ГРАЂЕВИНА – МОТОР РАСТА СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ? - Институт за развој и иновације

ГРАЂЕВИНА – МОТОР РАСТА СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ?

ПРОЦЕЊЕНИ РЕАЛНИ РАСТ БДП ЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 2015. ДО 2023. ГОДИНЕ ИЗНОСИО СКОРО 30%.

Према процени Републичког завода за статистику, српски бруто домаћи производ (БДП) је у 2023. години порастао за 2,5%, док се у периоду од 2015. до 2023. године увећао за готово трећину (29,1%). Када се говори о стању економске развијености Србије или било које друге земље, у првом плану се истичу информације о вредности и расту БДП-а. Ипак, БДП је апстрактан показатељ јер пружа преглед различитих економских активности сажет у један број, али не даје свеобухватан увид у њихову структуру. Вредност БДП-а омогућава поређење економских перформанси између различитих држава или унутар једне државе кроз време, али не обезбеђује информације о томе како је доходак распоређен међу становништвом, и не узима у обзир друге важне аспекте одрживог економског развоја, као што су структура образовања, ефективност здравствене заштите и степен заштите животне средине.

Бруто домаћи производ (БДП) је збир свих добара и услуга који се произведу. Углавном се посматра на нивоу државе, и у периоду за годину дана или по кварталима. БДП се такође може посматрати и на нивоу региона и округа. Треба разликовати номиналну и реалну промену БДП-а, а закључке би требало доносити на основу реалне стопе раста до које се долази тако што се номинална стопа раста прилагоди за промену општег нивоа цена.

Као доказ да БДП много говори, али не толико детаљно показује стање ствари у једној економији, се може приложити анализа кретања бруто додате вредности (БДВ) од 2015. године, по делатностима у Србији. Приликом анализирања развојa делатности који чине економију важно је разумети да се на нивоу делатности може израчунати бруто додата вредност (БДВ), а не БДП. До вредности БДП се долази збрајањем БДВ свих делатности, уз корекцију за порезе и субвенције. Ово представља разлог зашто није најпрецизније тумачити допринос делатности укупном расту или паду БДП-а. Ипак, ова одступања су слична код делатности, и не замагљују слику које делатности су мотор, а које кочничари раста српског БДП-а од 2015. године.

Највеће делатности у српској економији, мерено кроз БДВ коју стварају, су убедљиво прерађивачка индустрија и трговина. Значајно изнад њих је пословање некретнинама, док је пољопривреда на четвртом месту, а прате је грађевина и информисање и комуникације (ИКТ). Управо ове делатности због своје величине тј. удела у БДП-у би требало да имају и највећи утицај на кретање БДП-а. У претходних 8 година, оне су то и оправдале, сем пољопривреде која није имала допринос укупном расту БДП-а Србије. Највећи допринос стопи растa у овом периоду је имала трговина којој се дугују заслуге за 1/5 раста. У сличној мери је утицала и грађевина на стопу раста БДП-а, иако има дупло мањи удео у њему, па ово посебно говори о значају грађевине као мотора раста. Још су значајан утицај имале прерађивачка индустрија и ИКТ делатности – по око 10% доприноса стопи раста се дугује једној и другој. У периоду од 2015. до 2022. године значајан допринос је имало и рударство, и ових 5 наведених делатности објашњава 2/3 укупне стопе раста БДП-а у поменутом периоду.

Уколико се посматра константност делатности у доприносу стопи раста БДП-а – издваја се ИКТ делатност, која је забележила раст чак и током 2020. године и пандемије вируса COVID-19. Следе је трговина и прерађивачка индустрија, док је након почетка пандемије вируса COVID-19 грађевина наизменично мотор раста и његов кочничар. Делатност грађевинарства је у периоду од 2015. до 2020. године остварила најзначајнији допринос стопи раста реалног БДП-а, где су посебно биле значајне 2015. и 2019. година. Међутим, након пандемијског опоравка у 2021. години, у 2022. години је дошло до значајног пада у грађевинарству, што је негативно утицало на стопу раста БДП-а. Оваква кретања остављају отворено питање из наслова – да ли је грађевина мотор дугорочног развоја српске економије, уз све заслуге да је у претходном периоду била један од два најважнија мотора раста.

Аутор: Институт за развој и иновације  

Извор података: Републички завод за статистику, Извештај о кварталном бруто домаћем производу, IV квартал 2023; Eкономска кретања у Републици Србији 2023. – процена.

Контакт: iri@iri.rs  

2. априла 2024.

ГРАЂЕВИНА – МОТОР РАСТА СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ?

ГРАЂЕВИНА – МОТОР РАСТА СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ?

ПРОЦЕЊЕНИ РЕАЛНИ РАСТ БДП ЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 2015. ДО 2023. ГОДИНЕ ИЗНОСИО СКОРО 30%.

Пошаљи коментар одустани