Постоји велики јаз у глобалним финансијским токовима: док су у 2023. години улагања у активности штетне по животну средину достигла 7,3 билиона долара, за решења заснована на природи издвојено је свега 220 милијарди (State of Finance for Nature, 2026). Већи део штетних улагања долази из приватног сектора (4,9 билиона долара), док финансирање решења са позитивним ефектима по животну средину углавном обезбеђује јавни сектор (око 90%).
Ови подаци јасно указују да јавни сектор предводи одрживе праксе, док приватни сектор највише доприноси еколошки штетним токовима. Управо зато јавне политике имају кључну улогу у промоцији одрживих пракси које доприносе мањој деградацији животне средине.
Системским решењима до регионалне отпорности на климатске промене
Други састанак конзорцијума на пројекту ClimaPannonia одржан је у Прагу 30. и 31. марта, уз присуство представника Института за развој и иновације. Главни циљ пројекта је развој и примена системских решења која ће значајно унапредити отпорност пољопривреде на климатске промене широм Панонске биогеографске области (ПБО). Пројекат ClimaPannonia је четворогодишњи пројекат који финансира Европска комисија у оквиру програма Horizon Europe, са укупним буџетом од 5,8 милиона евра.
Током састанка партнери су разменили информације о спроведеним активностима, плановима и сарадњи на заједничким задацима.
У претходном периоду фокус пројекта био је на припреми пилот локација за нова решења у четири пољопривредна подсектора: вода-храна нексус, агрошумарство, органска производња и сточарство, као и на радионици о претварању истраживања у предлоге политика.
Институт за развој и иновације, заједно са партнерима, ради на процени еколошких и социо-економских утицаја системских решења која се развијају на пројекту. Циљ анализа је да се покаже на који начин развијена системска решења доприносе ублажавању последица климатских промена, заштити животне средине и стварању позитивних социо-економских ефеката за друштво.
Циљ Института за развој и иновације је да резултати добијени на пројекту послуже као смернице за креирање економских политика, уз уважавање локалног контекста, које за циљ имају транзицију пољопривредног система ка одрживим праксама, попут регенеративне пољопривреде, побољшања квалитета земљишта и повећања отпорности на климатске промене.
