Процес приступања Европској унији (ЕУ) практично је стао од уласка Хрватске 2013. године. Земље западног Балкана су изгубиле прилику да искористе предности које процес приступања ЕУ доноси, и које су видљиве код земаља које су приступиле ЕУ између 2004. и 2013. године.
Анализа је показала да је Србија регионални лидер тј. да релативно посматрано најмање заостаје за просеком ЕУ, али је далеко од клуба земаља ЕУ када се говори о животном стандарду. У области економских параметара који највише утичу на животни стандард Србији је потребно 35 година да достигне просек у ЕУ, док је најуспешнија у погледу дигитализације, где је изнад просека ЕУ и предњачи 4 године.
Представљени су први резултати анализе о конвергенцији ка ЕУ
У Институту за развој и иновације у Београду је 7. новембра 2025. године одржана конференција поводом представљања првих резултата анализе конвергенције Србије и земаља региона ка ЕУ. Конференцију је отворио Миодраг Милосављевић, заменик директора Фондације за отворено друштво западни Балкан.
Након уводне речи, методологију обрачуна конвергенције ка ЕУ је представио Бранимир Јовановић, експерт из Бечког института за међународне економске студије (wiiw), и истакао важност посматрања података из истраживања као алата за јавне политике.
По први пут обрачунате податке о конвергенцији Србије ка ЕУ представио је и анализирао Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације. Институт је кроз истраживачки рад у претходних годину дана радио на овој анализи уз координаторе пројекта – wiiw и Think Europe из Љубљане, као и регионалне партнере.
Посебан осврт, који се односио на упоредну анализу Србије и Северне Македоније, изнео је Виктор Митевски извршни директор Асоцијације за истраживања и анализе ЗМАИ из Скопља, и том приликом поделио искуство те земље у приступању ЕУ.
Заговарање засновано на доказима
Циљ Института за развој и иновације, координатора и регионалних партнера је да се кроз спровођење пројекта „converge2eu“ успостави свеобухватан истраживачки и заговарачки оквир за праћење социо-економских показатеља развоја у Србији у односу на оне у ЕУ.
Посебан нагласак је стављен на заговарање засновано на доказима, пре свега због недостатка сличних података о конвергенцији – што је један од закључака састанка лидера западног Балкана у Тирани 2023. године у оквиру Берлинског процеса.
Овим се излази у сусрет потребама за прецизним оквиром који политичари са западног Балкана траже још од 2023. године, као и за независним и непристрасним приступом.
