованим странама.
С обзиром на прекограничну природу морских и речних екосистема, ови светионици морају бити смислено повезани, што подразумева да је међународна сарадња неопходна. Појединачни светионици су одабрани у претходном периоду путем отворених позива Horizon Europe програма, а данас се Мисија активно спроводи кроз бројне пројекте који су прошли селекцију.
Бегечка јама представља пилот локацију у Србији. На њој се тестирају одржива решења за мониторинг и обнову екосистема са циљем побољшања квалитета воде и хидролошког режима, који је значајно загађен и под утицајем таложења седимента из околног дренажног подручја и пољопривредног земљишта.
Један од пројеката који је одабран за финансирање у овој фази је DALIA (Danube Region Water Lighthouse Action) који окупља 22 организације из 8 различитих земаља да заједно раде на обнови слатководних и прелазних екосистема у сливу Дунава, укључујући Институт за развој и иновације. DALIA је успоставила 9 демонстрационих пилот локација у 6 земаља у подручју слива реке Дунав који броји оквирно 79 милиона становника.
Ако гледамо ствари у дужем року, DALIA конзорцијум има изазован задатак да развије одржива решења и произведе резултате који ће даље бити коришћени за израду стратегија и политика које се односе на заштиту екосистема, њихову обнову и повезивање, уз истовремено побољшање заштите локалних заједница и екосистема од екстремних догађаја и претњи од различитих типова загађења.
У 2025. години биће спроведена својеврсна ревизија ради процене напретка у вези са циљевима Мисије, пре почетка спровођења друге фазе (2026–2030). Ова фаза ће узети пилотирана и демонстрирана решења, додатно их развити, реплицирати и скалирати како би омогућила њихову ширу примену.
Ово укључује побољшање нивоа технолошке спремности (TRL), подршку пласирању нових решења на тржиште и усклађивање нових трендова и решења са механизмима финансирања ЕУ и приватним инвестицијама. Светионици успостављени у склопу DALIA пројекта и њихови резултати ће пружити неопходану грађу и материјал који ће бити искоришћен у другој фази спровођења Мисије, а самим тим и у оквиру будућих Horizon Europe пројеката. Релевантност и важност мисије превазилазе границе приморских држава и региона.
Упркос томе што је земља која не поседује излаз на море, Србија има широку мрежу река, језера и влажних станишта. Дакле, наша земља би требала да на све могуће и адекватне начине допринесе спровођењу Мисије, да се развија у том процесу (кроз сарадњу, размену знања и могућности финансирања) али такође и да има користи од њених резултата и исхода.
Одрживост нашег друштва не може бити постигнута без заштите, очувања и обнове здравља наших слатководних екосистема кроз механизме попут усклађивања са стратешким и оперативним оквирима као што је Мисија, учешћа у трансдисциплинарним и међународним пројектима, унапређења наших регулаторних оквира, примене добрих пракси, укључивања грађана и других друштвених актера, и предузимања свих неопходних акција када су исти екосистеми угрожени.
Аутор: Синиша Борота, социолог
