ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ У ИТ СЕКТОРУ СУ ТРИ ПУТА ВЕЋЕ ОД ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ У СРБИЈИ

ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ У ИТ СЕКТОРУ СУ ТРИ ПУТА ВЕЋЕ ОД ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ У СРБИЈИ

У МАРТУ 2023. ГОДИНЕ НАЈВИША ПРОСЕЧНА НЕТО ЗАРАДА ОД 262.778 ДИНАРА ЗАБЕЛЕЖЕНА ЈЕ У ИТ ДЕЛАТНОСТИ, ШТО ЈЕ 3 ПУТА ВИШЕ ОД ПРОСЕЧНЕ НЕТО ЗАРАДЕ У РЕПУБЛИЦИ, И ЧАК 5 ПУТА ВИШЕ ОД ДЕЛАТНОСТИ СА НАЈНИЖОМ ПРОСЕЧНОМ ЗАРАДОМ.

Према последњим подацима Републичког завода за статистику, у марту 2023. године највећа просечна нето зарада посматрано по областима је износила 262.778 динара, и то код оних запослених који су се бавили рачунарским програмирањем и консултантским услугама везаним за ту област. Бројке показују да је занимање програмера најплаћеније на тржишту рада у Републици Србији, док је најнижа просечна нето зарада у марту 2023. године износила 47.502 динара у области остале личне услужне делатности (то су углавном занимања прање и хемијско чишћење текстилних и крзнених предмета, фризерске, козметичарске, педикирске, погребне услуге), што је за око 40 хиљада динара ниже од просечне нето зараде на републичком нивоу која је износила 85.485 динара.

О схватању расподеле плата у Србији помаже посматрање медијалне нето зараде, која је износила 64.363 динарa, што значи да је половина од укупног броја запослених остварила зараду која је мања од овога. Пет делатности у којима су просечне нето плате испод медијалне нето зараде су припремање хране и пића (47.631 динара), услуге смештаја и исхране (51.415 динара), производња одевних предмета (55.116 динара), специјализовани грађевински радови (59.240 динара) и спорт и рекреативне делатности (61.890 динара).

При анализи и промени величина попут плата би требало посматрати и номиналне и реалне промене. Посматрање само номиналне промене може довести до погрешних закључака и представљати основе за манипулацију величинама, јер није сагледан општи раст нивоа цена (инфлација). Такође, технички је битно нагласити разлику између процента (%) и процентног поена (п. п.) – када говоримо о стопи раста плата у одређеној години то изражавамо у %, и ако је била на пример 7%; а претходне године стопа раста је била 4%, исправно је рећи да је стопа раста плата у текућој години већа за 3 п. п, а не за 3%.

Стварну слику о стању просечних нето плата у Србији показују реалних индекси зарада, који мере реално повећање, односно смањење плата у односу на исти месец претходне године. У марту 2023. годину у односу на годину дана пре, просечне нето плате су реално мање за 1,5%. Бележи се реалан пад зарада од приближно 25% код запослених у области телекомуникација и кинематографској и телевизијској продукцији. Реалан раст плата за преко 4% остварили су запослени који раде у областиma: управљања отпадом, производњом моторних возила, експлоатацијом руда метала, осталим прерађивачким делатностима, области коцкања и клађења и путничким агенцијама. Највеће реално повећање нето плате за 7% остварили су запослени у делатности производње текстила.

Иако су у делатности рачунарског програмирања и консултантских услуга просечне плате далеко највеће, остварен је реалан пад плата за приближно 6% у односу на март претходне године, док је у делатности са најнижом нето платом која обухвата остале личне услуге попут фризерских и козметичарских услуга дошло до реалног пада од 2,5%.