Tržište rada u Srbiji se suočava sa nedostatkom radnika u određenim sektorima. Primer toga su vozači u javnom prevozu, pa kao u slučaju Beograda na ta radna mesta se zapošljavaju stranci. Takođe, na brojnim infrastrukturnim projektima, poslove pretežno obavljaju strani radnici. Nedostatak domaće ponude rada rezultat je višedecenijske niske stope fertiliteta i emigracija naših stanovnika, pre svega ka zemljama Evropske unije. Procena je da će već u narednoj deceniji, od 2030. do 2040. godine, Srbiji nedostajati između 80 i 100 hiljada radnika.
Sa druge strane, otpočet proces zelene tranzicije trebalo bi da obezbedi održiv ekonomski rast i razvoj srpske privrede. Međutim, on će neminovno dovesti i do promene strukture poslova koji će se tražiti na tržištu rada. S tim u vezi otvaraju se brojna pitanja prilagođenosti domaćeg tržišta rada budućim potrebama. Pametno upravljanje radnim migracijama u cilju popunjavanja upražnjenih radnih mesta u Srbiji je od ključnog značaja za obezbeđivanje pravedne tranzicije i održivog razvoja.
Potrebno je blagovremeno prilagođavanje sistema obrazovanja, formalnog i neformalnog, kako bi se kreirali novi kadrovi.
Sastanak stalnih radnih tela Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije
Institut za razvoj i inovacije je 31. oktobra u Vrnjačkoj Banji učestvovao na radnom sastanku stalnih radnih tela Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije sa temom uloge socijalnih partnera u procesima zelene tranzicije, održivog razvoja i migracije radne snage.
Predstavnica Instituta, Milica Anđelković Đoković, iznela je osnovne rezultate analize mobilnosti radne snage između zemalja zapadnog Balkana, ali i govorila o unutrašnjoj mobilnosti radne snage na domaćem tržištu rada. Diskutovano je o potencijalima koje strana radna snaga može imati u razvoju srpske ekonomije, privlačenju investicija i donošenju novih tehnologija i inovacija.
Sa druge strane, pomenuti su i izazovi sa kojima se suočavaju strani radnici u pogledu njihovih osnovnih prava, ali i uticaja koji imaju na domaće tržiše rada.
Zajednički zaključci sa sastanka naglašavaju potrebu da se socijalni partneri uključe u svim fazama razvoja koncepta i implementacije zelene tranzicije srpske ekonomije. Sve to obezbeđujući da tranzicija bude pravedna za sve radnike, bilo domaće, bilo strane. Naglašena je potreba temeljne reforme obrazovnog sistema koji mora biti usaglašen sa potrebama privrede, a koji će pored formalnog, još veći akcenat staviti i na neformalno obrazovanje.
Takođe, učesnici su se složili da će angažovanje stranih radnika u budućnosti biti neminovno. Pozdravljena su pojednostavljenja procedura angažovanja stranaca, ali je i naglašena potreba da država radi na jačanju inspekcijskih kapaciteta koji će vršiti nadzor nad poslodavcima u domenu obezbeđivanja svih zakonom propisanih uslova za rad i život stranca u Srbiji.
