Postoji veliki jaz u globalnim finansijskim tokovima: dok su u 2023. godini ulaganja u aktivnosti štetne po životnu sredinu dostigla 7,3 biliona dolara, za rešenja zasnovana na prirodi izdvojeno je svega 220 milijardi (State of Finance for Nature, 2026). Veći deo štetnih ulaganja dolazi iz privatnog sektora (4,9 biliona dolara), dok finansiranje rešenja sa pozitivnim efektima po životnu sredinu uglavnom obezbeđuje javni sektor (oko 90%).
Ovi podaci jasno ukazuju da javni sektor predvodi održive prakse, dok privatni sektor najviše doprinosi ekološki štetnim tokovima. Upravo zato javne politike imaju ključnu ulogu u promociji održivih praksi koje doprinose manjoj degradaciji životne sredine.
Sistemskim rešenjima do regionalne otpornosti na klimatske promene
Drugi sastanak konzorcijuma na projektu ClimaPannonia održan je u Pragu 30. i 31. marta, uz prisustvo predstavnika Instituta za razvoj i inovacije. Glavni cilj projekta je razvoj i primena sistemskih rešenja koja će značajno unaprediti otpornost poljoprivrede na klimatske promene širom Panonske biogeografske oblasti (PBO). Projekat ClimaPannonia je četvorogodišnji projekat koji finansira Evropska komisija u okviru programa Horizon Europe, sa ukupnim budžetom od 5,8 miliona evra.
Tokom sastanka partneri su razmenili informacije o sprovedenim aktivnostima, planovima i saradnji na zajedničkim zadacima.
U prethodnom periodu fokus projekta bio je na pripremi pilot lokacija za nova rešenja u četiri poljoprivredna podsektora: voda-hrana neksus, agrošumarstvo, organska proizvodnja i stočarstvo, kao i na radionici o pretvaranju istraživanja u predloge politika.
Institut za razvoj i inovacije, zajedno sa partnerima, radi na proceni ekoloških i socio-ekonomskih uticaja sistemskih rešenja koja se razvijaju na projektu. Cilj analiza je da se pokaže na koji način razvijena sistemska rešenja doprinose ublažavanju posledica klimatskih promena, zaštiti životne sredine i stvaranju pozitivnih socio-ekonomskih efekata za društvo.
Cilj Instituta za razvoj i inovacije je da rezultati dobijeni na projektu posluže kao smernice za kreiranje ekonomskih politika, uz uvažavanje lokalnog konteksta, koje za cilj imaju tranziciju poljoprivrednog sistema ka održivim praksama, poput regenerativne poljoprivrede, poboljšanja kvaliteta zemljišta i povećanja otpornosti na klimatske promene.
