Ostvarivanje javnog interesa kroz principe otvorene nauke – nauka bez granica
Zamislite sledeću situaciju. Jednog vikenda, pomažete svojoj baki da sredi tavan i pronalazite staru, prašnjavu, ali dobro očuvanu gitaru. Imate dosta slobodnog vremena, pa odlučite da je očistite i naučite da svirate. Prvo pokušate sami, vidite da imate talenta i sluha ali vam ipak trebaju neki priručnici, knjige i ostali alati za učenje kako bi napredovali. Interakcija sa nekim ko svira gitaru bi vam takođe dobro došla.
Raspitali ste se i saznajete da se u vašem kraju celokupno muzičko znanje isključivo vrti u uskom krugu profesionalnih muzičara koji drže ključ od muzičke biblioteke sa osnovnim edukativnim materijalom i bogatom kolekcijom notnih zapisa. Okupljaju se isključivo u zatvorenim prostorijama muzičke škole gde zajedno sviraju i razmenjuju iskustva. Vi nemate sredstva za privatne časove i školarinu pa odlučujete da nastavite da učite sami, hvatajući melodije na sluh uz pomoć nekoliko starih časopisa koje ste takođe pronašli na tavanu, pored gitare.
Nakon godinu dana, posećujete prijatelja kojeg niste dugo videli jer živi u drugom mestu. Vidite da i on svira gitaru i to mnogo bolje od vas. Ne samo to, profesionalni muzičari u njegovoj sredini su takođe bolji. Razgovarajući dalje, on vam objašnjava kako se svi oni redovno viđaju kako bi zajedno svirali, vežbali i razmenjivali iskustva. Muzička škola petkom ima dan otvorenih vrata kada sviraju sa hobistima, uličnim sviračima i ostalim entuzijastima. Njihova muzička biblioteka je otvorena za sve građane. Konstantno stvaraju nove pesme, razvijaju alternativne tehnike i eksperimentišu sa zvucima, ritmovima i taktovima.
Ovi muzičari su razvili svoje aktivnosti na osnovu tri jednostavna ali suštinska principa: transparentnost, deljenje i inkluzivnost u svim fazama učenja i stvaranja. To im je omogućilo da se povezuju, sarađuju, stvaraju, inoviraju i postižu izvrsne rezultate na grupnom i individualnom nivou. Ovo se prenosi i na njihovu zajednicu koja uživa u češćim i kvalitetnijim muzičkim nastupima, bogatijem muzičkom nasleđu, i većoj društvenoj koheziji.
Isti principi predstavljaju temelje otvorene nauke kao svojevrsnog pokreta i skupa konkretnih praksi razvijenih sa ciljem da se istraživački procesi, podaci i informacije učine što otvorenijim i dostupnijim. Ovo se postiže primenom i unapređivanjem koncepata i praksi poput otvorenih podataka, FAIR (srb. FER) principa, otvorenog pristupa, nove metrike za evaluaciju istraživanja i građanske nauke. Ovo nije iscrpan spisak, i svaki element otvorene nauke ima iza sebe čitav niz merljivih indikatora te može biti tema za sebe. Za potrebe ovog teksta, pokrićemo samo nekoliko bitnih koncepata.
Vizija otvorene nauke leži u uspostavljanju inkluzivnijeg, saradljivijeg, pravednijeg i demokratičnijeg istraživačkog okruženja na globalnom nivou, korišćenjem savremenih digitalnih tehnologija i kooperativnih alata, u korist nauke i društva.
Pod otvorenim podacima se podrazumeva da podaci treba da budu dostupni svima za pristup, korišćenje i deljenje u svim fazama naučnog procesa. Ovo obuhvata pristup u ranoj fazi istraživanja, pristup tokom trajanja istraživačkog procesa i dugoročni pristup nakon njegovog završetka kroz otvorene repozitorijume kao što je Zenodo. Postoje i slučajevi u kojima neselektivno deljenje podataka može imati negativne društvene posledice.
Kada takvi rizici nadmaše koristi može se razmatrati da li je ipak određeni oblik ograničenja pristupa opravdan. FAIR principi se odnose na karakteristike podataka i metapodataka (podaci o podacima) koji bi trebali da budu pristupačni, dostupni, interoperabilni i pogodni za višekratnu upotrebu. Osnovna ideja je da podaci treba da budu otvoreni koliko je moguće, i zatvoreni koliko je neophodno.
Princip otvorenog pristupa se fokusira na objavljivanje naučne literature i zahteva da su publikacije dostupne svima preko interneta, bez naknade. Ovo se odnosi na recenzirane članke u naučnim časopisima ali i istraživačke izveštaje, radove sa konferencija i sl, objavljene preko platformi koje obezbeđuju otvoreni pristup ili postavljene u repozitorijuma otvorenog tipa.
Nova metrika za evaluaciju istraživanja podrazumeva prevazilaženje tradicionalnih, prevashodno kvantitativnih indikatora za evaluaciju istraživanja poput faktora uticaja časopisa (eng. Impact factor) i broja citata kao primarnih pokazatelja kvaliteta istraživanja. Cilj je proširiti opseg ovih indikatora kako bi se videla šira vrednost, značaj i društveni uticaj naučnih istraživanja.
Vizija je stvoriti okruženje u kojem rad na naučnoj karijeri i kvalitetno bavljenje naukom sa visokim društvenim uticajem znače istu stvar. Danas su ova dva cilja, nažalost, neretko u sukobu.
Građanska nauka odnosi se na učešće građana i drugih ne-eksperata u svim mogućim fazama istraživanja i proizvodnje naučnog znanja. Ovaj pristup unapređuje kvalitet samog istraživanja, povećava efikasnost procesa prikupljanja podataka, čini proces stvaranja naučnog znanja inkluzivnijim i povezuje nauku sa drugim sferama društva. Na primer, otprilike polovina svih unosa u kontekstu primećenih vrsta, sa kojima upravlja Global Biodiversity Information Facility (GBIF) došla je kroz neki oblik građanske nauke. Globalni izazovi zahtevaju globalne i zajedničke napore, a globalni i zajednički napori zahtevaju sistemske promene kako bi bili efikasni i održivi.
Otvorena nauka kao krovni termin i evoluirajući koncept ima dokazani potencijal da pruži okvir za ove sistemske promene u oblasti istraživanja i inovacija koji su ključni za povećanje društvenog uticaja naučnog znanja. Zbog toga je otvorena nauka jedan od političkih prioriteta Evropske komisije i u potpunosti je podržana od strane uglednih organizacija kao što su CESAER i Liga evropskih istraživačkih univerziteta. Takođe predstavlja jedan od glavnih stubova ERA prioriteta kao prva akcija ERA agende 2022–2024.
Na operativnom nivou, uspostavljene su razne platforme za ubrzanje primene principa otvorene nauke, uključujući Evropski oblak otvorene nauke, Platformu za politike otvorene nauke, Evropski portal otvorenih podataka i Evropsku platformu za građansku nauku. Ipak, čak i kada imamo svu potrebnu digitalnu infrastrukturu za širenje principa i sprovođenje politika u domenu otvorene nauke, u mnogim slučajevima nismo uspeli da ostvarimo zavidne rezultate, čak i kada smo se suočavali s ozbiljnim globalnim izazovima. Na primer, 65% podataka o eboli nije bilo otvoreno tokom krize od 2014. do 2016. godine.
Otvorena nauka nikada nije bila toliko relevantna i ključna kao danas kada se suočavamo sa globalnim izazovima poput klimatskih promena.
Pandemija COVID-19 dodatno je otkrila potrebu za implementacijom otvorenih naučnih praksi i pokazala konkretne rezultate u obimu u kojem su one sprovedene. Oko 40% svih akademskih članaka imalo je otvoren pristup tokom pandemije. U 2021. godini, ako pogledamo članke vezane za COVID-19, udeo članaka sa otvorenim pristupom bio je preko 85%. Ovo možemo uzeti kao paradigmatičan primer potencijala otvorene nauke jer je bila od suštinskog značaja za upravljanje pandemijom.
Globalni izazovi jasno pokazuju koristi otvorene nauke, ali unapređenje ovih praksi donosi koristi i na regionalnom, nacionalnom, institucionalnom i individualnom nivou. Demokratizacija znanja podržava učešće građana i javnosti u procesu donošenja odluka, informiše razvoj javnih politika i unapređuje društvenu koheziju. Prakse otvorene nauke omogućavaju istraživačima da poboljšaju vidljivost, kvalitet i uticaj svojih istraživanja, dobiju više mogućnosti za finansiranje (usklađenost sa sve strožijim zahtevima programa za finansiranje istraživanja) i unaprede međunarodnu saradnju i učešće u projektima sa visokim stepenom kooperacije.
Na individualnom nivou, građanska nauka povećava kapacitet pojedinaca u kontekstu razumevanja naučnog metoda, razvija kritičko mišljenje, unapređuje funkcionalnu naučnu pismenost i promoviše doživotno učenje. Na kraju, učestvovanje ne-eksperata u inicijativama građanske nauke povećava osećaj vlasništva nad naučnim rezultatima i donosi šire društvene benefite poput poverenja javnosti u nauku.
Ključno je da univerziteti, istraživačke organizacije i društvo u celosti prati razvoj otvorene nauke, donose i sprovode relevantne politike i primenjuju dobre prakse koje su usklađene sa našim socio-ekonomskim specifičnostima i javnim interesom.
Autor: Siniša Borota, sociolog
