За праведну зелену транзицију и одржив економски развој кључно је паметно управљати миграцијама

Тржиште рада у Србији се суочава са недостатком радника у одређеним секторима. Пример тога су…

Тржиште рада у Србији се суочава са недостатком радника у одређеним секторима. Пример тога су возачи у јавном превозу, па као у случају Београда на та радна места се запошљавају странци. Такође, на бројним инфраструктурним пројектима, послове претежно обављају страни радници. Недостатак домаће понуде рада резултат је вишедеценијске ниске стопе фертилитета и емиграција наших становника, пре свега ка земљама Европске уније. Процена је да ће већ у наредној деценији, од 2030. до 2040. године, Србији недостајати између 80 и 100 хиљада радника.  

Са друге стране, отпочет процес зелене транзиције требало би да обезбеди одржив економски раст и развој српске привреде. Међутим, он ће неминовно довести и до промене структуре послова који ће се тражити на тржишту рада. С тим у вези отварају се бројна питања прилагођености домаћег тржишта рада будућим потребама. Паметно управљање радним миграцијама у циљу попуњавања упражњених радних места у Србији је од кључног значаја за обезбеђивање праведне транзиције и одрживог развоја. 

Потребно је благовремено прилагођавање система образовања, формалног и неформалног, како би се креирали нови кадрови. 

Састанак сталних радних тела Социјално-економског савета Републике Србије 

Институт за развој и иновације је 31. октобра у Врњачкој Бањи учествовао на радном састанку сталних радних тела Социјално-економског савета Републике Србије са темом улоге социјалних партнера у процесима зелене транзиције, одрживог развоја и миграције радне снаге. 

Представница Института, Милица Анђелковић Ђоковић, изнела је основне резултате анализе мобилности радне снаге између земаља западног Балкана, али и говорила о унутрашњој мобилности радне снаге на домаћем тржишту рада. Дискутовано је о потенцијалима које страна радна снага може имати у развоју српске економије, привлачењу инвестиција и доношењу нових технологија и иновација.

Са друге стране, поменути су и изазови са којима се суочавају страни радници у погледу њихових основних права, али и утицаја који имају на домаће тржише рада.  

Заједнички закључци са састанка наглашавају потребу да се социјални партнери укључе у свим фазама развоја концепта и имплементације зелене транзиције српске економије. Све то обезбеђујући да транзиција буде праведна за све раднике, било домаће, било стране. Наглашена је потреба темељне реформе образовног система који мора бити усаглашен са потребама привреде, а који ће поред формалног, још већи акценат ставити и на неформално образовање.

Такође, учесници су се сложили да ће ангажовање страних радника у будућности бити неминовно. Поздрављена су поједностављења процедура ангажовања странаца, али је и наглашена потреба да држава ради на јачању инспекцијских капацитета који ће вршити надзор над послодавцима у домену обезбеђивања свих законом прописаних услова за рад и живот странца у Србији. 

Слика: Институт за развој и иновације

Повезани садржај

МОБИЛНОСТ РАДНЕ СНАГЕ

Потенцијал за повећање мобилности радне снаге постоји у пограничним подручјима и туризму
Простор за већу мобилност радне снаге би требало тражити у кретању људи у пограничним подручјима у области туризма.

МОБИЛНОСТ РАДНЕ СНАГЕ

Мобилност радне снаге на западном Балкану је изузетно мала 
Западни Балкан је мало тржиште да би гледали једну појединачну економију, тако да је прва препорука – да се мере координишу на нивоу целог региона.

МОБИЛНОСТ РАДНЕ СНАГЕ

Тржиште рада ће одредити будућност западног Балкана
Као правци миграција из земаља западног Балкана уочавају се Немачка и Италија. Примарна емиграциона дестинација оних који емигрирају из Албаније је Италија, док је за остатак простора то Немачка.

Koristimo kolačiće kako bi pružili optimalno korisničko iskustvo prema Uslovima korišćenja.