EU misije predstavljaju jedan od načina na koji se Evropska unija trenutno bavi nekim od najvećih savremenih izazova i formuliše akcije od kojih se očekuje da proizvedu svrsishodna rešenja i značajne ishode. Misije su deo Horizon Europe programa, centralnog mehanizma EU za finansiranje u polju istraživanja i inovacija.
Razvijene su kako bi suzile fokus na postizanje jasnih i merljivih ciljeva u zadatom vremenskom okviru i dizajnirane da podstiču saradnju među različitim disciplinama, sektorima, regionima i državama. Ideja je da se premosti jaz između široko konceptualizovanih Ciljeva održivog razvoja i pojedinačnih projekata koji daju konkretne rezultate. Takođe je važno da pojedinačni projekti budu transformativni u širem društvenom smislu, nasuprot isključivog i uskog fokusa na razvoj tehnologije i rast po sebi.
EU misije su zasnovane na dva izveštaja svetski poznate ekonomistkinje Marijane Macukato o istraživanju i inovacijama u Evropi i pristupu usredsređenom na misije (Macukato, 2018. i 2019).
Macukato je stavila poseban akcenat na društveni uticaj istraživanja i inovacija, proces zajedničkog stvaranja i angažovanja građana, prepoznajući 5 osnovnih kriterijuma za definisanje i izbor pojedinačnih misija:
- Odvažna, inspirativna sa širokim društvenim značajem;
- Sa jasnim usmerenjem: ciljana, merljiva i vremenski uslovljena;
- Ambiciozne, ali realistične akcije u polju istraživanja i inovacija;
- Međudisciplinarne, međusektorske i među-akterske inovacije;
- Višestruka rešenja koja dolaze odozdo prema gore.
Aktuelne EU misije
Aktuelnih pet misija je formalno definisano i uvedeno 2021. godine kroz Horizon Europe program (2021–2027) koji je nasledio Horizon 2020 (2014–2020) koji je bio prethodni mehanizam EU za finansiranje istraživanja i inovacija:
1. Prilagođavanje na klimatske promene – podržati najmanje 150 evropskih regiona i zajednica da se prilagode klimatskim uticajima do 2030. godine;
2. Kancer – poboljšati živote više od 3 miliona ljudi do 2030. godine kroz unapređenje mehanizama prevencije, inovacije procesa lečenja i pronalaženje novih rešenja;
3. Obnovimo naš okean, mora i vode do 2030. godine – obnoviti zdravlje evropskih morskih i slatkovodnih ekosistema kroz zaštitu i povećanje biodiverziteta, smanjiti zagađenje i podržati održivu plavu ekonomiju;
4. 100 klimatski neutralnih i pametnih gradova do 2030. godine – transformisati 100 evropskih gradova u klimatski neutralna, energetski efikasna i pametna urbana područja razvojem rešenja u oblastima kao što su obnovljiva energija i održiva mobilnost;
5. Sporazum o zemljištu za Evropu – osnovati 100 živih laboratorija i svetionika kako bi se postigao ambiciozni cilj: imati najmanje 75% zdravih ili zemljišta sa trendom poboljšanja do 2030. godine, promovisanjem održivih poljoprivrednih praksi (npr. regenerativna poljoprivreda) i obnavljanjem degradiranih područja.
Svaka od ovih misija sadrži određene ciljeve, aktivnosti i mere usmerene na postizanje merljivih ciljeva do 2030. godine, i svaka je dizajnirana da podrži različite, ali često međusobno povezane, strateške prioritete Evropske komisije (npr. Evropski zeleni dogovor).
U ovom tekstu ćemo se fokusirati na misiju „Obnovimo naš okean, mora i vode do 2030. godine“ (u daljem tekstu Misija).
Svetski okeani, mora, reke i jezera stvaraju sistem koji pokriva više od 70% zemljine površine i pruža dom ogromnoj količini bioloških vrsta. Istovremeno, ovaj sistem je međusobno povezan sa drugim sistemima koji zajedno utiču na klimatske obrasce, kvalitet vode za piće, i proizvodnju kiseonika, hrane i obnovljive energije. Sa druge strane, morski i slatkovodni ekosistemi nalaze se u rapidnom procesu degradacije usled zagađenja, gubitka biodiverziteta i negativnih posledica klimatskih promena.
Ovaj proces direktno ugrožava milione građana u Evropi, i mnogo više širom sveta, budući da ovi sistemi prevazilaze nacionalne granice. U Srbiji je veliki deo reka i jezera pod uticajem raznih oblika zagađenja od poljoprivrednih radova, industrijskih postrojenja, gradskih otpadnih voda i neprečišćene kanalizacije, kao i brana koje remete prirodni tok reka, a samim tim i povezanost odnosno kontinuitet ekosistema.
Pored toga, klimatske promene menjaju svojstva naših voda, uzrokujući sve češće i teže suše i poplave, što predstavlja značajan rizik za biodiverzitet i ljudska naselja. Sve ovo implicira da rešenja zahtevaju sistemski pristup koji se bavi čitavom hidrosferom, jer je zdravlje morskih voda povezano sa zdravljem evropskih reka i ostalih kopnenih voda.
Zdrava hidrosfera je od suštinskog značaja za zaštitu biodiverziteta i postizanje ciljeva vezanih za klimatsku neutralnost što su sve neophodni temelji za ostvarivanje ekonomskog prosperiteta u dugom roku. Prepoznajući hitnu potrebu da se zaštite i obnove ovi ključni ekosistemi, Evropska unija je pokrenula Misiju kao inicijativu koja ima za cilj da preokrene trend degradacije voda kroz podršku istraživanju i inovacijama, održivim praksama i zajedničkim naporima zemalja članica EU i zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, uključujući Srbiju. Zdrava hidrosfera je od suštinskog značaja za zaštitu biodiverziteta i postizanje ciljeva vezanih za klimatsku neutralnost.
Sve navedeno su sve neophodni temelji za ostvarivanje ekonomskog prosperiteta u dugom roku. Zdrava hidrosfera je od suštinskog značaja za zaštitu biodiverziteta i postizanje ciljeva vezanih za klimatsku neutralnost što su sve neophodni temelji za ostvarivanje ekonomskog prosperiteta u dugom roku. Prepoznajući hitnu potrebu da se zaštite i obnove ovi ključni ekosistemi, Evropska unija je pokrenula Misiju kao inicijativu koja ima za cilj da preokrene trend degradacije voda kroz podršku istraživanju i inovacijama, održivim praksama i zajedničkim naporima zemalja članica EU i zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, uključujući Srbiju.
Misija sadrži sledeće primarne ciljeve: 1) Zaštititi i obnoviti morske i slatkovodne ekosisteme i biodiverzitet; 2) Sprečiti i eliminisati zagađenje našeg okeana, mora i voda; 3) Učiniti održivu plavu ekonomiju ugljenično neutralnom i cirkularnom.
Misija podržava ove ciljeve kroz ulaganje u digitalne sisteme za kreiranje znanja o okeanu i vodama (npr. Copernicus i EMODnet) povećanje angažovanja javnosti, promovisanje participativnog upravljanja i osnaživanje građana kroz mehanizme kao što su deliberativna demokratija, društvene inovacije i građanska nauka.
Dve faze sprovođenja misije
Prva faza (2021–2025) fokusirana je na razvoj i pilotiranje što podrazumeva uspostavljanje niza „svetionika“ uz najznačajnija evropska mora i rečne slivove. Ovi svetionici primenjuju, razvijaju i demonstriraju transformativne inovacije u sferi tehnologije, angažovanja zainteresovanih strana, upravljanja i drugih relevantnih domena koji su značajni za postizanje ciljeva Misije. Pre svega se razvijaju na postojećim mrežama, inicijativama i dobrim praksama, ali takođe stvaraju nova znanja, zajednički dizajnirana i sprovedena sa građanima i drugim zainteresovanim stranama.
S obzirom na prekograničnu prirodu morskih i rečnih ekosistema, ovi svetionici moraju biti smisleno povezani, što podrazumeva da je međunarodna saradnja neophodna. Pojedinačni svetionici su odabrani u prethodnom periodu putem otvorenih poziva Horizon Europe programa, a danas se Misija aktivno sprovodi kroz brojne projekte koji su prošli selekciju.
Begečka jama predstavlja pilot lokaciju u Srbiji. Na njoj se testiraju održiva rešenja za monitoring i obnovu ekosistema sa ciljem poboljšanja kvaliteta vode i hidrološkog režima, koji je značajno zagađen i pod uticajem taloženja sedimenta iz okolnog drenažnog područja i poljoprivrednog zemljišta.
Jedan od projekata koji je odabran za finansiranje u ovoj fazi je DALIA (Danube Region Water Lighthouse Action) koji okuplja 22 organizacije iz 8 različitih zemalja da zajedno rade na obnovi slatkovodnih i prelaznih ekosistema u slivu Dunava, uključujući Institut za razvoj i inovacije. DALIA je uspostavila 9 demonstracionih pilot lokacija u 6 zemalja u području sliva reke Dunav koji broji okvirno 79 miliona stanovnika.
Ako gledamo stvari u dužem roku, DALIA konzorcijum ima izazovan zadatak da razvije održiva rešenja i proizvede rezultate koji će dalje biti korišćeni za izradu strategija i politika koje se odnose na zaštitu ekosistema, njihovu obnovu i povezivanje, uz istovremeno poboljšanje zaštite lokalnih zajednica i ekosistema od ekstremnih događaja i pretnji od različitih tipova zagađenja.
U 2025. godini biće sprovedena svojevrsna revizija radi procene napretka u vezi sa ciljevima Misije, pre početka sprovođenja druge faze (2026–2030). Ova faza će uzeti pilotirana i demonstrirana rešenja, dodatno ih razviti, replicirati i skalirati kako bi omogućila njihovu širu primenu.
Ovo uključuje poboljšanje nivoa tehnološke spremnosti (TRL), podršku plasiranju novih rešenja na tržište i usklađivanje novih trendova i rešenja sa mehanizmima finansiranja EU i privatnim investicijama. Svetionici uspostavljeni u sklopu DALIA projekta i njihovi rezultati će pružiti neophodanu građu i materijal koji će biti iskorišćen u drugoj fazi sprovođenja Misije, a samim tim i u okviru budućih Horizon Europe projekata. Relevantnost i važnost misije prevazilaze granice primorskih država i regiona.
Uprkos tome što je zemlja koja ne poseduje izlaz na more, Srbija ima široku mrežu reka, jezera i vlažnih staništa. Dakle, naša zemlja bi trebala da na sve moguće i adekvatne načine doprinese sprovođenju Misije, da se razvija u tom procesu (kroz saradnju, razmenu znanja i mogućnosti finansiranja) ali takođe i da ima koristi od njenih rezultata i ishoda.
Održivost našeg društva ne može biti postignuta bez zaštite, očuvanja i obnove zdravlja naših slatkovodnih ekosistema kroz mehanizme poput usklađivanja sa strateškim i operativnim okvirima kao što je Misija, učešća u transdisciplinarnim i međunarodnim projektima, unapređenja naših regulatornih okvira, primene dobrih praksi, uključivanja građana i drugih društvenih aktera, i preduzimanja svih neophodnih akcija kada su isti ekosistemi ugroženi.
Autor: Siniša Borota, sociolog
