Медији

Путем медија представници Института за развој и иновације износе стручне ставове, заговарају економске политике и обавештавају јавност о раду. Све у циљу пружања истинитих и релевантних чињеница о економским темама од јавног интереса.

ЗА РТС

Економски односи западног Балкана и Европске уније: Ко коме више значи?

ЗА NEWSMAX BALKANS

Светски економски форум у Давосу: „Улога малих земаља попут Србије је маргинална“
Економске одлуке не доносе се у Давосу, већ на конкретним билатералним састанцима.

ЗА РТС

Иновативна предузећа
Република Србија нема стратегију индустријске политике, а чак и у случају да постоји и најсавршенија стратегија, без доследне имплементације она остаје без ефекта.

ЗА Biznis.rs

Догађај године је увођење санкција НИС-у
Годину су обележили студенти, успех домаћег знања кроз MUST Solutions, пропуштене реформе у јавним предузећима и опрезни оптимизам за 2026. годину.

ЗА DANAS.RS

Србија међу рекордерима у Европи по приливу дознака у односу на БДП
Дознаке су стални прилив девиза без икакве противуслуге и један од кључних стубова платнобилансне позиције Србије.

ЗА NEWSMAX BALKANS

Шта је боље решење за НИС – стечај или национализација?
Решење постоји већ месецима, али се оно одлаже како би се избегла конфронтација са великим геополитичким актерима.

ЗА РТС

Младима је привлачнији приватни сектор
Поређење минималне, медијалне и просечне плате, уз анализу јавног сектора по деловима, показује да те плате нису конкурентне приватном сектору.

РАДИО БЕОГРАД 1

Да ли национални програми подршке заиста отварају врата младим предузетницама?
Улазак у предузетништво почиње личним усавршавањем и оснивањем бизниса.

ЗА BUSINESS INTELLIGENCE REVIEW

Регенеративна пољопривреда: Тренд или нужност
Регенеративна пољопривреда има за циљ да санира последице и реши проблеме на које конвенционална нема одговор.

ЗА DANAS.RS

Зашто политичари привлаче инвестиције, а плаше се домаћих привредника?
Живимо економију комплекса. Себи смо сами ставили те комплексе, изабрали смо модел раста уместо модела развоја.

ЗА N1

Да ли има пречица које би нас брже довеле до зарада развијенијих земаља ЕУ?
Србија је регионални лидер, али је далеко од клуба земаља ЕУ у погледу животног стандарда.

ЗА НОВУ ЕКОНОМИЈУ

Србија за 35 година може стићи до ЕУ стандарда живота
Србији је потребно 29 година да достигне просек Европске уније када је реч о БДП-у по глави становника.

ЗА FORBES SRBIJA

Србији је потребно 35 година да достигне просек стандарда у ЕУ, а 26 година када је реч о платама
Србија јесте регионални лидер, али је далеко од земаља ЕУ у погледу животног стандарда.

ЗА DANAS.RS

„Истим темпом српском БДП-у би до ЕУ просека требало скоро 30 година“: Шта би се променило чланством у ЕУ?
Када причамо о економији 35 година нам је потребно да бисмо дошли до ЕУ просека.

ЗА ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ РТС

Србија 35 година далеко од Европе у економији
Да ли су Србија и земље Западног Балкана далеко од животног стандарда Европске уније и колико им је година потребно да би га достигли?

ЗА ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ РТС

Колико нас кошта такозвани одлив мозова
Школовање једне особе од предшколског образовања до завршених студија у просеку кошта више од 34.000 евра, у зависности од изабране средње школе и факултета.

ЗА Biznis.rs

Три кључне тачке за економско оснаживање младих жена у Србији
Програм Економски снажне! младим женама пружа знања, менторску подршку и смернице за покретање сопственог бизниса.

ЗА НЕДЕЉНИК

Италијанским радницима понуђено да дођу у Крагујевац
Шта је ту додатна вредност која остаје Републици Србији, њеном БДП-у и њеном буџету?

ЗА Biznis.rs

Какве поруке се могу извући из вођења фискалне политике током короне
Имали смо огроман фискални импулс да помогнемо привреди, али је дошло до неселективног давања становништву.

ЗА FORBES SRBIJA

Ко је на добитку – Србија или страни радници: Зараде плату и не задржавају се
У просеку сваке године Србија прими 21.000 нових држављана. И највећи део је заправо из БиХ, односно из Републике Српске.

ЗА Biznis.rs

Празник рада запослени у Србији дочекују у дубокој друштвеној кризи и дуалности тржишта рада
Тржиште рада је подељено: образовани диктирају, остали се прилагођавају.

ЗА DANAS.RS

Шта је регенеративна пољопривреда и како може да нам помогне?
У питању је скуп пракси и агротехничких мера којима се утиче на побољшање целокупног стања земљишта.

ЗА РТС ОБРАЗОВНО-НАУЧНИ ПРОГРАМ

Који је циљ Horizon Europe пројекта Food4Health?
У емисији Научни портал, Синиша Борота је истакао циљевe пројекта и проблеме којима се бави, као и улогу Института за развој и иновације на пројекту.

ЗА EURONEWS

Све више страних радника у Србији
Број страних радника у Србији расте из године у годину. Само у прошлој години издато је скоро 80 хиљада радних дозвола страним радницима.

ЗА КУРИР

Док Непалци све чешће раде у Србији, где Срби одлазе?
Основни разлог непостојања већег кретања радне снаге на Југу Србије јесте непостојање инфраструктуре.

ЗА NEWSMAX BALKANS

Давос се поклопио са одмеравањем снага између САД, Кине и ЕУ
Кључне бриге домаће привреде су низак ниво приватних инвестиција, лоше управљање јавним предузећима…

ЗА РТС

Како решити проблем са мањком радне снаге у региону?
Анализа „Мобилност радне снаге“ упозорава на процене да ће Србији у наредној деценији недостајати од 80.000 до 100.000 радника.

ЗА БИЗНИС.РС

Србији ће у наредној деценији недостајати 100.000 радника
Анализа „Мобилност радне снаге“ указује на то да ће тржиште рада креирати будућност нашег региона.

ЗА N1

Већ у наредној деценији, Србији ће недостајати до 100.000 радника
Србија све више зависи од страних радника, али мора развијати домаће кадрове и привлачност за стручњаке из дијаспоре.

ЗА НИН

Србији су потребни страни радници, али који?
Србија ће зависити од страних радника, што ће у наредним годинама створити борбу за раднике и нагласити потребу за унапређењем домаће радне снаге.

ЗА ЈУГМЕДИА

Економско оснаживање жена на селу на пројекту ESIRA
Задатак ESIRA је да Институт, уз своје знање, помогне организацијама и институцијама из Јабланичког и Пчињског округа.

ЗА РТС

Страни радници најчешће стижу из Југоисточне Азије – како у Србију привући људе из окружења?
Између српског и албанског корпуса на тржишту готово да не постоји мобилност.

ЗА ПОЛИТИКУ

На рад у Србију највише стижу Кинези и Руси
Међу људима који највише долазе на рад у Србију су, на првом месту, Кинези, па потом грађани Руске Федерације, а од 2017. и Турци. Њихов број се од тада до 2021. утростручио.

ЗА NOVA S

Зашто сваке године Србију напусти 25.000 радника?
Тада смо имали готово милион незапослених, а сада имамо 296.000 незапослених, од чега је доста привремено незапослених, који су у фази мењања посла.

ЗА ВРЕМЕ

Одлазак домаћих и долазак страних радника у Србију: Каква је статистика?
Наша земља је за првих седам месеци 2024. године издала око 50.000 радних дозвола за странце.

ЗА DANAS.RS

Где највише одлазе радници из Србије, а одакле долазе радници код нас?
На годишњем нивоу трајно одлази више од 25.000 људи, показали су резултати истраживања „Мобилност радне снаге“.

Koristimo kolačiće kako bi pružili optimalno korisničko iskustvo prema Uslovima korišćenja.