Да ли је биоразградња пластике будућност апциклаже? 

Загађење пластиком представља све озбиљнији проблем за животну средину и јавно здравље на светском нивоу….

Загађење пластиком представља све озбиљнији проблем за животну средину и јавно здравље на светском нивоу. У Европи се годишње произведе око 30 милиона тона пластичног отпада, мање од трећине се рециклира, а и сам процес рециклаже има своје слабости (нпр. механичка рециклажа деградира својства материјала). Такође, преко 98% пластике производи се из необновљивих извора.

Ови изазови подстакли су истраживаче, доносиоце одлука и друге кључне актере да потраже одржива решења која превазилазе конвенционалну рециклажу. 

Пројекат upPE-T, подржан од стране програма Европске Уније Horizon 2020, има за циљ да утиче на промену перцепције јавности о пластичном отпаду, истовремено пружајући иновативна решења за апциклажу ПЕ и ПЕТ амбалажног отпада. 

Одржан састанак пројектног одбора на пројекту upPE-T 

У периоду од 16. до 17. октобра, представници 20 партнерских организација, укључујући универзитете, истраживачке центре, компаније и организације јавног сектора из 10 европских земаља (Шпанија, Немачка, Србија, Аустрија, Финска, Италија, Грчка, Естонија, Турска и Хрватска) окупило се у Атини поводом састанка пројектног одбора и хибридне научне конференцији како би разговарали о будућности пластичног отпада и одрживе апциклаже. 

Приступ upPE-T пројекта је базиран на биоразградњи пластике ензимском биокатализом. 

Ова технологија има за циљ да разгради пластику на бази нафте, претварајући је у биоразградиве материјале погодне за паковање хране и пића – сектор одговоран за скоро 60% пластичног отпада у Европи. На овај начин, пластична амбалажа би могла добити нову намену, смањујући количину пластичног отпада и емисије CO₂. 

Иако ензимска биокатализа нуди обећавајућу алтернативу, технологија је још увек у развоју, а могућности њеног скалирања у контексту широке индустријске примене тек треба да буду процењене. Остваривање значајне друштвене промене ће такође захтевати одређене реформе јавних политика, које могу бити једнако изазовне као и сама технологија. Институт за развој и иновације ће се бавити управо бавити овим кључним аспектима јавних политика у будућности. 

Сликa: Институт за развој и иновације 

Повезани садржај

ЕКОЛОГИЈА

Колико пара толико екологије?
Одрживи и неодрживи избори се не искључују међусобно, они се постепено акумулирају јер свака потрошња нужно додаје одређену вредност нашем укупном еколошком отиску.

ЕКОЛОГИЈА

Шта значи природа?
Наша љубав према „природи” вуче порекло из наше еволуционе историје кроз коју смо развили афинитет према карактеристикама одређених средина. Биофилија не подразумева просто уживање у „природи”, већ и осећај припадности.

ЕКОЛОГИЈА

Еколошки свесни – Еколошки активни?
Највећи број појединаца неће учинити ништа поводом еколошких проблема пуким усвајањем релевантних информација па чак и ако им иста успеју променити одређене ставове, уверења и вредности.

Koristimo kolačiće kako bi pružili optimalno korisničko iskustvo prema Uslovima korišćenja.